loader image

Otvoreno sa decom o drogama, pušenju i alkoholu

mar 17, 2022 | Adolescencija od A do Š | 0 Komentara

Dragi roditelji, da biste započeli razgovor sa svojim detetom nije vam potreban dokaz da je ono počelo da pije ili puši. Vi možete pomoći svom detetu da izgradi sopstveno mišljenje o alkoholu, duvanu i drogama.

Pre svega, znajte, da ste vi, kao roditelj, glavni uzor svojoj deci i njima je stalo do toga šta vi mislite, čak iako to ne pokazuju.

Pričajte sa svojom decom

Prilika se može ukazati dok gledate TV zajedno ili dok pričate o prijateljima iz škole. Dobro je da sa detetom odgledate film o narkomaniji ili alkoholizmu. Obavezna lektira za sve tinejdžere bi trebalo da bude čuvena ispovest Kristijane F. Mi deca sa stanice Zoo. To je odlična prilika da mu se objasni fenomen droga, ali i da saznate njegove stavove o tome.

Razgovor ne treba da liči na predavanje. Pokušajte da razumete njihov stav, ali i da ih istovremeno ohrabrite da razumeju vaš. Na primer, ako vaše dete misli da konzumiranje alkohola doprinosi da se provede dobro, možete mu mirno reći da alkohol zaista donekle pomaže da se opusti atmosfera i da raspoloženje bude dobro, ali i to da može da upropasti celo veče.

Podržite dete u nastojanju da razvije sopstveni kritički duh, to će mu pomoći da se odupre uticaju drugih i izazovima.

Budite uzor svom detetu

Ukoliko i sami pušite, uvek možete reći svojoj deci da oni ne bi trebalo to da rade. Recite im koliko je teško odvići se od pušenja.Takođe im možete reći da ste svesni da pušenje škodi vašem zdravlju, ali da još niste u stanju da prestanete. Pokažite da se prema ovom problemu odnosite ozbiljno, tako što ćete i vi, na primer, sami sebi zabraniti da pušite u kući. Ako je neko u vašoj porodici imao problem sa alkoholom ili drogom, vaše dete bi to trebalo da zna.

Deca često pitaju i da li su roditelji imali iskustva sa nekom drogom, npr. travom. Budite iskreni, pričajte o svom iskustvu, iznesite da su droge opasne po zdravlje i da sada imate drugačije mišljenje o svom ponašanju i odlukama koje ste nekada donosili.

Postavljajte pitanja

Ako ne postavljate pitanja, nećete dobiti ni odgovore. Pitajte ih da li su njihovi prijatelji uzimali drogu? Zašto su uzimali i da li su svesni rizika? Šta vaše dete misli o tome?

Ukoliko vam dete prizna da je bilo u iskušenju da proba drogu ili je to zaista uradilo, izrazite zabrinutost, ali nemojte stvarati konflikt. Pitajte zbog čega je ta konkretna droga bila privlačna i šta je očekivao da će od nje dobiti. Razgovarajte o rizicima dalje upotrebe droge. Pokušajte da saznate da li su osećali pritisak da uzmu drogu. Ukoliko jesu, možete da razgovarate o tome kako ubuduće da bolje izađu na kraj sa takvom situacijom i kako da se odupru pritiscima.

Ponekad, mladi piju alkohol ili uzimaju drogu kako bi zaboravili svoje brige. Razgovarajte o tome da li su se problemi vratili nakon što je prestalo dejstvo droge ili alkohola i naglasite da im se, kada koriste droge, samo čini da problemi nestaju. Izrazite svoje stavove o opasnostima uzimanja droge ili alkohola kao načinu da se izađe na kraj sa nekim problemom. Jasno recite da želite zajedno da radite na tome da nađete bolje načine za rešavanje njihovih problema.

(Photo by MART PRODUCTION from Pexels)

Došao je pijan/drogiran kući, šta da radim?

Ako vam je dete, po povratku kući, pijano ili pod uticajem bilo koje droge, prvo se uverite da li je u neposrednoj opasnosti. Pokušajte da saznate šta je koristilo to veče i kako se on/ona oseća. Ako dete nije u stanju da odgovori, ne može da se koncentriše, gubi svest, ne ustručavajte se da pozovete lekara ili ga odvedete u urgentni centar. Predoziranje alkoholom, ili kombinacija sa nekim supstancama, može biti opasna po život.

