Veoma osetljivo (visoko senzitivno) dete

„… pre svega, roditelji su oni koji odlučuju da li će izraz “osetljivost” predstavljati prednost ili izvor anksioznosti.“ — dr Elejn Aron

Da li je vaše dete preplavljeno prizorima i zvucima? Da li mu naizgled male stvari, poput šavova čarapa ili etiketa na odeći, stvaraju ozbiljne muke? Da li više uživa u tihoj igri nego u velikim i bučnim igraonicama? Čini Vam se često kao da Vam čita misli? Ili postavlja mudra pitanja? Da li je ono neverovatno pronicljivo primećujući sve one sitne detalje života? Možda je čak označeno i kao „stidljivo“ ili „veoma emocionalno“.

Ako ste odgovorili potvrdno na bilo šta od gore navedenog, možda odgajate veoma osetljivo dete – i da, to je sjajna stvar.

(Photo by Phil Nguyen from Pexels)

 

Šta je veoma osetljivo dete?

Kada čujete frazu „veoma osetljivo“ koja se koristi za dete, možete zamisliti dete koje plače na najmanju provokaciju. Ali roditelji veoma osetljive dece znaju da je u temperamentu njihove dece više od intenzivnih osećanja. “Visoko osetljiva deca imaju nervni sistem koji je veoma svestan i brzo reaguje na sve„, kaže psiholog Elejn Aron. Takva deca mogu burno reagovati na svoje okruženje, bilo da se radi o osvetljenju, zvucima, mirisima ili opštem raspoloženju ljudi koji ih okružuju. Ovakva osetljivost se javlja kod oko 20 procenata dece.

Sa izoštrenom svesnošću, ova deca su često nadarena intelektualno, kreativno i emocionalno, pokazujući istinsko saosećanje u ranom uzrastu. Loša strana je u tome što ova deca sa izraženom percepcijom mogu lako da budu preplavljena gužvom, bukom, novim situacijama, iznenadnim promenama i emocionalnim bolom drugih.

Međutim, visoko osetljiva deca ne moraju nužno imati Poremećaj senzorne obrade (SPD). Naučni izraz za visoku osetljivost je “osetljivost na senzornu obradu”, a razlikuje se od SPD-a po tome što niska tolerancija na uznemirenje je osobina ličnosti ili neobičnost, a ne stvarna disfunkcija čula.

(Photo by Anna Shvets from Pexels)

 Danijel, 4 godine, veoma je osetljivo dete i poznato je u vrtiću po tome što ne spava jer ga drženje sa vršnjacima previše razdraži. Još jedno veoma osetljivo dete, Lola, 8 godina, vratila se kući iz škole nakon što je videla epizodu maltretiranja i briznula u plač.

Kritika, poraz i nevolja drugih su stvari koje osetljiva deca duboko osećaju. 

Veliki broj dece koja se javljaju na psihoterapiju su veoma osetljiva deca. Ovoj deci je potrebna dodatna nega i ishrana kako bi mogla da nauče kako da vide svoju osetljivost kao snagu i da počnu da se osnažuju pomoću alata za iskorišćavanje „dobrih strana“ njihove osetljivosti, kao što su uvid, kreativnost i empatija, dok istovremeno uče kako da upravljaju svojim bogatim emocionalnim životima.

 

Znakovi koji ukazuju da imate veoma osetljivo dete

1. Oseća empatiju na pretek

Veoma osetljiva deca nisu samo emocionalno reaktivna, već su i izuzetno empatična. Ukoliko su drugi ljudi uznemireni često će se i oni sami osećati isto.

2. Odeća im stvara ozbiljne muke

Ne radi se o tome da li više voli majcu Betmena nego Frozen, već je reč o šavovima na čarapama i etiketama koje svrbe i mogu biti nepodnošljive zbog njihove senzorne osetljivosti.

(Photo by Files from Pexels)

3. Duboko obrađuju stvari

To se može videti u dečjim promišljanjima, mudrim pitanjima, njihovom preranom korišćenju velikih reči nakon što su ih čuli samo nekoliko puta, ili poteškoćama u donošenju odluka „jer [oni] razmišljaju o velikom broju mogućnosti“, piše Aron. 

