Kada pričamo o sindromu sagorevanja (eng. burnout syndrome) obično su nam na umu poslovni ljudi koji su zauzeti, po ceo dan na poslu punom pritisaka, koji ne stižu ništa, a zapravo stižu sve. Ovaj sindrom u današnje vreme nije vezan samo za poslovne ljude, već može da se desi i u drugim aspektima našeg života poput roditeljstva.
Da li ste znali da 66% roditelja izjavljuje da oseća simptome roditeljskog sagorevanja (eng. burnout)? Da se roditeljsko sagorevanje javlja kod 68% majki i 42% očeva? Da se ovaj sindrom javlja više kod roditelja dvoje ili troje dece? (Examining the Epidemic of Working Parental Burnout and Strategies to Help, The Ohio State University).
(Photo by Yan Krukau on Pexels)
Šta je sindrom roditeljskog sagorevanja?
Sindrom roditeljskog sagorevanja se definiše kao fizička, mentalna i emotivna iscrpljenost koju osoba oseća zbog hroničnog stresa roditeljstva.
Sagorevanje se dešava kada smo preplavljeni osećajem da smo nesposobni da održimo korak sa zahtevima/zadacima koje u tom trenutku imamo pred sobom, bez obzira da li se radi o poslu, roditeljstvu, učenju, ispunjavanju svih obaveza koje smo zacrtali.
Koliko god da je čest, sindrom sagorevanja kod roditelja može da bude privremen ako osoba želi da promeni svoja ponašanja i razmišljanja o celoj situaciji.
(Pinterest)
Po čemu se prepoznaje sindrom roditeljskog sagorevanja?
Roditelji sa vremena na vreme znaju da budu zbunjeni, umorni, da nisu sigurni šta da rade u određenim situacijama i sve to je sastavni deo roditeljstva. Međutim, kada roditelji nemaju vremena da se opuste i odmore, njihov nivo energije je nizak i često su nervozni dolazi do sindroma sagorevanja.
Neki od tipičnih znakova roditeljskog sagorevanja su sledeći:
- Suicidalne misli, razmišljanje o begu iz situacije, osećaj da je osoba u zamci
- Povećanje zavisničkog ponašanja (poput konzmacije alkohola, pušenja)
- Intenzivna mentalna i fizička iscrpljenost, osećaj neprestanog umora
- Osećaj kao da ste sami na ovom svetu
- Nervoza
- Poremećaji sna
- Zdravstveni problemi poput glavobolja, čestih infekcija
- Povećanje frekvencije i intenziteta konflikta između roditelja
- Osećanje neadekvatnosti, da se nije uspelo u roditeljskoj ulozi
- Nestanak uživanja u aktivnostima koje je osoba ranije volela da radi.
(Photo by Shvets production on Pexels)
Neke od posledice sindroma sagorevanja kod roditelja
Samim tim što je roditeljstvo aktivnost koja traje 24 sata svaki dan posledice sagorevanja se odražavaju kako na mentalno zdravlje roditelja, tako i na mentalno zdravlje dece.
Roditelji koji prolaze kroz sagorevanje najčešće ga opisuju kao kontrast između toga kakvi su roditelji bili, kakvi su roditelji sada, i kakvi bi roditelji želeli da budu. Upravo ovaj kontrast dovodi do osećanja koja ih blokiraju poput krivice, sramote, anksioznosti ili depresije.
Spirala emocija i misli u koje roditelji tada ulaze dovodi do neadekvatnog ponašanja bilo da je to udaljavanje i emotivno distanciranje od dece i supružnika. Osim toga, sagorevanje kod roditelja dovodi i do povećanja mogućnosti da će roditelj početi da vređa, kritikuje, viče na dete, pa čak i do toga da fizički povredi dete bez obzira što u teoriji sam kaže da je protivnik ovakvog načina kažnjavanja dece.
(Photo by Josh Willink on Pexels)
Ovo dovodi do posledica po mentalno zdravlje dece. Roditelji koji pate od sindroma sagorevanja često dovode decu kod profesionalaca u oblasti mentalnog zdravlja zbog:
- Zatvaranja deteta u sebe (dete je tužno, nesrećno, previše brine)
- Svađa se sa drugom decom, ne poštuje pravila, zadirkuje druge
- Problema pažnje poput toga da ne može da sedi mirno, da se koncentriše i slično.
Ključ rešavanja problema tada jeste i rad sa roditeljima kako bi uspeli da se izbore sa sindromom sagorevanja i da bi na zdraviji način gledali na roditeljstvo.
(Photo by Polina Zimmerman on Pexels)
Prevazilaženje sindroma roditeljskog sagorevanja
Postoje znaci koji signaliziraju ulazak u stanje sagorevanja i oni su signal roditeljima da obrate pažnju na sopstvene potrebe. Ako roditelji osećaju znake sagorevanja koji im prave problem u koncentraciji, razmišljanju, svakodnevnom funkcionisanju i ponašanju vreme je da povuku ručnu kočnicu i obrate se za pomoć.