Ne morate da budete stručnjak da biste razgovarali sa decom o drogama, alkoholu i duvanu. Iako je važno da budete informisani, ne treba da se pretvarate da znate odgovor na svako pitanje. Budite spremni da kažete i „ne znam, ali raspitaću se”. Ako ste iskreni, vašoj deci će biti lakše da i oni budu iskreni sa vama.

Ukoliko uvidite da vaše dete ne želi sa vama da razgovara o svom korišćenju droga ili alikohola, ponudite mu da pronađete nekog drugog sa kim može da razgovara. Objasnite mu da vi samo želite najbolje i pokažite razumevanje ukoliko bi radije hteo/la da razgovara sa nekim drugim u koga ima poverenja.

Da li se dete drogira: znakovi upozorenja koje ne bi trebalo ignorisati 

(Photo by MART PRODUCTION from Pexels)

  •   Odnos prema autoritetu – neki adolescenti imaju poteškoća u poštovanju pravila u kući i školi, pokazuju otpor prema roditeljima, nastavnicima i autoritetima uopšteno, imaju problema da završe svoje obaveze. Svi tinejdžeri su buntovni do određene granice, ali neki preteruju u svojoj želji da misle, oblače se ili ponašaju isto kao neki njihovi drugovi, čak i po cenu ozbiljnih sukoba sa roditeljima. Nekada dolazi do ozbiljnog kršenja uobičajeih porodičnih/moralih vrednosti i normi ponašanja, pa čak do prekida normalne komunikacije u porodici. Ovakvo ponašanje može biti povezano i sa uzimanjem droga.
  •     Promena ponašanja – kada dete koje se do tada ponašalo na određeni način, promeni svoje ponašanje drastično, a često postane buntovno, drsko i vodi stalne otvorene sukobe sa roditeljima, ali i sa ostalima iz okoline, treba obratiti pažnju i tome potražiti uzroke. Nepoštovanje dogovora sa roditeljima je važno i treba naći adekvatan mehanizam kako da se roditelji zajednički prema ovom, kao i prema svim drugim problemima, postave. Česta i tajanstvena telefoniranja o kojim adolescent neće da priča, brojni kratki izlasci tokom dana, dugo zadržavanje van kuće bez najave i objašnjenja roditeljima predstavljaju neku vrstu znaka za uzbunu.
  •     Uticaj vršnjaka – u adolescenciji je postizanje samostalnosti i smanjenje zavisnosti od roditelja veoma važno. Ovaj proces je naročito dramatičan kod onih mladih koji se teško odvajaju od roditelja, čak i kada su u stalnom sukobu i otporu prema njima. Oni često zamenjuju jednu zavisnost drugom i snažno se vezuju za svoje vršnjake, dok ponekad čak brutalno prekidaju vezanost za roditelje odbacujući sve što oni cene i poštuju.
  •     Ekstremna povodljivost i sklonost rizičnom ponašanju – zavisnost od mišljenja i prihvatanja od strane vršnjaka naročito je opasna tamo gde u grupi vršnjaka prevladavaju negativna vrednosna opredeljenja, sklonost rizicima i kršenju pravila.
  •     Promene u izgledu mogu ukazati na uzimanje droga. Kada mlada osoba koja je izgledala uobičajeno za svoj uzrast počinje naglo da slabi, bleda je ili joj se crvene beonjače, stalno joj curi nos, sve ovo može biti povezano sa drogama. Postoji mnogo različitih vrsta droga i fizičke manifestacije njihovih dejstava su veoma raznovrsne.
  •     Zapostavljanje obaveza i brige o sebi – uzimanje droga i alkohola može dovesti do češćeg povređivanja, zapostavljanja škole i lošijeg uspeha, povlačenja od porodice, zapostavljanja dotadašnjih aktivnosti, nebrige o izgledu i zdravlju.
  •     Neuobičajeni predmeti – nalaženja kapi za oči, lula, nargila, papira za zavijanje cigareta, limuntusa, špriceva i igala, tableta i sl. u sobi deteta već su specifični pokazatelji koji poznavaocima jasno mogu ukazati da ono ima praksu uzimanja droga i to na već rizičniji način, i u ozbiljnijoj formi.

