loader image

Poremećaji ishrane u adolescenciji: anoreksija i bulimija

jun 30, 2020 | Adolescencija od A do Š | 0 Komentara

U periodu adolescencije telo mlade osobe se menja: osim unutrašnjih promena, menja se i spoljašnji izgled, koji je za mlade daleko važniji nego ovaj unutrašnji. Za svaku promenu je potrebno vreme dok je prihvatimo, a kod adolescenta se događaju brojne promene u vrlo kratkom razdoblju: od promene boje glasa, pojave maljavosti, sekundarnih polnih karakteristika, do naglog izrastanja ili debljanja.

Nije retkost da mlada osoba ima poteškoće u prihvatanju svog novog tela. To se manifestuje dijetama u cilju smanjenja težine, stalnim popravljanjem nekih nedostataka na licu i slično. Ipak, opterećenost „popravkama“ je često bez osnova. Adolescent ima potpuno iskrivljenu sliku svog tela i izgleda uopšte. Veću potrebu za hranom, koja je prirodna usled ubrzanog rasta u ovom periodu, opaža kao veliku opasnost za celokupan svoj identitet. Stajanje na vagu postaje izuzetno stresno.

“Kako najbrže smršati?”

Mnogi mladi se upuštaju na put „gubitka kilograma – dostizanja zamišljenog ideala“ na način za koji procenjuju da je najefikasniji. Izabrani načini koji dovode do najbržih rezultata često nisu dobri za fizičko i psihičko zdravlje mlade osobe. Otežavajuća okolnost je što mlade osobe ne komuniciraju sa okolinom o bitkama koje vode sa brojem kilograma, Jedini izvor pomoći vide u sadržajima na internetu, kojima nažalost nekritički pristupaju.

Neke od mera koje adolescenti preduzimaju u cilju mršavljenja su: potpuno uzdržavanje od hrane, dopuštanje da se eventualno pojede jedna voćka dnevno; pljuvanje hrane posle žvakanja, umesto da se ona proguta; miksovanje različitih namirnica kako ne bi bile u čvrstom obliku, treniranje do iznemoglosti…

Dešava se da se konzumiranje cigareta vidi kao prečica za gubitak kilograma, zbog čega počinju da usvajaju tu naviku. Često su nezaobilazne tablete za mršavljenje. Pristuno je kažnjavanje sebe ili povlačenje od drugih ukoliko se ne ispuni zadatak koji je prethodno zacrtan. Na primer, ni u jednom slučaju nije dozvoljeno pojesti celo parče torte iz tanjira. Ako se prekrši obećanje dato samom sebi, sledi sveopšti osećaj gubitka kontrole nad životom.

U ovom periodu mlade osobe koje su nezadovoljne svojim telom neretko eksperimentišu i pokušavaju da prevaziđu krize na svoj način. Ubrzo, nakon uviđanja da im određeni način funkcionisanja ne prija i da nije dobar za njih, veliki broj adolescenata se vrati uobičajenom toku funkcionisanja. Međutim, kada se „promenjeno“ telo nikako ne može prihvatiti, kada je doživljaj sopstvenog tela nerealno negativan, tada možemo govoriti o poremećaju sheme tela koji se najčešće ispoljava poremećajem u ishrani. Najčešći poremećaji u ishrani su anoreksija i bulimija.

Šta je anoreksija?

Anoreksija je najpoznatiji poremećaj ishrane u kojem osoba ima osećaj da je jako debela zbog čega pokušava da smrša na sve moguće načine: započinjanjem rigoroznih dijeta u cilju mršavljenja, vežbanjem do potpune iscrpljenosti i uzimanjem laksativnih sredstava kako bi se što više hrane eliminisalo iz organizma. Zbog gubitka masnog tkiva dolazi do poremećaja u polnim hormonima i kod devojaka se to može manifestovati gubitkom menstruacije.

Koji su simptomi anoreksije?[1]

  • često se počinje samo sa dijetama (izbegava se hrana koja goji);
  • gotovo uvek postoji preterano vežbanje radi iscrpljivanja;
  • kod pacijenata sa anoreksijom postoji jasno izražena mršavost (telesna težina je minimalno 15% ispod predviđene za pol i uzrast);
  • osobe nisu zadovoljne izgledom tela ni kada su ekstremno mršave;
  • koža je suva i ispucala;
  • kosa opada, a nokti su krtiji i lakše se lome;
  • pacijenti se žale na česte glavobolje;
  • česte su vrtoglavice i nesvestice;
  • često postoji depresija, ili razdražljivost;
  • osobe su socijalno povučene;
  • postoji nizak krvni pritisak (hipotenzija);
  • javlja se osećaj lupanja srca (palpitacije);
  • često se javlja hronični zatvor;
  • postoji usporen rad srca (bradikardija);
  • kosti su sklonije prelomima;
  • postoji neredovna menstruacija, sve do potpunog gubitka menstruacije (amenoreja);
  • telesna temnperatura je niža od normalne (hipotermija).

Šta je bulimija?

Bulimija je takođe poremećaj sheme tela u kojem se telesna masa pokušava regulisati provociranjem povraćanja. Bulimične osobe mogu imati prekomernu, normalnu i sniženu telesnu masu. Karakterisitka ovog poremećaja jeste potreba za prejedanjem, i to najčešće kaloričnom hranom, nakon čega sledi izazivano povraćanje.

Ako se uzimaju male količine hrane, vežba se do iscrpljenosti, konzumiraju laksativi i provocira povraćanje – govorimo o anoreksiji udruženoj sa bulimijom. Bulimija može da traje dosta dugo pre nego što se primeti i pre nego što osoba započne sa adekvatnim lečenjem, dok se anoreksija lakše uočova zbog njenih spoljašnjih manifestacija.

