Kuda posle srednje škole – saveti za roditelje

Da li pri pomisli na završetak srednje škole vašeg deteta osetite  stres, strepnju i brigu? Verovatno je odgovor potvrdan. Čak i ako mlada osoba ima jasnu viziju svoje profesionalne budućnosti prisutni su strahovi: Da li će moje dete doneti ispravnu odluku? Da li će uspeti da upiše ono što želi? Kako da mu pomognem na tom putu? Šta da radim ako mislim da odluka nije „dobra“? Šta da radim ako ipak ne želi da nastavi školovanje? I brojna druga pitanja.

Kod deteta su prisutna pitanja poput: Da li da studiram ono što volim ili ono što je traženo? Šta da radim ako moji roditelji žele da studiram nešto što me ne zanima? Zašto svi moji vršnjaci već znaju šta žele da studiraju, a ja nisam siguran? Šta ako ne uspem?

Odgovori na ova pitanja su test za samostalnost adolescenta. Pokazuju koliko su uspešno rešeni prethodni razvojni zadaci (razvijanje osećaja kompetentnosti, poverenja u sopstvene sposobnosti, samopouzdanja, davanje dozvole da se pogreši). Ali, ujedno su i test za roditelje.

Važno je pronalaženje prave mere u pružanju pomoći detetu i dozvoli da odluka bude njegova. I upravo je to suština. Poslati poruku da mlada osoba nije sama, ali ne preuzimati na sebe donošenje odluke u ime deteta. To nije uvek lako. Autonomija i lične granice su u periodu adolescencije veoma važne i zato je potrebno poštovati ih i u procesu donošenja ovakve odluke.

Podržite interesovanja svog deteta

„U porodici svi lekari, a on/a hoće na drugu stranu.“ Iako bi vašem detetu život u nekom smislu bio olakšan ako krene vašim putem, putem starijih braće ili sestara, važno je da adolescent zna da ima pravo da izabere svoj put. I etikete „crne ovce“ ili nekoga ko ne čuva porodičnu tradiciju, mogu poljuljati odluku.

Adolescenta možete podržati tako što ćete sa njima podeliti na koji način ste vi prolazili kroz dileme koje se tiču ovakve odluke. Ipak, potrebno je voditi računa da ne dođe do pripisivanja sopstvenih ambicija ili neostvarenih želja detetu. Iza naizgled čvrste odluke prisutna su brojne nesigurnosti, jer je ovo za njih jedna od najvažnijih, ako ne i najvažnija, odluka do sada.

Neretko se dogodi da izbor adolescenta bude iznenađenje za sve. Društvo može da bude bitan kriterijum za planiranje budućnosti. Osećaju se sigurnije ako krenu stopama svog društva i procenjuju da će se tako lakše snaći.

Strah od neuspeha

Detetu kojem prethodno nije pružana mogućnost da greši i donosi odluke u skladu sa uzrastom, ova odluka može stvoriti dodatni pritisak i strah da li će biti „dobra“. Često može posegnuti za savetima u okruženju kojima neće kritički pristupati. Ako ipak donese odluku, prvi negativni komentar je može odvratiti od nje. Preuzimanje odgovornosti za mladu osobu tada postaje veliki teret.

Prethodne procene upućivane detetu da „nije za školu“ ili da je bolje za njega da „uči neki zanat“ pokazuju sada svoje posledice. Paradoksalno, adolescent vremenom počinje da se trudi da se uklopi u očekivanja koja su jasno stavljena pred njega.

Prijemni ispiti donose neprospavane noći i roditeljima i adolescentima. Adolescent strahuje da „nema šanse“ da upiše ono što želi. Roditelji se boje da „neće biti sposoban“ da to i završi. Suočavanje sa potencijalnim neuspehom vidi se kao toliko bolno, da im se čini da je bolje da odustanu od svoje primarne želje. Nesigurnost i strah od neuspeha odvraćaju ga od pokušaja i preduzimanja rizika.

Kako pomoći adolescentu?

1. Svaka komunikacija na datu temu mora biti podržavajuća. Nije uvek lako odupreti se potrebi „da se spasi dete“. Posebno u slučajevima kada se adolescent čini nezainteresovan za svoju budućnost i dalje školovanje. Ali samo kroz takav pristup možemo otkriti pravi uzrok zbunjenosti i otpora i pomoći mu.
2. Ukoliko mlada osoba nije sigurna da li želi da nastavi svoje školovanje, pomoć roditelja se može ogledati u pružanju podrške pri pravljenju plana za narednu godinu. Zajedno sa adolescentom preispitajte šta su prednosti, a šta mane ukoliko se odustane od školovanja ili ukoliko se napravi „pauza“. Pauza između srednje škole i fakuteta je prilika za istraživanje, „pronalaženje sebe“ i usavršavanje na nekim drugim planovima. Tada može biti veoma konstruktivna.
3. Podstaknite adolescenta da osvesti i jasno postavi svoje ciljeve i da svoje buduće korake dovede u vezu sa njima.
4. Osnažujte adolescenta da istražuje i otkriva svoja interesovanja, spososobnosti i vrednosti za koje se zalaže. Oni su u ovom periodu okrenuti učvršćivanju moralnih normi. Informisanje o tome koje vrednosti se cene u određenim profesijama može biti odlučujući faktor za adolescenta.
5. Upućujte adolescente na razgovore sa osobama različitih profesija koje će iz svog ugla bliže predstaviti raznovrsna zanimanja i pružiti odgovore na pitanja. Razgovori sa prijateljima, roditeljima, nastavnicima i stručnim saradnicima su takođe značajni. Time se šalje poruka adolescentu da nisu sami, da su shvaćeni i da su njihovi problemi zaista važni.
6. Ne bi trebalo stvarati dodatni pritisak adolescentima sa uverenjem da je odluka ključna i nepromenljiva. Time se razvija strah od greške, samim tim i „bežanje“ od odgovornosti u procesu donošenja odluke.
7. Pokažite adolescentu da obrazovanje pruža mnogo mogućnosti i da je zato važno u životu. Jednom donešena odluka o budućem pozivu ne predstavlja krajnju tačku dostignuća. Važno je da na tom putu „pronađu sebe“, jer uspeh obezbeđuje ljubav i smislenost koju osećamo prema onome što radimo.

Za kraj…

U ovom periodu nije važno samo doneti odluku koja se tiče odabira fakulteta ili buduće profesije. Ništa manje nije značajno pružiti adolescentu osećaj kompetentnosti, da može da donese ovako važnu odluku. Da adolescent oseti samostalnost i odgovornost koje su lice i naličje jedne medalje. Samo tako će sa radošću zakoračiti „u svet odraslih“.