loader image

Bulimija

dec 17, 2021 | O životu | 0 Komentara

Bulimija je ozbiljan, potencijalno životno ugrožavajući, poremećaj u ishrani. Osobe koje imaju ovaj poremećaj žive u stalnom strahu od debljanja i preokupirane su svojom telesnom težinom. Potajno se prejedaju, često uz osećaj gubitka kontrole nad unosom hrane, a zatim se prazne, pokušavajući da se otarase kalorija na nezdrav način (kompenzatorna ponašanj; sami izazivaju povraćanje, zloupotrebljavaju laksative, suplemente za mršavljenje, diuretike ili rade klistir nakon prejedanja). Često koriste i druge načine da se oslobode kalorija i spreče debljanje, kao što su post, stroge i restriktivne dijete ili prekomerno vežbanje.

Uzroci bulimije

Devojčice i žene su češće pogođene ovim poremećajem nego dečaci i muškarci. Bulimija obično počinje u kasnim tinejdžerskim godinama ili ranom odraslom dobu.

Neki od faktora koji povećavaju rizik od pojave bulimije mogu uključivati: genetiku, psihološke i emocionalne probleme, kao i često držanje dijeta. Određeni modeli ponašanja koji se usvajaju u porodici imaju svoju ulogu u razvoju svih poremećaja ishrane, pa i bulimije. Jedan od faktora rizika može biti i prekomerna težina u dečijem ili adolescentnom periodu. Psihološki i emocionalni problemi, kao što su depresija, anksiozni poremećaji ili bolesti zavisnosti usko su povezani sa poremećajima u ishrani.

Osobe sa bulimijom imaju jako negativnu sliku o sebi, a razvoju bulimije mogu voditi i traumatska iskustva i stresne životne okolnosti. Osobe koje su sklone čestom držanju dijete imaju veći rizik od razvoja poremećaja u ishrani.

(Photo by Alexandr Podvalny from Pexels)

Simptomi i znaci bulimije

Ozbiljnost bulimije određuje se brojem izazvanih pražnjenja tokom nedelje. Da bi se dijagnostikovala bulimija neophodno je da osoba bar jednom nedeljno tokom najmanje tri meseca ima ciklus prejedanja i samoizazvanog pražnjenja.

Mnoge osobe sa bulimijom ozbiljno ograničavaju unos kalorija između epizoda prejedanja, što može izazvati potrebu za ponovnim prejedanjem, a zatim pražnjenjem.

Osobe koje pate od bulimije obično su preokupirane svojom težinom i oblikom tela. Jako su samokritične i stroge prema sebi, i sebe oštro osuđuju zbog svojih mana.

Bulimija jeste poremećaj ishrane, ali hrana nije glavni problem. Problemi psihološke prirode, pre svega vezani za sliku o sebi, težnja za kontrolom i jako osećanje nesigurnosti su dominantni. Osobe sa bulimijom češće pokazuju stidljivost, pesimističko razmišljanje, preteranu zabrinutost i sumnjičavost. Sklone su impulsivnom donošenju odluka, lako se razljute, izbegavaju frustracije i imaju potrebu da traže nove i uzbudljive stimulacije.

Za njih je važno da pronalaze aktivnosti koje im donose osećanje zadovoljstva, a koje nisu štetne i ekstremne, dakle zdrave alternative koje zamenjuju nalet dopamina kod prejedanja i pražnjenja.

 

Posledice bulimije

Bulimija može imati brojne ozbiljne, nekada čak i po život opasne komplikacije. Može uticati na ceo sistem za varenje, izazivati grčeve u stomaku i druge nespecifične gastrointestinalne tegobe (zatvor, refluks kiseline, itd.). Ona može dovesti do elektrolitske i hemijske neravnoteže u telu, koja utiče na srce i druge sisteme organa u telu.

Nekada na bulimiju ukazuju abnormalni laboratorijski nalazi (anemija, nizak nivo hormona štitaste žlezde, nizak nivo kalijuma, nizak broj leukocita, usporen rad srca). Međutim, nekada laboratorijski testovi ne moraju ukazivati da je neko u visokom riziku od smrti, ali disbalans elektrolita može ubiti bez upozorenja. Kao i srčani udar.

Zbog toga je jako važno razumeti mnoge načine na koje poremećaji u ishrani utiču na telo. Bulimija između ostalog može voditi neredovnim menstruacijama kod žena, ili čak njihovom izostanku. Utiče i na zdravlje zuba, jer često povraćanje izaziva oštećenja zubne gleđi i vodi karijesu i zubnoj osetljivosti.

