Stigma je reč grčkog porekla i prvobitno se odnosila na žig koji je utiskivan na kožu određenih osoba, kako bi ostali članovi društva bili upozoreni kada su u njihovom prisustvu. Žigosani je opasan po društvo ili moralno zagađen (naravno, samo prema mišljenju većine – često ne i zaista). Možemo da zamislimo koliko je sam čin utiskivanja užarenim metalom bolan, ali takođe pretpostavljamo da je manje bolan od naknadnih posledica koje stigmatizacija sa sobom nosi.
(Photo by Mart production from Pexels)
Primer stigmatizacije u književnosti
U klasičnom romanu iz 1850. Natanijela Hotorna, „Skerletno slovo“, fenomen društvene stigmatizacije je detaljno i verno predstavljen. Radnja govori o ženi koja je osuđena da uvek na sebi nosi komad odeće sa velikim skerletnim slovom „A“. Ona tim činom biva javno ponižena i odbačena. Povodom toga ona doživljava beznadežno osećanje sramote, očajanja i usamljenosti. To slovo kao da privlači prezrenje i bes drugih.
Skerletno slovo „A“ stoji za „adultery“, što znači preljuba.
Teško je zamisliti da u našem savremenom društvu neko bude na taj način odbačen i prezren kada počini preljubu. Da li to znači da smo se kao društvo uzdigli iznad fenomena stigmatizacije ili smo samo odredili drugačije „grehe“ povodom kojih ćemo jedni druge da „žigošemo“?
(Photo by Eva Bronzini from Pexels)
Struktura stigme: stereotipi, predrasude i diskriminacija
Osobe sa nekim od mentalnih poremećaja su često stigmatizovane u savremenom društvu. Stigma i mentalni poremećaji predstavljaju kompleksne fenomene, koji imaju razne tačke međusobnog presecanja.
Za početak, stigma se sastoji od tri socijalno-kognitivne strukture: stereotipa, predrasuda i diskriminacije. Stereotipi predstavljaju javne stavove (ono što se misli o određenom delu populacije). Predrasude su emocionalne reakcije koje rezultiraju od slaganja sa javnim stavovima (ono što se oseća ako se veruje u stereotipe). Diskriminacija je ponašanje koje rezultira iz stereotipa i predrasuda.
(Photo by Daniel Reche from Pexels)
Tipovi stigme
Postoje različiti tipovi stigme.
Najočiglednija jeste javna stigma. Odnosi se na podržavanje javnosti prema predrasudama i diskriminaciji manjinske grupe.
Druga je samo-stigma (self-stigma), kada osoba koja je član manjinske grupe usvoji javne stereotipe/predrasude i primeni ih na svoj život.
Treći tip stigme je izbegavanje etikete. Osoba sa mentalnim poremećajem može da izbegava da se uključi u aktivnosti koje bi otkrile njenu dijagnozu.
Četvrti tip je strukturalna stigma – javne i privatne politike koje nenamerno umanjuju mogućnosti manjinskim grupama.
(Photo by Rdne on Pexels)
Uobičajeni stereotipi o mentalnim poremećajima
Istraživanjima su se identifikovali uobičajeni stereotipi o mentalnim poremećajima.
Kao prvo, osobe sa nekim od mentalnih poremećaja se često (pogrešno) smatraju opasnim i nepredvidivim.
Drugi čest stereotip je da su osobe sa mentalnim poremećajem nekompetentne da se same brinu o sebi.
Treće, javni stavovi uključuju mišljenje da su mentalni poremećaji nepromenljivi, čime se podstiče kategorizovanje osoba sa mentalnim poremećajem kao „drugačijima“ – što može da opravda (neopravdano) drugačije ophođenje prema njima.
(Photo by Cottonbro on Pexels)
Primena strukture stigme u realnim situacijama
Neki od primera presecanja ovih kategorija su sledeći:
- Stigma javnosti: „Ljudi sa mentalnim poremećajem su opasni“ (stereotip). Stanodavac se plaši osobe jer ona ima mentalni poremećaj (predrasuda). Stanodavac neće da izda stan toj osobi (diskriminacija).
- Samo-stigma: „Ljudi sa mentalnim poremećajem su nekompetentni“ (stereotip). „Ja sam osoba sa mentalnim poremećajem i to znači da sam nekompetentan. Ko bi želeo da izađe sa mnom na sastanak?“ (predrasuda). „Razmišljam čemu uopšte trud i prestajem da tragam za potencijalnim partnerom“ (diskriminacija).
- Izbegavanje etikete: „Ljudi sa mentalnim poremećajem su ludi“ (stereotip). „Ja imam mentalni poremećaj i stidim se da me ne vide kao ludog“ (predrasuda). Izbegavam da kažem svom šefu da mi treba odsustvo s posla kako bih otišao na terapiju jer se plašim da ću da izgubim posao (diskriminacija).
(Photo by Ann H from Pexels)
Borba protiv stigmatizacije
Suvišno je reći da su mentalni poremećaji nepovoljna stanja.
Često već sami za sebe predstavljaju veliki problem pojedincu i porodici pojedinca. Kada se na to doda i stigma, dolazi do dodatnog otežavanja situacije. Verovatno je nemoguće da se sklonost kad stigmatizaciji u potpunosti odstrani iz bilo kog društva. To, međutim, ne znači da treba da se pomirimo s tim. Neophodno je da se borimo protiv stigme, kako na društvenom tako i na pojedinačnom nivou.
Reference:
- Wolfgang Gaebel, Wulf Rossler, Norman Sartorius (eds.) – The Stigma of Mental Illness – End of the Story-Springer International Publishing (2017)
- Naslovna fotografija: Alana Camargo on pexels
0 komentara