4. Uobičajene metode disciplinovanja ne rade za njih

Time out za izolaciju ili strogi povišeni glas ne rade. Zbog njihove supermoždane percepcije i obrade, veoma osetljivoj deci je potreban nežniji pristup. „Veoma osetljivo dete će internalizovati sve što kažete i dodatno će ga pojačati“, kaže psiholog Jadzia Jagiellowicz. „Kažete nešto, a oni to čuju 10 puta glasnije i kao 10 puta veću pretnju.”

5. Spavanje nakon epskog dana nije lak podvig

Spavanje obezbeđuje važno vreme za opuštanje osetljivoj deci, mada zbog njihovog aktivnog uma i povećane svesnosti, naterati ih da spavaju čvrsto — i dosledno — može biti ozbiljan izazov. Brzo odlutati nakon uzbudljivog dana često je nemoguće. Niz tihih, smirujućih aktivnosti je dobar način da se smanji intenzitet stimulusa i pomogne visoko osetljivom detetu da se smiri, kaže Jagiellovicz. 

6. Nove aktivnosti je najbolje postepeno uvoditi

Veoma osetljiva deca mogu da oklevaju sa novim ljudima ili iskustvima, a najbolje se snalaze sa velikim promenama ako se uvode postepeno, kaže Jagiellowicz. Tako od pomoći mogu biti poseta novoj učionici, nastavniku ili treneru pre nego što započnu novu aktivnost. Upoznavanje sa onim što ih očekuje smanjuje neizvesnost i napetost. 

7. Čini se da su njihova čula super-snažna

Oni mogu da čuju avione pre bilo koga drugog i nanjuše i najslabiji miris koji je za druge skoro neprimetan. Takođe brzo primećuju suptilne promene u izgledu ljudi ili mesta, kao što je komad nameštaja koji je pomeren. Iako glasni zvuci mogu savladati svakoga, bez obzira na njihov temperament, može biti potrebno mnogo manje od glasnog jauka sirene da natera visoko osetljivo dete da pokrije uši. Uobičajeni primeri su sušilice za ruke u javnom toaletu ili zvuk WC šolje koja se ispira, ali veoma osetljivo dete može se čak i uplašiti zvuka otvaranja kartonske kutije za žitarice ili reagovati na nečiji škripavi bicikl koji prolazi trotoarom.

(Photo by Hannah Nelson from Pexels)

8. Mokra odeća ili kupaći su zabranjeni

Rezervna odeća je obavezna kod osetljive dece. Oni mokru odeću ili kupaći ne mogu dugo da podnesu na svom telu. Čak i osećaj peska između njihovih nožnih prstiju može biti previše. 

  

Roditeljstvo veoma osetljivog deteta

Roditeljstvo veoma osetljivog deteta može biti izazov—posebno za roditelje koji i sami nisu visoko osetljivi ili koji žele da njihovo dete bude fleksibilnije ili prilagodljivije. Jagiellowicz naglašava da je važno biti tolerantan prema osetljivosti svog deteta.

Pokušajte da njihove reakcije i ponašanja ne shvatate lično, već se usredsredite na to da im pomognete u intenzivnim trenucima tako što ćete smanjiti količinu stimulacije. Pružajući im stabilnu, sigurnu bazu da istražuju svet svojim tempom – dajući im na taj način „i korenje i krila“ – možete ih pripremiti za buduće uspehe.

Na primer, vaš sin se vraća iz škole sa ogrebanim kolenom, jer je pao sa ljuljaške. Dobra vest je da on verovatno ni ne razmišlja više o tome. Međutim, ukoliko je vaš drugi sin veoma osetljivo dete, pao sa ljuljaške i primetio da mu se neko smejao, satima neće prestati da plače zbog toga. Razlika je očigledna. Podizanje zdravog, srećnog i dobro prilagođenog osetljivog deteta je moguće, međutim za to su potrebne „osetljive roditeljske veštine“: 

(Photo by Kampus Production from Pexels)

 

Šta možete da uradite za svoje osetljivo dete?

