Šta je smisao života?

Napomena: u ovom tekstu nećete saznati šta je smisao života.

 Đorđe Balašević se u jednoj od svojih pesama pita: „Zašto se sve to dešava? Da l’ čovek išta rešava il’ smo samo tu zbog ravnoteže među zvezdama?“ U ova tri stiha sažeta su sva filozofska pitanja na koja su ljudi pokušali da odgovore do sada. Većina njih se bavi smislom postojanja uopšte, i smislom ljudskog života.

(Photo by Stefan Stefancik on Pexels)

Čovek je biće koje žudi za smislom

Ne osećamo se lagodno u situacijama koje su za nas besmislene. Zbog toga smo skloni da pripisujemo određeni smisao situacijama ili stvarima – smisao koji ne postoji odvojeno od nas. On je nešto što mi projektujemo.

Odlika ljudi iz primitivnih zajednica, kao i nekih savremenih, jeste pripisivanje određenog smisla situacijama ili stvarima, bez previše preispitivanja sopstvenih zaključaka. Otuda tolika raznolikost u tradicijama različitih naroda i religija. Svi živimo u istom svetu, a tumačenja su mnogobrojna. Kada osoba smatra da zec ima pufnasti beo rep kako bi ga lovac lakše spazio (verujte, postoje takva mišljenja), lako je zaključiti kako je jedan arbitrarni smisao pripisan bez dodatnog premišljanja.

Kao uključena baterijska lampa u mračnoj prostoriji, gde god da se okrenemo, vidimo svetlo, ali mnogi nisu svesni da su oni ti koji projektuju svetlo. Okolo je mrak. Drugim rečima, živimo u stvarnosti koja ili nema smisla sama po sebi ili je taj smisao nama nedokučiv, a, ipak, smisao nam je prekopotreban. Stoga, ne želimo da kažemo da je ljudski život besmislen, već da je naša odgovornost da ga osmislimo. Svako za sebe.

„Nije potrebno pitati se koji je smisao života, već koji smisao ja mogu da dam životu.“ – Dalaj Lama

(Photo by Luizclas on Pexels)

Elementi smislenosti života

 Životni smisao se odnosi na osećaj da sopstveno postojanje ima značaj, svrhu i koherentnost. Mnoga istraživanja su pokazala da doživljaj smislenosti sopstvenog života u velikoj meri utiče na fizičko i psihičko blagostanje. Osobe koje doživljavaju svoj život kao da je ispunjen smislom, žive duže, zdravije i srećnije od osoba koje nisu uspele da osmisle svoje postojanje.

1. Značaj sopstvenog života se odnosi na doživljaj da je život osobe važan njoj, nekome ili nečemu. Nije potebno biti narcis da bi se sopstveni život doživeo kao značajan. S druge strane, nije potrebno biti ni Sokrat, Jovanka Orleanka ili Maradona. Svako može da da značaj svom postojanju.

Kako da budem objektivno siguran da je moj život značajan? Nikako. Ali, na sreću, to nije ni potrebno. Ne moramo da tražimo spošljašnje dokaze o značaju našeg života. Dovoljno je da subjektivno doživimo svoje postojanje kao značajno.

Čak i u nepojmljivo velikom vremenu i prostoru ovog univerzuma, moj život ima značaja. Ja ga takvim doživljavam.  

2. Termin svrha se ponekad koristi kao sinonim terminu smisao, ali ovde ćemo da obratimo pažnju na pokretačku snagu svrhe u životu. Svrha je centralni „životni put“ koji organizuje i podstiče postizanje dugoročnih ciljeva, upravlja ponašanjem na duge staze, i daje životu osećaj smislenosti.

Svrha je ta pokretačka sila koja utiče na svaki dan našeg života, od jutra do mraka. Ona nam pomaže da donosimo odluke u određenom smeru, da regulišemo sopstveno ponašanje, da se posvetimo postizanju ciljeva, da težimo svojim vrednostima, čak i kad su spoljašnje okolnosti nepovoljne.

(Photo by Marek Pwnicki on Pexels)

Koja je onda svrha života? To je još jedno pitanje koje svako od nas treba da postavi samom sebi. Bolje je ipak pitati: koja je svrha mog života? Odgovora na ovo pitanje ima koliko ima i ljudi koji ga postavljaju. 

3. Osećaj koherentnosti znači da za osobu većina stvari koja joj se desila u životu, na neki način, ima smisla. Tekuća dešavanja su u skladu sa prethodnim iskustvom. Osoba otprilike zna šta može da očekuje. To ne znači da je život postao monoton i predvidiv, već da ne postoje značajna odstupanja od očekivanog.