Osobe koje pate od bulimije mogu imati česte vrtoglavice, nesvestice, stalno osećati hladnoću, imati probleme sa spavanjem i koncentracijom, suvu kožu i lomljive nokte, proređenu, suvu i lomljivu kosu. Imunitet osobe može biti značajno narušen bulimijom.

Iako se većina ljudi sa bulimijom oporavi, kod nekih simptomi ne nestaju u potpunosti. Periodi prejedanja i pražnjenja mogu se pojavljivati povremeno u zavisnosti od životnih okolnosti, pa su periodi visokog stresa naročito rizični.

(Photo by Andres Ayrton from Pexels)

 

Tretman bulimije

Bulimija obično ne zahteva bolničko lečenje. Ali ako su simptomi ozbiljni, sa ozbiljnim zdravstvenim komplikacijama, ukoliko je osoba sklona samopovređivanju ili ima suicidalne tendencije, hospitalizacija može biti neophodna.

Tretman bulimije podrazumeva nadzor psihijatra, interniste i kontinuiranu psihoterapiju.

Ukoliko se borite sa ovim poremećajem i ako se ponovo nađete u ciklusu prejedanja – pražnjenja neophodno je da se što pre javite svom lekaru ili terapeutu, kako biste prebrodili krizu lakše, i izbegli da poremećaj ishrane ponovo izmakne kontroli. Učenje veština nošenja sa teškim emocijama, stvaranje zdravih odnosa i upravljanje stresom mogu vam pomoći u sprečavanju recidiva.

Kako možete pomoći sebi ukoliko imate bulimiju?

Pored neophodne profesionalne pomoći, postoje stvari koje možete uraditi za sebe kako biste se efikasnije suočili sa ovim poremećajem ishrane:

– Držite se svog plana lečenja. Ne preskačite sesije terapije i oduprite se želji za dijetom ili preskakanjem obroka, što može izazvati ponovne cikluse prejedanja i pražnjenja.

– Informišite se o samom poremećaju. Psihoedukacija, odnosno sticanje osnovnih znanja o samom poremećaju, deo je psihoterapijskog rada, i ona vas osnažuje i motiviše da se držite svog plana lečenja.

– Vodite računa o tome da vaša ishrana bude uravnotežena i da kroz nju dobijete sve neophodne nutrijente. Stalno podsećajte sebe koja je zdrava težina za vaše telo.

– Identifikujte problematične situacije koje pokreću misli ili ponašanja koja mogu doprineti vašoj bulimiji i razvijte plan za njihovo rešavanje. Na terapiji ćete pored uvida u situacije koje su za vas rizične, razviti i strategije za nošenje sa emocionalnim stresom. Pronađite aktivnosti koje vam pričinjavaju zadovoljstvo i hobije koji vam mogu pomoći da odvratite pažnju od misli o prejedanju i pražnjenju.

– Održavajte kontakte sa bliskim ljudima. Nemojte se izolovati od porodice i prijatelja koji žele da ozdravite. Negovanje bliskih, podržavajućih odnosa vrlo je važno za mentalno zdravlje.

– Budite podržavajući prema sebi. Oduprite se nagonima da se vagate ili često proveravate u ogledalu, jer to samo podstiče vašu želju za održavanjem nezdravih navika. Ne posećujte veb stranice koje zagovaraju ili veličaju poremećaje u ishrani. Izgradite svoje samopoštovanje tako što ćete naučiti da oprostite sebi, date sebi priznanje i ohrabrenje.

– Budite oprezni sa vežbanjem. Razgovarajte sa svojim lekarom o tome koja je, ako uopšte postoji, vrsta fizičke aktivnosti prikladna za vas, posebno ako ste skloni preteranom vežbanju kako biste sagoreli kalorije nakon prejedanja.

 

Da li se bulimija može sprečiti?

Iako ne postoji siguran način da se spreči bulimija, možete nekoga usmeriti ka zdravijem ponašanju ili stručnom lečenju pre nego što se situacija pogorša. Evo kako možete da pomognete, pogotovo ako ste roditelj deteta u ranjivom životnom periodu:

– Negujte i ojačajte zdravu sliku o telu kod svoje dece, bez obzira na njihovu građu ili telesnu težinu. Pomozite im da izgrade samopouzdanje koje se ne temelji (isključivo) na njihovom fizičkom izgledu.

– Imajte redovne, prijatne porodične obroke.

– Izbegavajte da se u razgovorima fokusirate na telesnu težinu. Umesto toga, fokusirajte se na zdrav način života i ishrane.

