Naš tim

U radu koristi integrativni pristup: racionalno-emotivno i kognitivno-bihejvioralnu terapiju (REiKBT), terapiju prihvatanjem i posvećenošću (acceptance and commitment therapy-ACT), shema terapiju (schema therapy, Jeffrey Young) i dijalektičku bihejvior terapiju.

Osnivač je Centra za psihoterapiju i psihološko savetovanje Dr Višić u Beogradu.

Bavi se psihoterapijskim radom sa parovima (partnerska/bračna terapija) i pojedincima (individualna psihoterapija za decu, adolescente i odrasle) i savetodavnim radom sa svim uzrastima i različitim vrstama problema. U radu sa roditeljima koristi program Dovoljno dobar roditelj (Good Enough Parenting).

U okviru multidisciplinarnog tima Centra za psihoterapiju Dr Višić zadužena je za kreiranje i superviziranje personalizovanih terapijskih programa za decu i adolescente u skladu sa specifičnim potrebama deteta i porodice.

Sem psihoterapijskog i savetodavnog rada vodi i treninge, seminare i kratke edukativne radionice koje na zanimljiv način obrađuju teme iz svakodnevnog života i uče konkretnim veštinama.

Usavršavanja iz oblasti psihoterapije i psihološkog savetovanja

• Temelji terapije igrom (CETI, Hrvatska)
• Parental separation, alienation and splitting: healing beyond reunification (Poliklinika za zaštitu djece i mladih Grada Zagreba)
• Samopovređivanje adolescenata (Dr Jasminka Marković, dr Jelena Srdanović Maraš)
• Tretman adolescenata sa graničnim poremećajem ličnosti koji se samopovređuju (Lars Mehlum)
• Terapija zasnovana na mentalizaciji (MBT) za narcistički poremećaj ličnosti u komorbiditetu sa antisocijalnim poremećajem ličnosti (Antony Bateman)
• Dijalektička bihevior terapija (DBT) za kompleksni posttraumatski poremećaj: multikomponentni tretman posledica vršnjačkog nasilja u detinjstvu i adolescenciji (Martin Bohus)
• Uvod u Terapiju usmerenu na transfer (TFP) (Stephan Doering)
• Visokokonfliktni razvod – rad sa školama, porodicama i institucijama (Dr Gordana Buljan Flander)
• Anksioznost kod dece ili Kako postati prijatelj sa velikim zmajem (Marija Živković, Maja Muždeka)
• Unlocking the Unspeakable: Accessing and Healing Trauma Through Attachment Centered Play Therapy (Clair Mellenthin)
• Dete sa traumom, od prepoznavanja do pomoći (Dr Tatjana Stefanović Stanojević)
• Teorija afektivne vezanosti: partnerske i bračne veze (Dr Tatjana Stefanović Stanojević)
• Porodična terapija usmerena na tugovanje (Dr Tamara Klikovac)
• Bazični trening iz Compassion Focused terapije (Dr Igor Krnetić)
• Bazični trening iz Acceptance and Commitment terapije (Dr Igor Krnetić)
• Terapija usmerena na sheme (dr Tijana Mirović)
• Shema terapija za parove (dr Tijana Mirović)
• Shema terapija za poremećaje ličnosti (dr Tijana Mirović)
• Kognitivno-bihejvioralni koučing u jednoj seansi (dr Windy Dryden)
• Racionalno-emotivna i Kognitivno Bihejvioralna terapija dece i adolescenata (dr Olja Dukić)
• REBT/KBT za osobe sa poremećajima ishrane i slike tela (Dr Kristene Doyle)
• Evidence-Based Assessment and Intervention for Oppositional Defiant Disorder (ODD) and Conduct Disorder (CD) in children and adolescents (Dr Mark Terjesen)
• Good Enough Parenting po principima shema terapije (John Louis, Karen Louis Macdonald)
• Trening asertivne komunikacije za trenere (Mia Popić i dr Zorica Marić)

Edukaciju iz Sistemske porodične psihoterapije upisala je 2017. godine i trenutno radi kao psihoterapeut u edukaciji.

