Ciklotimični poremećaj (ciklotimija) je poznat kao blaži oblik bipolarnog poremećaja, a karakterišu ga česte promene raspoloženja, odnosno smenjivanje simptoma hipomanije i blage depresije, tokom perioda od najmanje dve godine. Ti simptomi su nedovoljnog broja, ozbiljnosti ili trajanja da zadovolje sve kriterijume za hipomaničnu ili major depresivnu epizodu, ali su prisutni više od 50% vremena i ne prođe više od dva meseca u kontinuitetu bez njih.
S obzirom da periodi sa depresivnim i periodi sa hipomaničnim simptomima nisu tako intenzivni i onesposobljavajući kao kod bipolarnog poremećaja, ljudi koji imaju ciklotimiju često ne prepoznaju da imaju problem i ne potraže pomoć. Takođe, pošto se mnogi simptomi ciklotimije preklapaju sa drugim poremećajima mentalnog zdravlja, ciklotimija je često nedijagnostikovana ili je pogrešno dijagnostikovana.
(Photo by DaryaSannikova on Pexels)
Kada se dijagnostikuje ciklotimični poremećaj?
Prema najnovijem izdanju „Dijagnostičkog i statističkog priručnika za mentalne poremećaje“ (DSM-5), da bi se dijagnostikovao ovaj poremećaj, moraju biti zadovoljeni sledeći kriterijumi:
- Osoba je imala brojne periode sa simptomima hipomanije i brojne periode sa simptomima depresije, tokom najmanje dve godine (jedna godina za decu i adolescente), ali ti poremećaji raspoloženja ne ispunjavaju kriterijume za hipomaničnu ili major depresivnu epizodu;
- Tokom tog perioda, fluktuacije raspoloženja (hipomanični i depresivni simptomi) prisutne su najmanje polovinu vremena i osoba nije bila bez simptoma duže od dva meseca u kontinuitetu;
- Kriterijumi za major depresivnu, maničnu ili hipomaničnu epizodu nikada nisu bili u potpunosti ispunjeni;
- Simptomi se ne mogu bolje objasniti drugim mentalnim poremećajem, ne mogu se pripisati fiziološkim efektima supstanci (droge, lekova), kao ni drugom zdravstvenom stanju (npr. hipertireoza);
- Simptomi izazivaju značajan distres ili oštećenje u socijalnim, profesionalnim ili drugim važnim oblastima funkcionisanja osobe.
(Photo by Darya Sannikova on Pexels)
Koji su simptomi ciklotimičnog poremećaja?
Ovaj poremećaj karakteriše trajna nestabilnost raspoloženja, odnosno, smenjivanje hipomaničnih i depresivnih simptoma, pri čemu te promene raspoloženja nastupaju iznenada (karakteristično je da osobe sa ovim poremećajem svoje oscilacije u raspoloženju ne vezuju ni za kakve životne događaje), nekada i u periodu od nekoliko sati. Osobe koje pate od ovog poremećaja imaju doživljaj da su osećanja van njihove kontrole. One mogu imati kratke periode stabilnog raspoloženja, ali ti periodi ne traju duže od dva meseca.
Hipomanija je stanje u kome osoba ima period abnormalnog i stalno povišenog, euforičnog ili razdražljivog raspoloženja, pri čemu je to promena u odnosu na uobičajeno stanje osobe, koja je primetna drugima.
(Photo by cottonbro studio on pexels)
Simptomi hipomanije kod ciklotimije:
- Povećana energija i manja potreba za snom;
- Povećanje seksualnih aktivnosti, socijalnih, aktivnosti na poslu ili u školi;
- Nivo samopoštovanja je viši od normalnog („naduvano” samopoštovanje ili grandioznost);
- Ubrzan govor i ubrzane misli;
- Osećaj nemira – osoba je stalno u pokretu, „ne drži je mesto“;
- Razdražljivost;
- Distraktibilnost (osobi sve lako ometa pažnju), nemogućnost koncentracije;
- Učestvovanje u rizičnim aktivnostima ili aktivnostima kojima nedostaje dobro rasuđivanje, kao što su prekomerno trošenje novca, nepromišljeni seksualni odnosi ili impulsivne poslovne odluke.
Pošto se u periodima sa hipomaničnim simptomima osobe osećaju dobro i produktivno, uglavnom se tada neće javiti za pomoć. Međutim, iako se osobe koje pate od ovog poremećaja češće javljaju za pomoć kada imaju simptome depresije, njihovi problemi su uglavnom vezani za dezorganizovano ili impulsivno ponašanje u periodima povišenog raspoloženja.