– Obeshrabrujte držanje dijeta, posebno kada uključuje nezdravo ponašanje u kontroli težine, kao što je post, upotreba suplemenata za mršavljenje ili laksativa, samoizazvano povraćanje ili preterano vežbanje.

– Razgovarajte sa lekarom. Oni mogu biti u dobroj poziciji da identifikuju rane indikatore poremećaja u ishrani i pomognu u sprečavanju njegovog razvoja.

– Ako primetite da neko u vašoj porodici ima problematičan odnos sa hranom, koji bi potencijalno mogao voditi ili ukazuje na postojeći poremećaj u ishrani, pokušajte otvoreno da razgovarate o ovim problemu i pitajte kako možete da pomognete.

 

Kako možete prepoznati bulimiju kod voljene osobe i kako da joj pomognete?

Budući da je većina osoba koje boluju od bulimije obično normalne ili malo povišene telesne težine, drugima možda neće biti očigledno da nešto nije u redu. Međutim, znaci upozorenja koje porodica i prijatelji mogu primetiti uključuju:

– Stalne žalbe osobe da je debela, i uopšteno ponašanja i stavovi koji ukazuju na to da gubitak težine, dijeta i kontrola ishrane postaju njena primarna briga

– Osoba ima iskrivljenu, preterano negativnu sliku o svom telu

– Često se dešava da uzima neuobičajeno velike količina hrane u jednom obroku, posebno hrane koju bi inače izbegavala (slatkiši), a onda preskače obroke ili uzima male porcije hrane u redovnim obrocima

– Pronalazite dokaze o prejedanju, uključujući nestanak velike količine hrane u kratkim vremenskim periodima ili puno praznih omota i pakovanja hrane koji ukazuju na konzumaciju velikih količina hrane

-Uočavate ponašanja koja bi mogla da ukazuju da osoba primenjuje neprimerena kompenzatorna ponašanja vezana za oslobađanje od kalorija, uključujući česte odlaske u kupatilo posle jela, odlaske u kupatilo tokom obroka, dugo zadržavanje u kupatilu, znakove i/ili mirise povraćanja, prisustvo omota ili pakovanja laksativa ili diuretika

– Čini se da joj je neprijatno da jede u blizini drugih, izbegava da jede u javnosti

– Često drži dijete ili posti

– Primećujete rane, ožiljke ili žuljeve na zglobovima ili rukama

– Osoba ima oštećenje na zubima ili desnima

– Ima fluktuacije u težini

– Primećujete da ima otoke u rukama i stopalima, otoke lica i obraza od uvećanih žlezda

– Koristi velike količine vodice za ispiranje usta, pepermint i žvakaće gume

– Skriva telo vrećastom odećom

-Vežba previše i održava preterani, rigidni režim vežbanja – uprkos vremenskim prilikama, umoru, bolesti ili povredi – zbog potrebe za „sagorevanjem“ kalorija

– Povlači se od prijatelja i aktivnosti

– Često posmatra u ogledalu svoje uočene nedostatke u izgledu

– Ima ekstremne promene raspoloženja

Ako mislite da voljena osoba može imati simptome bulimije, pokrenite otvoren i iskren razgovor o onom što vas brine. Ne možete naterati nekoga da traži profesionalnu pomoć, ali možete ponuditi ohrabrenje i podršku. Takođe možete pomoći u pronalaženju kvalifikovanog lekara ili stručnjaka za mentalno zdravlje, i možda ponuditi da prvi put odete zajedno.

 

 

Literatura:

https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/bulimia/diagnosis-treatment/drc-20353621

https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/bulimia/symptoms-causes/syc-20353615

https://www.nationaleatingdisorders.org/learn/by-eating-disorder/bulimia

https://centerfordiscovery.com/blog/personality-traits-overcome-eating-disorders/

Naslovna fotografija: Pavel Danilyuk from Pexels

Autor: Milica Nenadović

Psiholog i TA psihoterapeut u edukaciji

0 %s Comments

Prosledi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Povezani članci

Alkohol i depresija

Alkohol i depresija

Opšte je poznato da je depresija povezana sa upotrebom alkohola, ali se priča o tome često pretvori u debatu „šta je starije, kokoška ili jaje?“. Da li alkohol uzrokuje depresiju ili su depresivni...

Zavisnost od interneta

Zavisnost od interneta

Internet je portal putem kojeg pristupamo različitim aktivnostima i uslugama: igrama (npr. onlajn oblici igara na sreću, kockanje), radu (pristup mrežnim resursima, preuzimanje softvera, slanje...