Reakcija roditelja je ključ rešenja 

Najčešći scenario u praksi je sledeći: tinejdžer koji je uvek bio uzorno dete, u nekim momentima možda i previše poslušno, povučen u sebe, odjednom počinje da se menja. Škola prestaje da ga zanima, manje razgovara sa ukućanima, češće izlazi ne govoreći roditeljima gde ide, a dešava se I da prespava kod drugara bez najave. Roditelji primećuju da je često rasejan. Pretražujući njegovu sobu pronalaze paketić sumnjivog sadržaja… Panično se brinući da je problem već otišao predaleko I zamišljajući scene predoziranja, suočavaju se sa svojim detetom sa preoštrim stavom koji je odlika upravo njihove nemoći: “Pronašli smo ovo među tvojim stvarima, odmah nam reci da li se ti to drogiraš!?”. Upravo ovakva vrsta suočavanja je ono što kod mladih, naročito ako su zaista u problemu, izaziva otpor prema daljem razgovoru. Ovakav pristup može dovesti samo do povlačenja vašeg tinejdžera ili eventualno do agresivnog odgovora sa njegove strane.

Neki roditelji pribegavaju praćenju deteta, ali to je jedno od takozvanih pseudorešenja, jer tako ulazite u veoma zahtevnu ulogu, koja osim obostrane ljutnje ne dovodi do željenog rezultata.

(Photo by Isabella Mendes from Pexels)

Kako do rešenja?

Prvo što bi trebalo da se zapitate je: „Kada smo to prestali iskreno da pričamo o dobrim i lošim stvarima s našom decom, a možda i uzajamno?” Odgovor je istovremeno i ključ za rešenje problema, ali ga svakako možete dobiti tek sticanjem uvida u sopstveno ponašanje.

Kako bi razgovor sa detetom trebalo da izgleda?

 Pre svega, bez optuživanja. Članovi porodice i prijatelji treba da govore u prvom licu jednine: „Ja se brinem za tebe. Vrlo me rastužuje što te ne interesuje dalje školovanje. Takođe se brinem jer ne razumem tvoje ponašanje. Niko od nas ne zna kako da se bori sa onim što trenutno osećamo i zato želimo da pronađemo zajedničko rešenje.”

Čim neko sklizne u optuživanje i počne da koristi rečenice koje počinju sa „ti”, šanse da ovaj razgovor ima pozitivan ishod se umanjuju.

Šta štiti mlade od uzimanja droga? 

  1. Dobra povezanost među članovima porodice – funkcionalna porodica.
  2. Roditelji koji znaju čime se deca bave i sa kim se druže (zdrava zainteresovanost za život dece, bez kontrole).
  3. Jasna i dosledna pravila ponašanja svih članova porodice.
  4. Roditelji koji aktivno učestvuju u svakodnevnim aktivnostima svoje dece.
  5. Dobar uspeh u školi, prihvatanje saveta starijih (roditelja, rođaka, profesora i dr.).
  6. Osećaj uklopljenosti u porodicu i okruženje.

Svakako je poželjno da povedete računa o ovim faktorima, kao i o znacima upozorenja koji mogu ukazivati na to da vaše dete koristi neke supstance. Ipak, ne prenagljujte.

Iako vam je teško da kontrolišete emocionalne reakcije, imajte na umu da samo konzumiranje supstanci još uvek ne znači da je vaše dete razvilo bolest zavisnosti. Suprotno popularnom mišljenju, veoma mali procenat svih ljudi na svetu koji su nekom prilikom probali neku psihoaktivnu supstancu zaista razvije problem do razmera zavisnosti koji značajno ometa njihovo funkcionisanje.

Reference:

1.Euro Health Group – projekat INSADA: Razgovarajte o drogama sa vašim adolescentom. Priručnik za roditelje.

  1. https://www.drajzerova.org.rs/
  2. https://www.politika.rs/sr/clanak/423804/Magazin/Kad-tinejdzer-proba-drogu
  3. Vajt, T. (2015.). Alkohol i droge. Novi Sad: Psihopolis

Naslovna fotografija: Denys Gromov from Pexels

Autor: Olivera Tripković

Defektolog

0 %s Comments

Prosledi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Povezani članci

Sajber nasilje

Sajber nasilje

Deca provode više vremena na internetu nego ikada ranije i bez sumnje, odrastanje na internetu i sa internetom nudi neograničene mogućnosti. Preko računara, pametnih telefona i televizije deca uče,...