Velika većina roditelja koja traži pomoć za svoje dete, ističe problem zavisnosti od interneta. Kao glavni ili sporedni problem, skoro da je postala nezaobilazna intervencija odraslih u cilju manje izloženosti dece novim tehnologijama. Deca svoje najprijatnije emocije i najveći osećaj sigurnosti doživljavaju upravo ispred ekrana. Internet postaje mesto na kome se i socijalno povučena deca i adolescenti aktiviraju i afirmišu. Uz svest da su u svoja četiri zida i ispred ekrana koji ih štite, ne uviđaju opasnosti koje neobazrivo korišćenje interneta može imati.
Jedna od sve češćih opasnosti za decu i adolescente jeste seksting. Seksting podrazumeva slanje i primanje poruka seksualnog sadržaja, u vidu tekstualnih poruka, fotografija ili video snimaka. Pojava sekstinga se uglavnom vezuje za adolescente, međutim ni deca nižeg uzrasta nisu isključena iz ovakvog vida komuniciranja.
Razlozi koji utiču na pojavu sekstinga kod dece i adolescenata
Slanje i primanje poruka eksplicitnog sadržaja predstavlja vid eksperimentisanja za decu. Deca koja ispoljavaju nesigurnost u društvu vršnjaka, mogu nastojati da, kroz ostvarivanje ovakvog vida komunikacije, otkriju druge delove sebe, misleći da će ih to dovesti do većeg samopouzdanja. Na taj način se osećaju zrelije, više „odraslo“ i da imaju veću kontrolu.
Seksting može započeti i kao rezultat pritiska društva vršnjaka. Uz čvrstu želju da ih društvo prihvati, deca i adolescenti se mogu neobazrivo prepustiti rizičnim ponašanjima. Preuzimaju modele ponašanja koje su videli kod svojih prijatelja i vršnjaka, jer osećaju potrebu da budu „kao ostali“ i „u trendu“.
Neka deca, ukoliko druga osoba zahteva odgovor na eksplicitnu poruku, ne pronalaze način da se izbore sa pritiskom i nelagodom koju osećaju. Jedini izlaz vide u pružanju očekivanog odgovora. Misle da će se, ukoliko ipak odgovore, njihov odgovor ostati u tajnosti i da će se tu završiti neprijatnost.
Dešava se da adolescenti slanje i primanje poruka sa seksualnom konotacijom posmatraju jedino kao izraz ljubavi i simpatija prema drugoj osobi, zbog čega ostaju neinformisani za sve potencijalne opasnosti. Pojedine mlade osobe žele da se zabave na ovaj način, da uspostave moć nad drugim vršnjakom i načine mu štetu tako što će dalje širiti njegove fotografije i učiniti da to dete bude predmet ismevanja i ponižavanja.
Razloga postoji mnogo. Ono što je većini zajedničko jeste odsustvo svesti i informisanosti dece o značenju sekstinga i ozbiljnosti posledica koje ono nosi.
Upozorenje roditeljima
Kada je reč o zaštiti dece na internetu, većina roditelja prvenstveno poteže pitanje nadzora i kontrole vremena provedenog na internetu, kao i upućenost u sadržaje koje deca pretražuju, ili u poruke koje šalju i primaju. S obzirom na to da odrasli nisu u mogućnosti da svakog trenutka prate dešavanja na nalogu deteta, kao i da postoje različiti načini dece da „sakriju tragove“, prvi i glavni korak roditelja bi trebalo da bude uspostavljanje odnosa poverenja sa detetom. Potrudite se da kontinuirano odajete utisak zainteresovanosti za dešavanja i doživljaje u detetovom životu. Podstičite česte razgovore o temama koje su realnost deteta i budite otvoreni da čujete njegovo mišljenje o različitim temama. Važno je da dete oseti da se može poveriti roditelju, bez straha od odbacivanja, posledica i kazni.
Razgovarajte sa detetom o dobitima, ali i rizicima koje korišćenje interneta nosi. Deca na sve nižim uzrastima poseduju svoje telefone/tablete/računare i naloge na društvenim mrežama, zbog čega je potrebno da pravovremeno budu obaveštena o tome šta mogu zateći na internetu. I deca mlađeg uzrasta moraju usvojiti pravila koja se odnose na to šta uraditi ako vide/dobiju poruku eksplicitnog sadržaja. Pri informisanju dece o načinima bezbednog korišćenja interneta, uzmite u obzir uzrast deteta i terminologiju koja će im pomoći da vas na adekvatan način razumeju.
Adolescenti često prenebregnu razmišljanja o potencijalnim opasnostima na internetu. Zato je značajno da odrasli rade na osvešćivanju deteta kako nakon slanja poruke seksualne sadržine, obnažene fotografije ili video snimka, dete više nikada neće moći da uspostavi kontrolu nad poslatom porukom. Poruka se može proširiti ogromnom brzinom do velikog broja ljudi. Ni poverenje u osobu kojoj se šalje poruka ne predstavlja sigurnost jer postoje različiti načini daljeg distribuiranja sadržaja – hakovanje/krađa telefona… Razgovori na ovu temu, iako mogu biti neprijatni za roditelje i adolescente, donose mnogo više koristi.
Osnažujte dete da se poveri osobi od poverenja ukoliko dobije poruku zbog koje se oseća nelagodno i postiđeno. Zajedno sa detetom osmišljavajte načine reagovanja u situacijama kada oseti da je pod pritiskom ili predmet ucene i manipulacije. Pošaljite jasnu poruku detetu da nije njegova krivica ukoliko je dobilo poruku neprikladnog sadržaja i da je to vid seksualnog nasilja. Takođe, blagovremeno upozorite dete da ne bi trebalo da učestvuje u širenju sličnih sadržaja tako što će prosleđivati drugima određene tekstualne poruke/slike/video snimke.
Zašto je važno blagovremeno reagovanje?
U virtuelnom svetu, deca i adolescenti se mogu osećati zaštićenije, sigurnije, ali i smelije. Iz tog razloga se uočava i sve veća prisutnost digitalnog nasilja koje nosi dugoročne posledice za razvoj mlade osobe.
Ukoliko dete ili adolescent postane žrtva digitalnog nasilja (objavljivanje i širenje njegovih obnaženih fotografija, eksplicitnih poruka i video snimaka), ono doživljava traumu, veliki emotivni bol, patnju i zastoj u ostvarivanju predviđenih razvojnih zadataka. Dugoročne posledice se primećuju u povlačenju u odnosu na druge ljude, razvijanju sveopšteg osećaja nepoverenja, menjanju odnosa prema sebi i svom telu, razvijanju destruktivnih i samodestruktivnih obrazaca ponašanja.
0 komentara