Zavist

Zavist je osećanje koje osećamo kada procenjujemo da neko drugi ima nešto što mi smatramo vrednim. Nešto što bismo i sami hteli da posedujemo, ali iz nekog razloga to nije slučaj. Zavist spada u neprijatna osećanja i socijalne je prirode. Uvek uključuje drugu osobu ili grupu ljudi, kao i poređenje sa njima na osnovu vrednovanog kriterijuma.

Zavist kao smrti greh  

Bez obzira što svi osećamo zavist prema nekome, skloni smo da ovo osećanje „čuvamo za sebe“. Zavist je emocija koja se oseća u tajnosti. Ponekad je delimo sa drugima za koje znamo da je takođe osećaju u odnosu na isti objekat.

Odnos koji ljudi gaje prema ovom osećanju može se oslikati u činjenici da se zavist smatra jednim od sedam smrtnih grehova. To je prema tradiciji nešto što treba suzbiti ili iskoreniti iz sebe. Suzbijanje ili negiranje sopstvenih emocija, umesto njihovog prepoznavanja i prihvatanja, dovodi do nepotrebnih unutrašnjih konflikata.

(Photo by Arthouse studio from Pexels)

Ovakav odnos prema jednom od ljudskih osećanja proističe iz toga što je osoba koja oseća nezdravu zavist ponekad motivisana da počini čak i najpodlija dela. Na to nas već hiljadama godina upozorava jedna od prvih biblijskih priča. Priča o dva brata – Kainu i Avelju. Naime, Kain je ubio rođenog brata jer mu je zavideo na tome što je Aveljov dar Bogu bio prihvaćen, dok njegov nije.

Drugi razlog zbog koga zavist pokušavamo da sakrijemo pred sobom i pred drugima jeste taj što je zavist osećanje koje proističe iz negativnog poređenja sebe sa drugima. Kada primetimo kod drugog nešto što vrednujemo, u istom trenutku primećujemo da nama to nedostaje. „U svojoj glavi“ postajemo svesni svog nedostatka i stavljamo sebe, na neki način, u podređenu poziciju u odnosu na drugoga. To nije prijatna pozicija.

Zavist u savremenom svetu

Ljudi se ne upoređuju direktno sa osobom kojoj zavide, već sa slikom koju o toj osobi imaju „u svojim glavama“. Stara je izreka da je trava uvek zelenija sa druge strane. Drugim rečima, skloni smo da, usled nedovoljno dobrog poznavanja iskustva drugih osoba, smatramo da je njima lagodnije i lepše u životu, i to upravo zbog toga što poseduju to nešto na čemu im zavidimo.

Koliko nas je zavidelo nekim slavnim ličnostima, pre nego što smo saznali da njihovi životi i nisu toliko sjajni? Čak su daleko od sjajnog – izuzetno su disfunkcionalni.

Osećanje zavisti postaje još značajnije u savremenom svetu društvenih mreža. Ulepšane predstave ličnih iskustava bivaju predstavljane putem selektivno plasiranih delića života osobe. To su najčešće slike ili video zapisi koji otkrivaju nešto naizgled lepo i značajno. Sa druge strane umreženosti stoje „prijatelji“ ili „pratioci“ osobe, koji na osnovu tih delića grade „u svojim glavama“ sliku o toj osobi.

(Photo by andrea-piacquadio from Pexels)

S jedne strane, posmatraju ulepšane deliće iskustva osobe koju „prate“ i zaključuju da je to realna predstava njenog života. „Mora da joj je ceo život tako lep“, duboko u sebi pomišljaju. S druge strane, svoje iskustvo poznaju u potpunosti i svesni da mnogo toga nije tako sjajno. Dakle, upoređuju svoju realnu predstavu o sopstvenom iskustvu sa našminkanom predstavom o drugom, što predstavlja izuzetno pogodno tlo za osećanje zavisti.

Problem se dalje produbljuje time što se ne „prati“ ulepšana predstava života jedne osobe, već stotina njih, što ostavlja utisak da „svi žive život, a šta ja radim“. Svakodnevna izloženost ovakvim sadržajima povodom kojih osoba oseća zavist veoma često može da dovede do simptoma depresije. Kada depresija nastupi, loša slika o sebi se još više pogoršava, dok osoba nastavlja da upoređuje svoju sliku o sebi sa veštačkim prikazima tuđih života. To je, nažalost, vir u koji su uhvaćeni mnogi mladi ljudi.

Na čemu sve ljudi zavide drugima?

Postoje mnogi objekti zavisti – stvari na kojima ljudi zavide drugima. Navešćemo neke primere.

• Muškarac zavidi svom prijatelju zato što ima lepu suprugu (objekat zavisti: osoba)
• Devojka zavidi drugarici na njenom lepom izgledu (objekat zavisti: fizičke karakteristike)
• Osoba zavidi prijatelju na otvorenosti (objekat zavisti: karakteristike ličnosti)
• Osoba zavidi kolegi na unapređenju koje je dobio (objekat zavisti: postignuće)
• Osoba zavidi drugoj na sposobnosti sviranja gitare (objekat zavisti: talenat)
• Prijatelj zavidi prijatelju na skupom novom automobilu (objekat zavisti: imovina)
• Osoba zavidi prijateljima na čestim uzbudljivim putovanjima (objekat zavisti: životni stil)

(Photo by Andrea Piacquadio on Pexels)

Zdrava i nezdrava zavist

Do sada smo u tekstu govorili o osećanju zavisti u veoma negativnim crtama. Zavist ne mora da bude uvek problematična. Postoji i zdrava zavist.

