Kada deca uđu u pubertet dešavaju se promene i na telesnom planu, ali počinje i emocionalna zbrka u kojoj se deca i roditelji često ne snalaze. Detetovo ponašanje se nekada upadljivo menja. Sama promena ponašanja, ćudljivost, promene raspoloženja, dodatno otežavaju komunikaciju sa detetom i roditelji se osećaju frustrirano.
Ipak, strpljenje i insistiranje na zdravoj komunikaciji mogu poboljšati vaš odnos sa detetom, i smanjiti vaš doživljaj bespomoćnosti.
Ovo su neke smernice.
Ne osuđujte svog tinejdžera
Započnite razgovor uz pretpostavku da imaju dobar razlog za to što rade. Pokažite im da poštujete njihovu inteligenciju i da ste znatiželjni oko izbora koji su doneli.
Ako njihovo ponašanje unapred ne procenite kao „glupo“ ili „pogrešno“, veća je verovatnoća da će se otvoriti i objasniti zašto su im njihovi postupci imali smisla (iako se vama, kao roditelju i odrasloj osobi, mogu činiti glupi, nepromišljeni i “van pameti”).
(Photo by Karolina Grabowska from Pexels)
Pokušajte da ne pretpostavljate da znate šta nije u redu
Ne pretpostavljajte da znate šta nije u redu. Umesto da pitate „Da li te maltretiraju u školi?“, pokušajte da kažete „Brinuo sam se za tebe. Nisi sav svoj i pitao sam se šta se trenutno događa? Mogu li da ti pomognem? „.
Budite jasni da želite da pomognete
Ako sumnjate da vaše dete koristiti drogu ili pije, budite nežni, ali i direktni. Pitajte ih i obavestite ih da ćete im pomoći u rešavanju bilo kojih poteškoća.
(Photo by Karolina Grabowska from Pexels)
Pomozite im da misle svojom glavom
Umesto da pokušavate da budete stručnjak za život svog deteta, pokušajte da im pomognete da razmišljaju sami:
- Razgovarajte o potencijalnim posedicama lošeg izbora ponašanja. Na primer, „Kako se osećaš zbog pušenja trave sledećeg dana/ili pijenja alkohola u toj meri?… Pa, ako se tako osećaš, kako će to uticati na tvoj dan?“
- Pomozite im da kritički razmišljaju o onome što vide i čuju. „Kako doživljavaš njegove reči?“, “Kako si to razumeo?”
- Pomozite im da osete da se mogu nositi sa životnim izazovima. Podsetite ih u čemu su dobri i šta vam se kod njih sviđa. To će im dati samopouzdanje u drugim oblastima njihovog života.
- Informacije osnažuju. Usmerite ih ka veb lokacijama koje im mogu pružiti informacije o drogama, seksu i konzumiranju alkohola i cigareta, kako bi mogli da se upoznaju sa činjenicama, i donesu odluku na osnovu činjenica.
- Pomozite im da smisle načine na koje mogu reaguju i nose se sa teškim situacijama. „Pa, kad se tako osećaš, da li možeš nešto da učiniš da se osećaš bolje?“
- Podstaknite ih da razmisle o prednostima i nedostacima svog ponašanja.
- Pomozite im da preuzmu odgovornost za svoja ponašanja i izbore, i da iz svojih grešaka uče: “Kada bi sada mogla da se vratiš u prošlost, da li bi nešto uradila drugačije?”
Birajte bitke sa svojim tinejdžerom
Tinejdžeri se obično zatvaraju za prigovaranje i držanje predavanja i prestaju da slušaju.
Ako bijete svaku bitku sa svojim tinejdžerom, računajte na to da ćete izgubiti rat. Ako vaš odnos iscrpi stalna prepirka oko neuredne sobe, učenja, kašnjenja iz izlaska ili odeće koju nose, izgubićete mogućnost da razgovarate sa svojim detetom o krupnim pitanjima kao što su droga ili seks ili pitanje seksualnosti.
(Photo by Karolina Grabowska from Pexels)
Pokušajte da ne reagujete ljutito
Tinejdžeri često napadaju ljude koje najviše vole i kojima veruju, ne zato što vas mrze, već zato što se osećaju zbunjeno.
Nemojte misliti da misle loše stvari koje izgovore („Mrzim te!“). Oni se mogu samo osećati zbunjeno, besno, uznemireno, izgubljeno, a ne znaju kako to da izraze.
Pomozite svom tinejdžeru da se oseća sigurno
Tinejdžeri se često brinu da će poveravanje odrasloj osobi samo pogoršati stvari. U mnogim porodicama to, nažalost, nije bez osnova. Morate biti jasni da želite da im pomognete i da nećete učiniti ništa što oni ne žele od vas.
Ovo može biti posebno važno kod nasilja. Ako vam se dete otvori i poveri zbog nasilja, objasnite da je to neprihvatljivo. Slušajte njihov strah i uverite ih da nisu oni krivi i da niko ne “zaslužuje da bude kinjen”. U praksi se često čuje da je osoba kao đak osnovne ili srednje škole dugo trpela različite forme vršnjačkog nasilja, od emocionalnog do fizičkog. Jednako često se čuje da za to niko nije znao godinama, a da su neretko roditelji saznavali poslednji ili nikada nisu ni saznali. Najčešće objašnjenje za to je da je decu ili tinejdžere bilo sramota da pričaju o tome ili da su se, pak, plašili reakcije roditelja koji bi stvari učinili još gorim i teže podnošljivim po dete. Znači, čak iako je vaša instinktivna roditeljska reakcija da odmah otrčite u školu i iskažete svoj bol i bes, proverite da li je vašem detetu to prihvatljivo i pregovarajte o onome na šta je ono spremno u datoj situaciji. Ovo je posebno važno kod starije dece i tinejdžera, gde je doživljaj sramote veći, a obezvređivanje zbog nasilja izraženije.
Ono što roditelj uvek može da uradi je da pomogne detetu da izgradi samopouzdanje uveravajući ga da ćete se zajedno suočiti sa problemom i probati da nađete rešenje.
Postavite prava pitanja
Često ćete saznati više o svom tinejdžeru ako postavljate otvorena pitanja. Na primer, ako imaju problem sa uspehom u školi ili savladavanjem gradiva, postavljajući konfrontaciona pitanja poput „Šta si učio danas?“ ili „Da li si svestan da ćeš ponavljati razred?“ može značiti da ćete dobiti neiskren odgovor ili čak započeti svađu.
Držeći se otvorenih pitanja poput „Kako si danas?“ ili „Kakav je bio tvoj dan?“ pomaže tinejdžeru da razgovara s vama o tome kako se oseća.
Prevedeno i dopunjeno sa:
https://www.nhs.uk/conditions/stress-anxiety-depression/talking-to-your-teenager/
0 komentara