loader image

Sajber nasilje

jan 12, 2022 | Adolescencija od A do Š | 0 Komentara

Deca provode više vremena na internetu nego ikada ranije i bez sumnje, odrastanje na internetu i sa internetom nudi neograničene mogućnosti.

Preko računara, pametnih telefona i televizije deca uče, komuniciraju i druže se. Kada se koristi na pravi način – internet ima potencijal da proširi vidike i podstakne kreativnost. 

Ali, sa ovim prilikama dolaze i ozbiljni rizici. Dok su na internetu, deca mogu biti izložena govoru mržnje i nasilnom sadržaju – uključujući poruke koje podstiču samopovređivanje kod dece, pa čak ranjive navode i na samoubistvo. 

 

Vršnjačko nasilje – problem u porastu

Maltretiranje među decom i adolescentima je ozbiljan problem današnjice, za koji se zna da ima dugoročan negativan uticaj na mentalno i fizičko zdravlje.

Nasilničko ponašanje među decom i adolescentima se obično definiše kao ponovljeno izlaganje negativnim postupcima jednog ili više vršnjaka koji imaju za cilj da nanesu štetu, i uključuje neravnotežu moći u korist počinioca.

(Photo by Mikhail Nilov from Pexels)

Ova definicija je prvobitno imala za cilj da okarakteriše ono što se sada naziva ‘tradicionalnim’ maltretiranjem i koristi se za opisivanje niza ponašanja “licem u lice” koje može biti fizičke, verbalne ili relacione prirode. Poslednjih godina, karakteristike tradicionalnog maltretiranja su proširene na maltretiranje koje se odvija onlajn.

 

Šta je sajber nasilje?

Iako je sajber maltretiranje relativno nov fenomen, broj studija na ovu temu nedavno je porastao, tako da se sa velikom sigurnošću može govoriti o štetnim efektima i posledicama ove vrste nasilja.

Sajber maltretiranje se definiše kao skup ponašanja izvedenih putem elektronskih ili digitalnih medija od strane pojedinca ili grupe pojedinaca, koji upućuju neprijateljske ili agresivne poruke sa ciljem da nanesu štetu ili uzrokuju nelagodu drugima.

 

Neki autori ukazuju na to da sajber maltretiranje ne zahteva ponavljanje ponašanja da bi šteta bila načinjena, kao što je slučaj kod “tradicionalnog” nasilja. Jedan sajber napad (osramoćujući video, zluradi i ponižavajući komentar, slika) može ostati na mreži ili na mobilnom telefonu neko vreme, produžavajući na taj način štetu žrtvama.

 

Vrste sajber nasilja

Neki od najčešćih oblika maltretiranja uključuju sajber uznemiravanje, omalovažavanje, trolovanje, lažno predstavljanje, isključenje/ostrakizam i sajber uhođenje. 

  1. Sajber uznemiravanje uključuje uvredljive poruke koje se više puta šalju pojedincu putem e-pošte ili tekstualnih poruka.
  2. Omalovažavanje je pisanje povređujućeg komentara na nečiju fotografiju ili objavu.
  3. U trolovanje može spadati namerno iznošenje netačnih, neproverenih ili „prenaduvanih“ informacija, potpirivanje neargumentovanih rasprava i svađa, vređanje po bilo kom osnovu ili pokazivanje odlučne tvrdoglavosti pri branjenju neargumentovanih stavova.
  4. Uz lažno predstavljanje, nasilnik se predstavlja kao žrtva, a zatim sa drugima saopštava štetne i zlonamerne informacije.
  5. Isključivanje/ostrakizam se javlja kada je osoba isključena iz medija zaštićenih lozinkom, obrisana sa liste prijatelja, iz grupa za dopisivanje ili su zahtevi za prijateljstvo odbijeni.
  6. Konačno, sajber uhođenje je upotreba elektronskih komunikacija za praćenje druge osobe.

Znaci koji mogu ukazivati na to da je vaše dete izloženo sajber nasilju:

  • odjednom provodi manje vremena za komjuterom;
  • postaje primetno ljuto, depresivno i povlači se posle korišćenja računara;
  • deluje uznemireno svaki put kada mu stigne poruka ili mejl;
  • izbegava da odgovara na pozive ili poruke pred vama;
  • neće da kaže šta radi na kompjuteru.

Međutim, ne dozvolite da vas ovo zavara. Neka deca koju zlostavljaju preko interneta, provode više vremena za svojim telefonom ili računarom.

 

Anonimnost podstiče nasilje onlajn 

Jedan od glavnih razloga za široku rasprostranjenost maltretiranja putem interneta jeste anonimnost prirode sajber nasilja.