Koji su simptomi bulimije?[2]

  • stalna preokupacija jelom, neodoljiva želja za hranom;
  • često postoji ranija djagnoza anoreksije nervoze u anamnezi;
  • doživljavanje normalne ili male telesne težine kao prevelike; uspostavlja se ideal telesne težine koji se po svaki cenu mora dostići i koja je uvek znatno niža od aktuelne ili optimalne težine;
  • namerno izazivanje povraćanja ili izgladnjivanje koje služi tome da se izbegne uvećanje telesne težine i odvija se uglavnom u tajnosti;
  • epizode prejedanja koje se ponavljaju; brzo konzumiranje velikih količina hrane u relativno kratkom vremenskom periodu (većih nego što bi većina ljudi konzumirala u istom vremenskom periodu pod sličnim okolnostima), najčešće u tajnosti, praćeno strahom od nemogućnosti da se ovakve epizode zaustave i osećajem pomanjkanja kontrole onog šta se jede i koliko se jede; nekad se dešava da osoba prazni želudac i nakon sasvim malog obroka;
  • preterano telesno vežbanje ili bavljenje sportom;
  • bizarne navike i rituali prilikom hranjenja;
  • zloupotreba laksativa, diuretika, preparata tiroksina ili nekih drugih sredstava za pražnjenje digestivnog trakta; upotreba sredstava koja suzbijaju apetit;
  • neredovnost ili potpuni izostanak menstruacije;
  • stalna strepnja, anksioznost;
  • nesigurnost i nezadovoljstvo fizičkim izgledom; vlastita figura se opaža kao preterano gojazna;
  • depresija;
  • nagle promene raspoloženja;
  • tragovi i ožiljci na prstima od namerno izazvanog povraćanja;
  • česti odlasci u kupatilo neposredno nakon jela;
  • problemi sa zubima, čest karijes;
  • zloupotreba narkotika i/ili alkohola;
  • preterana ambicioznost, želja za postignućem određenog cilja po svaku cenu;
  • pojačana seksualna aktivnost, promiskuitet (posebno kod adolescentkinja);
  • kriminalne aktivnosti (posebno kod adolescenata).

Kada možemo govoriti o dijagnozi anoreksije i bulimije?

Da bismo govorili o kliničkoj dijagnozi anoreksije, moraju biti zadovoljeni sledeći kriterijumi: gubitak telesne težine veći od 25% u odnosu na prethodno merenje, poremećen odnos prema ishrani, hrani, telesnoj težini i doživljaju sopstvenog tela, gubitak menstruacije, kose, puls niži od 60/min., razdoblje preterane fizičke aktivnosti (vežbanje do iscrpljenosti), epizode povraćanja.

Za postavljanje dijagnoze bulimije potrebne su ponavljane epizode prejedanja najmanje dva puta nedeljno u poslednja tri meseca, izazivanje povraćanja posle prejedanja i trajna, preterana briga o fizičkom izgledu i težini.

Šta doprinosi pojavi poremećaja u ishrani?

Emocionalna pozadina ovih poremećaja je različita: od potpuno iskrivljene percepcije vlastitog tela koja ima elemente psihotičnog, preko pokušaja da se konzumiranjem hrane nadomesti emocionalna uskraćenost. Danas ima sve više poremećaja ishrane kod mladih ljudi, a kao faktor koji doprinosi jeste uticaj mode i imperativ „biti mršav“. Od ovih poremećaja češće oboljevaju devojke nego mladići i češći su kod određenih zanimanja: balerine, manekeni i osobe iz javnog života. Oba poremećaja pojavljaju se kod devojaka mlađih od 25 godina, koje pate od paničnog straha od debljine.

U poslednje vreme ovaj problem pogađa sve više i muškarce. Pripadnici oba pola su konstantno izloženi porukama kako bi trebalo izgledati. Različitosti se ne prihvataju. Svako odstupanje od “savršenog”, “reklamiranog” vidi se kao izuzetno nepoželjno i pogrešno.

“Pomozite mi!”

Anoreksija i bulimija su mentalno uslovljeni poremećaji o kojima se, nažalost, ne priča. Mlade osobe koje imaju poremećaj ishrane dodatno opterećuje to što sami prolaze kroz velike patnje. Takve teme su tabu. Adolescenti nisu sigurni ni sa kim bi trebalo da popričaju i ko može da im pomogne.

Opažaju da imaju problem i da im je potrebna pomoć, osećaju grižu savesti i veliku želju da samo izađu “iz toga”. Ali, osećaju i nemoć da učine promenu. Tada dolazi do velikog pada samopouzdanja i do povlačenja iz svih odnosa. Poremećaji u ishrani podrazumevaju mnogo više od samog odnosa prema hrani i zbog toga je neophodno pružanje adekvatne pomoći.

I bulimija i anoreksija ozbiljni su medicinski problemi koji izazivaju niz somatskih simptoma i zahtevaju multidisciplinarni pristup koji uključuje porodicu, tim lekara, psihijatra i psihoterapeuta.

 Literatura:

https://www.poliklinika-djeca.hr/publikacije/trebamo-li-brinuti/

 

[1] Živanović, D: Prevencija poremećaja ishrane kod adolescenata

[2] Živanović, D: Prevencija poremećaja ishrane kod adolescenata

 

Autor: Jelena Janjić

Pedagog i porodični savetnik

0 %s Comments

Prosledi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Povezani članci