Završila je obuku „Osnivanje i vođenje grupe za (samo)podršku mladih u riziku/klub za mlade po modelu GRiG“, u Centru za socijalno preventivne aktivnosti „GRiG“, čiji je član. Od 2020. godine savetnik je na projektu „Nismo sami“. Učestvovala je u realizaciji projekta „Drug nije meta“, kao i na radionici „Trening asertivnosti“ u okviru organizacije „Pričajmo o tome“. Kroz radno iskustvo susretala se i sa decom kojoj je potrebna dodatna podrška i završila je kurs Vaspitno-obrazovni rad sa decom sa posebnim potrebama.

Teme na kojima je, pre svega kroz savetodavni, zatim i radioničarski rad, radila sa decom mlađih uzrasta i adolescentima jesu: zanemarenost dece, konflikti i asertivna komunikacija, emocionalna inteligencija, empatija, agresivnost, adolescentna kriza, diskriminacija, usamljenost, anksioznost, nisko samopouzdanje, uključivanje u socijalnu zajednicu.

Bavi se savetodavnim radom sa  adolescentima vezano za odabir buduće škole/fakulteta i/ili profesije, uzroke školskog neuspeha, nisku motivaciju za učenje, postavljanje ciljeva i  pravljenje planova učenja.

Član je multidisciplinarnog tima Centra za psihoterapiju Dr Višić zadužena za:

• procenu i tretman psiholoških problema i savetodavni rad sa adolescentima i njihovim porodicama;
• procenu i tretman problema sa učenjem i niskim školskim postignućem kod školske dece.

Tokom staža na Institutu za mentalno zdravlje u Beogradu bila je angažovana u okviru Klinike za decu i omladinu i Klinike za bolesti zavisnosti. Bavila se terapijskim radom sa pacijentima ove ustanove i psihodijagnostikom.. Stekla je znanja i veštine u primeni kognitivnih testova, testova ličnosti i Roršah metode.

Pored standardnog terapijskog i psihodijagnostičkog rada, poznaje i proces profesionalne orijentacije koji, uz primenu određenih psiholoških testova, nudi pomoć u adekvatnijem sagledavanju interesovanja i sklonosti, kako bi u skladu sa njima mladi ljudi bolje usmerili svoje profesionalne aktivnosti i izbor buduće karijere.

Učestvovala je u realizaciji projekta “Stariji brat, starija sestra” koji pruža psihosocijalnu podršku deci sa smetnjama u razvoju. U saradnji muzičke škole “Stanković” i udruženja „Nebograd“ učestvovala je u muzičkim radionicama namenjenim deci i omladini sa razvojnim poremećajima, pre svega autizmom.

U psihoterapijskom radu koristi  principe racionalno-emotivne i kognitivno- bihejvioralne terapije. Osnovna postavka ove terapije je da nas ne uznemiravaju stvari same  po sebi, već način na koji ih doživljavamo; uznemirenost je u najvećoj meri u funkciji naših procena i vrednosnih sistema, a koji su podložni promeni. Kroz terapiju i savetovanje menjaju se ovi sistemi uverenja, i na taj način se menjaju i načini emotivnog reagovanja i ponašanja.

REBT se uspešno primenjuje za pomaganje ljudima sa različitim problemima:

• Depresija i depresivo raspoloženje
• Generalizovana anksioznost, patološka briga i specifični poremećaji anksioznosti (panični napadi, opsesivno-kompulzivni poremećaj, agorafobija i druge specifične fobije)
• Hipohondrija
• Seksualne disfunkcije
• Ljubomora
• Kontrola besa
• Zastoj u učenju i nisko akademsko postignuće
• Kontrola stresa
• Problemi u odnosima (partnerski, porodični)
• Gubitak i problemi separacije (prekid ljubavne veze, razvod, smrt bliske osobe)

REBT se takođe koristi za podsticanje ličnog rasta i razvoja i ostvarivanje ličnih potencijala. Sadrži detaljne principe (prosvećujući interes za sebe, samoprihvatanje, preuzimanje rizika) koji se koriste za pomaganje ljudima u razvijanju zdrave filozofije življenja i ponašanja u skladu sa njom.