Privlačnost anonimnosti je u tome što sajber siledžije lako mogu da se sakriju iza tehnologije koju zloupotrebljavaju. Mnogi veruju da su nevidljivi ili da ne mogu biti otkriveni. Anonimnost olakšava da budete zlonamerni prema nekome ko se fizički nalazi negde drugde. Pošto najčešće izostaju opipljive povratne informacije, nasilnici nisu u stanju da prepoznaju štetu koju uzrokuju i ne osećaju kajanje.

Mnoge žrtve često ne znaju ko ih ili zašto maltretira. Konačno, mnogim odraslim osobama nedostaje tehnološko znanje za praćenje onlajn aktivnosti današnjih mladih, što čini ponašanje sajber nasilnika i iskustva žrtava neotkrivenim, pogotovo u ranim uzrastima.

Ono što najviše zabrinjava je mogućnost seksualne eksploatacije i zlostavljanja na mreži. Nikada nije bilo lakše prestupnicima koji seksualno iskorišćavaju decu da kontaktiraju svoje potencijalne žrtve preko interneta, podele slike ili podstaknu druge da počine krivična dela.

I sama deca upadaju u zamku širenja eksplicitnog seksualnog sadržaja. Iako su ove slike namenjene određenoj osobi (simpatiji ili dečku/devojci) ili uskom krugu ljudi, mogu se na kraju široko deliti bez odobrenja.

Dvanaestogodišnja devojčica je slala video snimke u kojima je obnažena do pojasa šesnaestogodišnjem dečaku koji joj se dopadao, a na njegov zahtev. Da bi se pokazao pred vrašnjacima, dečak je prvo snimke pokazivao svojim drugarima, da bi potom kao požar počeli da se šire po njegovoj školi, po devojčicinoj osnovnoj školi, a potom i po celom manjem gradu u kome su deca živela.

Za dete žrtvu, ovo može rezultirati osudom i isključivanjem iz zajednice, socijalnom izolacijom, problemima mentalnog zdravlja, zloupotrebom supstanci, samopovređivanjem ili čak, samoubistvom, kao i povećanom verovatnoćom da i sami ispolje nasilno ponašanje u odraslom dobu. 

 

Kako sprečiti nasilje – edukacija je pola rešenja 

Važne informacije koje treba da prenesete svom detetu:

  • “Ako bi ti bilo neprijatno da cela škola ili tvoji roditelji vide neku sliku – nemoj da je šalješ!” Nije lako uvek predvideti šta sve može da se dogodi sa porukom ili fotografijom koju postavimo na internet ili pošaljemo nekome.
  • Nikada ne šalji svoje slike i video snimke nekome koga ne poznaješ.
  • Ako te neko vređa, ne moraš da mu odgovoriš. Mnogi će odustati ako ih ignorišeš, ali sačuvaj to što su ti slali i prijavi ih.
  • Najveći broj društvenih mreža i platformi za ćaskanje omogućava ti da blokiraš one sa kojima ne želiš da razgovaraš.
  • Ako nešto ne bi rekao nekome u lice, nemoj to da mu kažeš ni preko interneta. Sve što je nepristojno reći nekome u razgovoru, nepristojno je i u sajber svetu.
  • Sve što se smatra zločinom u stvarnom svetu, smatra se zločinom i na internetu. 

Odraslom je lako da odluči da dete ili tinejdžer treba da prijavi maltretiranje. Međutim, deca nemaju mudrost i samopouzdanje kakvo imaju odrasli. Često im na pamet ni ne padne da iskustvo maltretiranja koje su doživeli podele sa svojim roditeljima. Oni često veruju da su sami, na izvestan način, krivi za ono što im se dogodilo i ne umeju da pronađu izlaz iz takve situacije.

Četnaestogodišnja devojčica navodi da joj već par godina od dece iz odeljenja stižu poruke uvredljive sadržine, od toga da je “ružna, gadna, smrdljiva” do poslednjih da “treba da se ubije i oslobodi ih svog prisustva”, jer “zagađuje Zemlju svojim dahom”. Do dolaska na terapiju nikome nije pričala o tome, jer je donekle smatrala “da je to normalno”, jer “svi to rade”. Svoje probleme sa spavanjem, strah da ode u školu, nemotivisanost da uči nije povezivala sa nasiljem koje trpi.

 

Sumnjate da je vaše dete žrtva nasilja – šta da preduzmete?

Ako naslućujete da postoji problem, budite uporni i istrajte. Ako neko zlostavlja vaše dete, ne očekujte da vam ono samo kaže istinu. Mnoga deca neće. Najčešće zato što se stide, ali i zato što se plaše da će roditelji svojom reakcijom problem samo pogoršati. 

Vašoj dvanaestogodišnjoj ćerki se rugaju u školi, a to ruganje se nastavlja i preko interneta, na društvenim mrežama i u vajber grupi odeljenja. Ona je jedna od retkih koja je odlučila da kaže roditeljima.

Šta da uradite? Osećate da vam para kulja iz ušiju. Želite odmah da pozovete roditelje tih učenika i kažete da su im deca manijaci. Potpuno razumljiva reakcija, ali nije baš najbolja ideja. 

