Strah od smrti

„Koji sanja sekvoju – umrijeće.

Koji ne sanja sekvoju – umrijeće.“

Enes Halilović

Homo sapiensi – iliti svi mi – živa su bića koja su veoma davno „odabrala“ da, za razliku od ostalih živih bića na ovoj planeti, posebnu pažnju posvete razvijanju jednog od svojih organa. Reč je, naravno, o mozgu. Ispostavilo se da je to veoma dobra strategija za preživljavanje.

Mozak kakav imamo daje nam moć da iskoračimo iz neposredne sadašnjosti u kojoj žive sve ostale vrste. U svojim mislima sposobni smo da otputujemo do neizmerno udaljene budućnosti. Pored toga, postali smo samosvesni – sposobni da učinimo sebe objektom svojih misli. Obdareni ovakvim sposobnostima, možemo pomisliti da smo blagosloveni, ali, kao i za sve dobro u životu, postoji i tamnija strana. Postali smo svesni svoje nezaobilazne smrti.

(Photo by Aron Visuals on Unsplash)

Strah i smrt

 Razmislite da li bi, i u kom obliku, postojao strah kada ne bi postojala smrt.

Strah od smrti je uticao na razvitak religijskih učenja i kulturnih obrazaca u svakoj dosadašnjoj civilizaciji. Šta vam prvo padne na pamet kada pomislite na drevni Egipat? Veličanstvene piramide – grobnice. Sarkofazi – nadgrobni spomenici. Mumije – mrtva tela oko kojih se neko zaista potrudio kako bi ih sačuvao od raspadanja. Želja da se (na neki način) nadživi smrt je prisutna od kad znamo za smrt.

Ako prihvatimo kao istinitu tvrdnju da je bazični cilj svake vrste i skoro svakog pojedinca preživljavanje, onda se čini da je strah od smrti – strah nad strahovima. Može se reći i da strah postoji upravo radi preživljavanja, tj. izbegavanja smrti. Zbog toga je osećanje straha povodom mogućnosti umiranja jedna korisna i zdrava reakcija. Pomaže nam da preživimo.

(Photo by César Abner Martínez Aguilar on Unsplash)

Kada je strah od smrti problem?

Strah od smrti postaje patološki samo kada dostiže ekstremne nivoe koji počinju da remete život osobe.

U određenom obliku, može se prepoznati u svakom od anksioznih poremećaja.

• Kod generalizovanog anksioznog poremećaja, predmet procesa toksične brige je često u vezi sa mogućnošću smrti osobe ili njenih bližnjih.
• Kod paničnog poremećaja, telesni simptomi narastajuće panike podstiču osobu da pomisli kako će da umre od srčanog udara, što dalje doprinosi porastu panike. Ponekad se razvije agorafobija kao način izbegavanja ove mogućnosti.
• Posttraumatski stresni poremećaj se najčešće javlja nakon ekstremnih iskustava koja uključuju smrtnu opasnost.
• Socijalni anksiozni poremećaj, na dubljem nivou, može da se poveže sa strahom od smrti. Za naše pradavne pretke, odbačenost i izopštenost iz grupe bila je jednaka smrti.
• Kod opsesivno kompulzivnog poremećaja često postoje opsesije u vezi sa mogućnošću smrti osobe ili njenih bližnjih. Taj posve neželjeni ishod osoba pokušava da onemogući kompulzivnim ponašanjem.
• Kod zdravstvene anksioznosti osoba je anksiozna povodom mogućnosti oboljevanja od neizlečive bolesti.
• Fobije su uglavnom povezane sa objektima ili situacijama koje su potencijalno opasne po život – visina, zmija, pauk, itd.

Kada se strah od smrti u patološkom obliku javlja izolovano, nazivamo ga tanatofobija. Tanatos je bio bog smrti u grčkoj mitologiji (rođeni brat Hipnosa – boga sna). Tanatofobija je intenzivan strah od smrti ili umiranja. Osoba može da ima ekstremni strah povodom svoje ili povodom smrti svojih bližnjih.