Osećaj koherentnosti, a samim tim i smisla života, biva poljuljan tokom značajnih traumatičnih iskustava, kako ličnih tako i kolektivnih. Bilo da je u pitanju saobraćajna nesreća, iznenadna smrt drage osobe ili teška bolest, u životu osobe se desilo nešto što je poremetilo dotadašnji osećaj koherentnosti. To su situacije kada dolazi do preispitivanja smisla života, a često i do njegove promene.

Zamislite čoveka koji u svojim kasnim tridesetim ima iza sebe početak uspešne karijere psihijatra, koji se tek oženio, koji ima oba roditelja, brata i sestru. A onda biva poslat u koncentracioni logor i gubi sve drage ljude, a sam jedva preživljava. Zamislite kako je osećaj koherentnosti ovog čoveka bio uzdrman i koliko je za njega bilo teško da održi smislenost života. Taj čovek se zvao Viktor Frankl i u njegovim knjigama možete pročitati mnogo toga o značaju smisla u životu.

Psihoterapija i smisao

 Do sada je bilo reči o ljudskoj potrebi da se pronađe smisao celokupnog postojanja („Zašto postoji nešto, a ne ništa?“) i o potrebi da se osmisli celokupan život svakog pojedinca („Zašto i kako da živim svoj život?“). Ovakva pitanja nisu isključena iz psihoterapijske prakse, ali su možda previše široka i duboka da bi se na njih odgovorilo.

Na psihoterapiji se češće traga za smislom određene situacije, problema ili patnji osobe. Klijent, uz pomoć terapeuta, pokušava da da smisao nekom prošlom, sadašnjem ili budućem događaju. I najteže stvari se lakše podnose kada im pridodamo određeni smisao.

(Photo by Shvets production on Pexels)

Konstrukcija ili rekonstrukcija smisla je sastavni deo svake vrste psihoterapije.

Postiže se na različite načine:

• Terapija često motiviše osobu da preduzme neku akciju ili da promeni određeno ponašanje (novi smisao kroz akciju)
• Terapeut je osoba od poverenja, koja pruža empatiju, prihvatanje i autentičnost (novi smisao kroz saosećajnu refleksiju)
• Terapeut pomaže osobi da preispita svoje unutarpsihičke procese (novi smisao kroz uvid)
• Terapija motiviše osobu da promeni dotadašnje obrasce odnošenja prema drugima (novi smisao kroz nove načine odnosa)
• Terapija pomaže osobi da prepozna i promeni problematične misaone obrasce (novi smisao kroz drugačije razmišljanje).

(Photo by Cottonbro studio on Pexels)

Najčešći problemi povodom kojih ljudi traže pomoć psihoterapeuta su depresija i anksioznost. Problem, osim toga što je izuzetno neprijatan, stavlja osobu u poziciju bespomoćnosti, praznine ili neizvesnosti. Pre dolaska na terapiju, osoba ima poteškoća da da smisao svojoj patnji. Odakle ona tu? Zašto se to dešava?

Ponekad je dovoljno pridodati odgovarajući smisao patnji koju osoba oseća pa da ona oseti pozitivni pomak. Problem se stavlja u širi kontekst celokupnog životnog narativa osobe, čime gubi potencijal da stvara osećaj bespomoćnosti i beznadežnosti.

Pridavanje smisla prošlim događajima pomaže da zatvorimo poglavlje i da otvorimo novo. Pridavanje smisla sadašnjim i budućim događajima pomaže da ih lakše podnesemo, koliko god neprijatni bili.

(Photo by David Alberto Carmona Coto on Pexels)

Na kraju… 

Mnogi ljudi nasleđuju ili preuzimaju tuđi smisao života. Bilo da su to tradicijom ili religijom prenete vrednosti ili prepuštanje savremenim trendovima, preslikavanje tuđeg smisla je opasan poduhvat. Mnogi ljudi su zalutali na taj način. To ne znači da su takve vrednosti same po sebi pogrešne, već je problem u tome što su preuzete iz okoline, bez aktivnog preispitivanja. Ne daju lični i autentični smisao životu.

Svako bi trebalo da pronađe smisao u onome što on smatra smislenim, šta god to bilo. Ne postoji univerzalan odgovor i ako tragamo za njim, gubimo vreme. Da bismo tragali za onim što nas čini srećnima, što je u skladu sa našim vrednostima, i što bi dalo smisao našem postojanju, moramo bolje da upoznamo sebe.

Ako još uvek ne poznajemo i ne prihvatamo sebe onakvima kakvi zaista jesmo, onda će nam biti teško da osmislimo svoj život. Ako nosimo maske (pred sobom i pred drugima) onoga što mislimo da bi trebalo da budemo, činiće nam se da nas ništa ne ispunjava i da život samo prolazi pored nas.

Dakle, pre traganja za smislom svog života, preporučljivo je krenuti u potragu za samim sobom.

Literatura:

1. Yalom, I. D. (1980). Existential Psychotherapy. Basic Books.
2. Naslovna fotografija: Dzenina Lukac on Pexels