(Photo by Cottonbro studio on Pexels)
Simptomi depresije kod ciklotimije su blaži od onih kod major depresije i uključuju:
- Upornu tugu;
- Umor ili bezvoljnost;
- Prekomernu pospanost (hipersomnija) ili obrnuto, nemogućnost spavanja (insomnija);
- Gubitak apetita i gubitak težine, ili prejedanje i povećanje telesne težine;
- Gubitak samopoštovanja;
- Osećaj bezvrednosti, beznađa i/ili krivice;
- Poteškoće sa koncentracijom, pamćenjem ili donošenjem odluka;
- Povlačenje od prijatelja;
- Povlačenje iz aktivnosti u kojima je osoba nekada uživala i gubitak interesovanja za njih;
- Misli o smrti ili samoubistvu.
Kada se javlja ovaj poremećaj i kakav tok ima?
Poremećaj obično počinje u adolescenciji ili ranom odraslom dobu i ima hronični tok. Traje godinama, nekada i tokom većeg dela života osobe. Javlja se kod 0.4 do 1% ljudi i u opštoj populaciji podjednako je čest kod muškaraca i žena, dok je u kliničkim uslovima veća verovatnoća da se pojave žene sa ciklotimičnim poremećajem nego muškarci. Postoji 15 do 50% rizika da će osoba koja ima ovaj poremećaj razviti bipolarni poremećaj, a trećina obolelih tokom života razvije major depresivni poremećaj. Pored toga, ovaj poremećaj se može javiti zajedno sa graničnim poremećajem ličnosti, bolestima zavisnosti (zloupotreba alkohola i supstanci) ili poremećajima spavanja (tj. teškoće u započinjanju i održavanju sna), dok je kod dece sa ovim poremećajem čest poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću.
(Photo by Admiral General M. ⭐⭐⭐⭐⭐ GodShepherdly on pexels)
Šta uzrokuje ciklotimični poremećaj?
Tačan uzrok ciklotimičnog poremećaja je nepoznat, ali više faktora može imati uticaj: genetika, hemijska neravnoteža u mozgu, kao i faktori životne sredine (traumatski događaji, teška bolest, hronični stres). Psihodinamske teorije razvoj ciklotimije objašnjavaju ranim traumama i zastojem u oralnoj fazi razvoja. Po ovim teorijama, periodi hipomanije se mogu razumeti kao odbrana i negacija bazično depresivnog raspoloženja.
Kako se dijagnostikuje ciklotimični poremećaj?
Dijagnozu postavljaju stručnjaci za mentalno zdravlje – psihijatri na osnovu anamnestičkih podataka (informacije koje daje pacijent) i heteroanamnestičkih podataka (informacije koje o pacijentu daju bliske osobe), često uz pomoć kliničkih psihologa, koji obavljaju psihološko testiranje u psihodijagnostičke svrhe.
Pri dijagnostikovanju ovog poremećaja, važno je isključiti mogućnost da su simptomi posledica korišćenja određenih supstanci, kao što su droge ili lekovi, ili posledica somatskih bolesti, kao što je, na primer, hipertireoidizam.
(Photo by Shvets production on Pexels)
Kako se leči ciklotimični poremećaj?
Lečenje obično podrazumeva kombinaciju psihoterapije i farmakoterapije. Što pre počne lečenje, veća je verovatnoća smanjenja težine i učestalosti hipomaničnih i depresivnih simptoma. S obzirom da je u pitanju hronični poremećaj, koji nekada traje i tokom čitavog života, lečenje takođe mora biti kontinuirano i ima za cilj ne samo lečenje simptoma kada se pojave, već i preveniranje ponovnog javljanja simptoma. Uz adekvatan tretman, većina ljudi sa ovim poremećajem može postići značajnu stabilizaciju raspoloženja i povezanih simptoma i mogu sasvim dobro fukcionisati.
Psihoterapija: Najčešće se preporučuje kognitivno – bihejvioralna terapija. S obzirom da ovaj poremećaj ima hronični tok, psihoterapija može pomoći oboleloj osobi da: razume prirodu svoje bolesti, prepozna i prati simptome ciklotimije, promeni način na koji razmišlja i reaguje, kao i da poboljša komunikaciju i interakciju sa drugima.
Farmakoterapija: O odgovarajućoj farmakoterapiji, kao i o korekcijama vrste i/ili doze lekova, odlučuje psihijatar.
Reference
- Jašović Gašić, M. i Lečić Toševski, D. (2010). Psihijatrija; Udžbenik za studente medicine. Beograd: Medicinski fakultet u Beogradu.
- American Psychiatric Association (2013). Diagnostic and statistical manual of mental disorders (5th Ed.). Washington, DC: Author.
- https://my.clevelandclinic.org/health/diseases/17788-cyclothymia
- https://www.psychologytoday.com/us/conditions/cyclothymic-disorder
- Naslovna fotografija: Anna Shvets on Pexels
0 komentara