(Photo by Ed Leszczynskl on Unsplash)

Kako prepoznati tanatofobiju?

Strah od smrti može da bude fobija kada osoba:

• Preterano brine o smrti ili se plaši smrti ili umiranja, čime značajno negativno utiče na svoje blagostanje. Strah ometa osobu u obavljanju pojedinih značajnih aktivnosti.
• Aktivno izbegava situacije koje uključuju smrt ili umiranje. Osoba izbegava sahrane, razgovore o smrti, vesti o tragičnim događajima, odlazak u posetu teško bolesnima, itd.
• Doživljava intenzivnu anksioznost kada se susretne ili razmišlja o smrti ili umiranju. Kao i kod drugih fobija, anksioznost mogu da prate telesni simptomi – znojenje, nedostatak daha, ubrzan rad srca, mučnina, glavobolja, itd.

(Photo by Alexander Sinn on Unsplash)

Čega se ljudi plaše kada se plaše smrti?

Strah od smrti moguće je podeliti na nekoliko specifičnih strahova:

• Strah od bola i patnje – mnogi ljudi se plaše mogućnosti doživljavanja intenzivnog bola i patnje koji ponekad prate proces umiranja.
• Strah od nepoznatog – ljudi se plaše nepoznatog, a šta je manje poznato od onoga iza poslednjeg daha?
• Strah od nepostojanja – ljudi koji ne veruju u zagrobni život očekuju da ne postoje posle smrti. Naš um ne može u potpunosti da pojmi nepostojanje, ali svakako može da se uplaši razmišljajući o tome.
• Strah od večne kazne – ljudi koji veruju u zagrobni život mogu da se plaše da svojim delima na ovom svetu nisu zaslužili ništa bolje od večne patnje.
• Strah od gubitka kontrole – sa gašenjem svih naših životnih funkcija, zamišljamo da ćemo doživeti potpuni gubitak kontrole. I hoćemo, samo što nećemo biti u stanju da to svesno doživimo.
• Strah za naše voljene – šta će s njima biti nakon naše smrti.

( Photo by Evie S. on Unsplash)

Šta može da bude od pomoći?

Već smo naveli da je strah od smrti u određenoj meri zdrava emocionalna reakcija i da ima veoma bitnu zaštitnu funkciju. Takav strah, iako neprijatan, nije nešto čijoj promeni treba težiti.

Kada strah od smrti poprimi patološki oblik, pomoć je dobrodošla. Ako je strah od smrti deo nekog drugog anksioznog poremećaja, najbolje je tretirati taj osnovni poremećaj. Kognitivno bihejvioralne terapije imaju isprobane protokole za tretman svakog od gore navedenih anksioznih poremećaja.

Kada je strah od smrti izolovan, u obliku tanatofobije, može se tretirati kao i druge fobije – sistematskom desenzitizacijom. To je izlaganje situacijama ili objektima povodom kojih osoba oseća anksioznost, prema unapred određenoj hijerarhijskoj listi. U tom procesu vaš psihoterapeut može da vam pomogne. Na primer, osoba bi odlazila na groblje, čitala Bodlera ili nešto slično.

Stočki filozof Epiktet naglašavao je da je najveća mudrost umeti prepoznati šta je ono što možemo da promenimo, a šta je ono što je nepromenjivo. Osnovno pitanje – šta je pod mojom kontrolom? Ako nešto možete da promenite tako da vam bude bolje u životu, promenite. Ono što je nepromenjivo, najbolje je prihvatiti takvo kakvo je – koliko god neprijatno bilo. Smrt je jedna od takvih datosti.

Na kraju, smrt je nemoguće izbeći, ali pokušavanjem da je izbegnemo po svaku cenu, propuštamo ono jedino vredno što imamo, a to je život.

Izvori:

1. When Your Fears About Dying Are Unhealthy (verywellmind.com)
2. Anxiety and the Fear of Dying (calmclinic.com)
3. Naslovna fotografija: Aman Shrestha on Unsplash