Prvo slušajte! Pre nego što počnete da delite savete, poludite ili pozovete bilo koga, samo slušajte.

Kada je vaše dete u nevolji, ono mora da zna da vam je dovoljno stalo da mu poklonite punu pažnju.

  • Saznajte celu priču. Ako je dete uznemireno, mogućnost da vam ispriča sve što se dogodilo bez prekidanja, učiniće da se oseća bolje.
  • Dajte joj do znanja da ste je čuli i razumeli.
  • Postavljajte pitanja koja ne sugerišu određeni odgovor, već iskazuju vašu potrebu da bolje razumete.
  • Iskažite zahvalnost zbog toga što je to podelila sa vama i što vam veruje.
  • Ohrabrite je.
  • Pomozite joj da oseti da može da se uhvati u koštac s teškoćama. Pomozite joj da pronađe moguća rešenja.
  • Na kraju, potražite stručnu pomoć i za dete i za sebe.

Setite se da onda kada vi preuzmete rešavanje problema umesto vašeg deteta, šaljete mu dve poruke: 1) Nisi u stanju sam ovo da rešiš; i 2) Kada god imaš problem, ja ću da ga rešim. A nijedno od njih ne pomaže.

 

Sigurnost na internetu  

Na sledećim sajtovima postoje korisne informacije o sigurnosti na internetu:

Ako ste zabrinuti za bezbednost svog deteta zbog nečega što mu se dogodilo na mreži, posetite Child helplines Archive da pronađete pomoć u svojoj zemlji. Nacionalna Dečija Linija je usluga telefonskog savetovanja koja deci u Srbiji omogućava da u bilo kom trenutku dobiju savetodavnu podršku putem besplatnog poziva na broj 116 111, ako se nađu u okolnostima u kojima su im ugrožena prava, ili u bilo kojoj drugoj situaciji, kada osete potrebu za razgovorom sa kompetentnom i poverljivom osobom.

 

Kako pomoći žrtvi, ali i nasilniku? 

Konačno, i žrtvi i sajber nasilniku treba pomoći.

Ciljevi savetovanja su da se pomogne žrtvi da se izbori sa traumom maltretiranja putem interneta, ali i da rehabilituju nasilnika.

Važno je da nasilnik bude edukovan u vezi sa ozbiljnim posledicama sajber nasilja. Dalji rad podrazumeva povećanje samopoštovanja,  socijalnih veština, bolju kontrolu impulsa, veštine upravljanja besom i kako da se na odgovarajući način izraze osećanja. Pored toga, neophodna je procena osnovnih problema koji mogu dovesti do maltretiranja.

Sa žrtvama se radi na veštinama asertivnosti, veštinama socijalizacije i poboljšanju slike o sebi.

 

 

Literatura:

Kwan, I., Dickson, K., Richardson, M., MacDowall, W., Burchett, H., Stansfield, C., Brunton, G., Sutcliffe, K., & Thomas, J. (2020). Cyberbullying and Children and Young People’s Mental Health: A Systematic Map of Systematic Reviews. In Cyberpsychology, Behavior, and Social Networking (Vol. 23, Issue 2, pp. 72–82). Mary Ann Liebert Inc. https://doi.org/10.1089/cyber.2019.0370 

Zych, I., Baldry, A. C., Farrington, D. P., & Llorent, V. J. (2019). Are children involved in cyberbullying low on empathy? A systematic review and meta-analysis of research on empathy versus different cyberbullying roles. In Aggression and Violent Behavior (Vol. 45, pp. 83–97). Elsevier Ltd. https://doi.org/10.1016/j.avb.2018.03.004 

Johnson, L. D. (n.d.). Counselors and Cyberbullying: Guidelines for Prevention, Intervention, and Counseling. http://www.counseling.org/ 

Cho, Y., & DioGuardi, S. (2020). Strain, negative emotion, and cyber violence among South Korean Juveniles: A mediation analysis. Children and Youth Services Review, 108. https://doi.org/10.1016/j.childyouth.2019.104601 

Peterson, J., & Densley, J. (2017). Cyber violence: What do we know and where do we go from here? In Aggression and Violent Behavior (Vol. 34, pp. 193–200). Elsevier Ltd. https://doi.org/10.1016/j.avb.2017.01.012 

Metjuz, E. (2015). Zaustavimo nasilje. Beograd: Vulkan.

 Smit, P. K. (2019). Psihologija vršnjačkog nasilja. Novi Sad: Psihopolis institut

Slike su preuzete sa https://www.pinterest.com/ 

https://pin.it/5cI8iDR

https://pin.it/6IxQHd2

https://pin.it/2EjVbAT

https://pin.it/2oZ7j94

 

 

Autor: Andjelija Dimović

Psiholog

0 %s Comments

Prosledi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Povezani članci