Postoji više strategija koje je moguće da roditelji sprovedu i sami. Neke od njih su:
- Pričajte sa nekim
Koliko god vam to možda čudno zvuči, mnogi su prošli ili prolaze kroz iste muke kao i vi. Baš zato je u redu da podelite vaše brige i misli sa drugim roditeljima, počev od vašeg supružnika.
Nađite osobu kojoj verujete, zaboravite na osećanje sramote. Koliko god društvo očekuje da se svi prikažemo u savršenim svetlu, pogotovo što se roditeljstva tiče, niko od nas nije savršen. Osećanje umora, da vam je dosta svega, neprekidnih obaveza je sasvim normalno, pogotovo kad ste roditelj.
Podrška okoline u ovakvim situacija je važna i nekada je i više nego dovoljna kako bi osoba samu sebe osnažila i nastavila da funkcioniše na zdraviji način.
- Spavajte
San je od ključnog značaja za vaše mentalno zdravlje. Znamo da to može da bude teško, pogotovo kada imate bebu ili malo dete kod kuće, ali kad god možete neka vam san bude prioritet. Idealna situacija jeste da imate 7 sati neprekidnog sna dnevno.
(Photo by Ketut Subiyanto on Pexels)
Čak i dremka od pola sata može da pomogne da se osetite odmornije i sakupite deo energije za ostatak dana.
- Fizička aktivnost
Vežbanje pomaže našem telu lučenjem hormona, aktiviranjem mišića, povećava nivo energije i smanjuje nivo stresa.
- Brinite o sebi, pauze su ok
Bez obzira što se u našoj kulturi slavi uloga samožrtvujućeg roditelja, stavljanje sebe na prvo mesto i aktivnosti koje volite nije sebično već zdravo.
Čak i par pauza od 5-10 min dnevno će vam pomoći da se osvežite i osnažite. Radite ono što vam prija u tom trenutku bez obzira da li je to da pevate, plešete, meditirate, pijete kafu, odete na masažu…
Bilo koja aktivnost koja vam donosi radost će da vam pomogne da lakše izađete na kraj sa obavezama tokom dana.
- Budite blagi prema sebi
Niko nije savršen, pa ni vi. Neka vaša očekivanja budu u skladu sa realnošću. U redu je da nekada kažete ne, nema potrebe da se pretrpate obavezama zato što to drugi očekuju od vas. Čak i ako nešto ne ide onako kako ste očekivali i planirali, oprostite sebi zbog toga i ne kažnjavajte se.
- Prestanite da govorite mora i treba
Perfekcionisti i osobe koje same sebi stavljajuj previše obaveza imaju veće šanse da sagore u nekom trenutku.
Nerealistična očekivanja o tome šta mora da se uradi, na koji način je potrebno da se uradi i to da moramo da budemo srećni tokom svake aktivnosti imaju suprotan efekat jer postaju teret. Upravo ovaj teret je nešto što možemo prvo da skinemo sa leđa.
Evo i primera: Moramo da provedemo određen broj sati svaki dan igrajući se sa detetom i moramo da budemo srećni tada; moramo da učinimo sve da bi naše dete bilo uspešno; dete mora da ide na bar jedna sport, uči bar jedan strani jezik i pre prve godine života, jede samo ono što mu skuvamo…
Kad god sebe uhvatite na razmišljate na ovaj način zapitajte se koliko su vaši zahtevi u skladu sa realnošću i da li sve to stvarno MORA?
Promenite vaš unutrašnji govor, jer bilo bi lepo i poželjno da se svaki dan igrate sa detetom i imate energije, ali pošto ste samo ljudsko biće to nije moguće i ne mora da bude tako svaki dan. To ne znači da ste loš roditelj.
- Nađite vremena za vas dvoje
Koliko god da je nekada zahtevno i teško, dobro je da odvojite vreme za vas dvoje, da pričate o neobaveznim stvarima, koje ne moraju da budu povezane samo sa decom.
(Photo by Leah Kelley on pexels)
Ne zaboravite da je vaš partner tu da vam pruži podršku, baš kao vi njemu.
- Tražite stručnu pomoć
Ako primetite da vam imate poteškoća u svakodnevnom funkcionisanju, da patite zbog toga, smatrate da niste dovoljno dobar roditelj, ako vaša veza sa decom ili okolinom pati, obratite se stručnjacima za mentalno zdravlje koji su tu da vam pomognu da se izborite sa poteškoćama i nauče vas kako i sami da izađete na kraj sa njima.
Reference:
- Pandemic Parenting: Examining the Epidemic of Working Parental Burnout and Strategies to Help
- Identifying Signs and Symptoms of Parental Burnout https://www.newportacademy.com/resources/restoring-families/parental-burnout/#block_62ffe68039fce-1
- Ashley Abramson: The impact of parental burnout: What psychological research suggests about how to recognize and overcome it
https://www.apa.org/monitor/2021/10/cover-parental-burnout
4. Naslovna fotografija: Photo by Ksenia Chernaya on Pexels
0 komentara