1. Videti osetljivost kao dar

Lako je biti frustrirani i ljut na svog sina ili ćerku ako neprestano plaču, povlače se i izbegavaju uobičajene društvene situacije. Umesto da gledate svoje dete kao manjkavo, korisnije je da vidite da vaše dete ima poseban dar. Osetljivost je tipična za kreativne umetnike, inovatore i decu koja su talentovana na različite načine. Veruje se da su neki od naših velikih mislilaca, kao što su Karl Jung, Džozef Kembel, Abraham Linkoln i Elenor Ruzvelt, bili veoma osetljivi.

2. Partnerstvo sa detetom

Osetljiva deca mnogo bolje reaguju na dogovaranje da nešto urade i na partnerstvo sa odraslima u svom životu nego na oštru disciplinu. Oštra disciplina može da izazove upravo ono ponašanje koje pokušavate da izbegnete, kao što su emocionalni slomovi i izlivi npr. besa, plača, vikanja. Partnerstvo sa vašim detetom uključuje prepoznavanje njihovih okidača (kao što su npr. gužve), izbegavanje istih, kao i davanje alata kako da izađe na kraj sa emocijama kada se oseća preopterećeno, kao što su vežbe disanja. Profesionalci takođe mogu biti od pomoći u ovom procesu.

3. Prihvatanje

Prihvatanje vašeg deteta kao veoma osetljivog deteta je prvi korak. Mnogi roditelji dovode veoma osetljivu decu na psihoterapiju sa ciljem da se „promene“ u manje osetljivu, tradicionalniju decu. To se ne može učiniti. Umesto toga, možete prihvatiti osetljivost vašeg deteta kao deo vašeg zajedničkog putovanja – bez obzira da li ste sami veoma osetljivi ili ne.

(Photo by Jonas Mohamadi from Pexels)

4. Stvaranje sigurnosti

Pošto na veoma osetljivu decu u velikoj meri utiče okruženje u kući i školi, vredi odvojiti vreme da stvorite atmosferu koja odgovara njihovom tipu.  Veoma osetljiva deca žude za spokojem, koji se može postići uz pravo osvetljenje, boje, zvukove i okruženje. Obavezno im dajte malo odmora samo da se oporave nakon užurbane aktivnosti. Dečacima i devojčicama koji su veoma osetljivi potreban je sopstveni prostor. Često vole da se igraju sami i nakon dugog dana (u školi ili napolju) većina želi da se opusti.

5. Nežna disciplina

Pošto je vaše dete veoma osetljivo, to ne znači da mu ne trebaju struktura i ograničenja u njegovom životu. Apsolutno mu trebaju, ali na nežniji način.  Na primer, ako je Dženi vreme za spavanje i ona se opire, mogli biste reći: „Dušo, shvatam da želiš da se igraš celu noć, ali vreme je za krevet. Potreban ti je odmor i dogovorili smo se da vreme za spavanje bude 20:00, a sada je 20:00—počni da se spremaš za spavanje.“

6. Povezivanje

Veoma osetljiva deca takođe vole da se druže. Iako to može značiti dodatni napor za roditelje, korisno je omogućiti osetljivoj deci da pronađu drugu decu koja se dobro igraju sa njima. Igrajte se i vi zajedno sa njima – oni mogu biti veoma osetljivi na ono što im ljudi govore, pa čak i najbliži. Praksa je pokazala da ona deca koja redovno imaju „vreme za igru“ sa roditeljima ili brižnim osobama, osećaju se jačim, samopouzdanijim i sposobnijim da se suoče sa svetom sa mesta unutrašnje snage nasuprot slabosti. Savet: Neka i oni izaberu aktivnost!

 

Kako Aron piše: „Šta bi nam sada moglo biti potrebnije od ljudi koji pažljivo razmišljaju, duboko osećaju, primećuju suptilne detalje i na kraju imaju širu sliku?“

  

Literatura

https://www.todaysparent.com/kids/kids-health/signs-you-have-a-highly-sensitive-child/

https://www.psychologytoday.com/us/blog/creative-development/201106/the-highly-sensitive-child

https://www.psychologytoday.com/us/blog/creative-development/201206/highly-sensitive-children

Naslovna fotografija: Jonas Mohamadi from Pexels