Koja su razlike između zdrave i nezdrave zavisti? Prvu razliku nalazimo u načinu razmišljanja koji dovodi do osećanja zavisti. Mi se osećamo onako kako mislimo. Kada vrednujemo nešto što druga osoba ima, a mi ne, možemo da razmišljamo o tome na pomažući ili na nepomažući način.

Ako, kada primetimo da je naš prijatelj kupio novi automobil, mi pomislimo kako i mi moramo  da imamo tako dobar auto, da je nepodnošljivo i užasno što ga nemamo, i da smo mi manje vredni zbog toga – osećaćemo nezdravu zavist. Ako, s druge strane, prihvatimo činjenicu da bismo voleli da imamo takav auto, ali da ne moramo da ga imamo; da možemo da podnesemo to što ga nemamo; da je to nepovoljno, ali ne i užasno; i da mi nismo manje vredni zbog toga – osećaćemo zdravu zavist.

(Photo by andrea piacquadio from pexels)

Ostale razlike između zdrave i nezdrave zavisti:

• Kod nezdrave zavisti osoba opsesivno razmišlja kako da se dokopa objekta zavisti, bez obzira na stvarnu potrebu za objektom. Kod zdrave zavisti osoba neopsesivno razmišlja kako da dođe do objekta zavisti, samo ako joj je stvarno potreban.
• Kod nezdrave zavisti osoba razmišlja o načinima na koje može da uskrati drugoj osobi objekat zavisti ili obezvređuje osobu ili objekat. Kod zdrave zavisti osoba dopušta drugoj da uživa u objektu zavisti, bez obezvređivanja te osobe ili objekta zavisti.
• Kod nezdrave zavisti osoba razmišlja kako da pokvari ili uništi drugoj osobi uživanje u objektu zavisti. Kod zdrave zavisti, osoba priznaje pred sobom da nije srećna što ne poseduje objekat zavisti, bez defanzivnih pokušaja da ubedi samu sebe da je zadovoljna povodom toga.

Različita bazična uverenja u korenu zdrave i nezdrave zavisti:

• Trava je uvek zelenija sa druge strane (nezdrava zavist).

Trava je možda zelenija sa druge strane, ali, kada se bliže pogleda, često ispadne da to nije istina (zdrava).

• Zadovoljstvo se može postići jedino ako se dokopam onoga što želim (nezdrava).

Zadovljstvo se može postići na mnoge načine, čak i kad ne dobijem sve što želim (zdrava).

• Nije fer ako drugi imaju ono što ja želim, ali jeste fer ako ja imam ono što drugi žele (nezdrava).

Ako drugi ima ono što ja nemam, to može da ne bude fer, ali iz druge perspektive, može da bude i fer (zdrava).

• Vrednost osobe je određena onime što ima u životu (nezdrava).

Osoba je vredna samo zato što je živa i zato što je ljudsko biće, bez obzira šta sve poseduje u životu (zdrava).

• Što više posedujem, srećniji ću da budem (nezdrava).

Sreća se više zasniva na nečijim stavovima nego na imovini (zdrava).

(Photo by Anna Tarazevich from Pexels)

Na kraju…

Osećanje zavisti ne mora da bude nešto što je neophodno iskoreniti iz sebe, kao što tradicija nalaže. Naša osećanja su tu sa razlogom. Svako od njih ima neku funkciju. Naše je da se potrudimo da ih svojim načinom razmišljanja učinimo zdravim i pomažućim, a ne disfunkcionalnim i destruktivnim.

Niko od nas nema sve što želi u životu. Da li zbog toga treba da obezvređujemo sami sebe? Pa šta ako neko ima veću kuću, bolje svira klavir ili često putuje. Ne moramo sebe da obezvređujemo ukoliko kod drugog primećujemo ono što sami želimo. Nisu oni zbog toga vredniji od nas.

Ako odbijemo da obezvređujemo sebe povodom stvari koje želimo a nemamo, možemo da zadržimo iskren i zreo stav prema tome. Taj stav bi izražavao činjecu da želimo nešto, da ga, nažalost, nemamo, a da ga neko drugi ima. S takvim stavom možemo da težimo ostvarenju naših želja, prihvatajući sebe na tom putu, kao i druge koji su malo ispred nas na istom putu. Zdrava zavist nas motiviše da se ugledamo na druge i da težimo da se ostvarimo u oblastima koje vrednujemo.

Izvori:

1. Envy: The Emotion Kept Secret | Psychology Today
2. Dryden, W. (2021). Understanding Emotional Problems and Their Healthy Alternatives: The REBT Perspective. Routledge
3. Naslovna fotografija: Negar Nikkhah on Unsplash