loader image

Strah od bliskosti

dec 3, 2020 | O vezama i braku | 0 Komentara

Šta znači bliskost u emocionalnim odnosima?

Kada se vežemo za neku osobu u partnerskom ili prijateljskom odnosu znači da smo joj dopustili da nam se približi, dopre do nas i da nas vidi onakvim kakvi zaista jesmo. U isto vreme i sebi smo dopustili da delimo sa drugom osobom bliskost i intimnost, uz međusobno poštovanje i razumevanje.

Bliskost kao jedan od bitnih aspekata odnosa podrazumeva da smo u stanju da otvoreno, bez bojazni, komuniciramo sa drugom osobom o emocijama, mislima, problemima i sl.  Takođe,  podrazumeva da se svemu tome držimo na optimalnoj distanci, ne ugrožavajući ni sebe ni drugu osobu u tom odnosu.

Čega se plaše ljudi sa problemom straha od bliskosti?

Ljudi sa problemom straha od bliskosti ne plaše se same bliskosti, nego onoga što može iz nje da proizađe. Plaši se mogućeg odbacivanja, izdaje,  povređivanja ili kritike, kao i mogućnosti da „izgube sebe“, svoju autonomiju, da će  biti „usisani“ u odnos, izmanipulisani i kontrolisani. Svi ovi strahovi i iskrivljena viđenja realnosti proizilaze iz nepoverenja u druge. Iz ovog straha i nepoverenja neguju izbegavajuće obrasce ponašanja u vidu izbegavanja emocionalne razmene i emocionalnog investiranja, kako bi se zaštitili i dobili utisak imanja kontrole nad odnosom, a sve u cilju svoje sigurnosti. Često udruženo sa izbegavanjem ide i netolerisanje negativnih i neprijatnih osećanja uz iracionalne zahteve da „Mora da mi bude uvek prijatno i lako“,“ Moram da se osećam uvek pozitivno“, „Nepodnošljivo je kada mi je teško“. Ove osobe će uraditi sve samo da pobegnu od svojih osećanja (to su po pravilu stidljive, lako povredljive, emotivne i nesigurne osobe).

Suština problema osoba koje se plaše bliskosti jeste duboko ukorenjeno bazično uverenje da oni suštinski ne vrede, da nešto nije u redu sa njima, da su nekako „loši“ i kao takvi nevoljivi. Nisu naučili da prihvataju sebe bezuslovno. Upravo iz ovog uverenja proističe strah da ako puste nekog blizu njih da će se razotkriti i da će doživeti jedno bolno iskustvo povređvanja i odbacivanja, te zato izbegavaju. Na ovaj način lišavajući se mogućnosti da budu voljeni od strane drugih samo potvrđuju sebi da su suštinski oni nevoljivi. Često se u odnosima sa drugima služe raličitim strategijama prikrivanja sebe, glume, prikazuju se kao samopouzdani i oni koji vrede. Međutim, stalno je prisutna svest o tome da ovu predstavu o sebi mogu da održe samo na nivou maske, ako bi odnos postao dublji bili bi razotkriveni. Kako se veoma često  osećaju usamljeno, nesigurno i prazno,  potvrdu da vrede traže u drugima i njihovom prihvatanju, te su skloni samodokazivanju.

Zašto se neke osobe plaše bliskosti i vezivanja?

Osobe sa problemom straha od bliskosti su najverovatnije imale u svojoj istoriji bolna iskustva povređivanja i odbacivanja od strane nekih značajnih članova porodice ili partnera/ki, koje nisu razrešili, niti pronašli adekvatne obrasce reagovanja, te se zato ovo i dalje održava kao emocionalni problem.

Kako prepoznati strah od bliskosti?

  1. Neadekvatan izbor partnera – polazeći od jedne ambivalentne pozicije da nam je bliskost potrebna, a istovremeno je se plašimo, biramo za partnere u nekom smislu nedostupne osobe. Neki će izabrati vezu na daljinu, kako bi na taj način umanjili strah od bliskoti. Drugi će izbarati da budu u vezi sa emotivno nedostupnom osobom, pa će stalno „trčati za njom“.  A neki će izabrati da budu u vezi sa osobom koja nije slobodna, koja je u braku ili u nekoj emotivnoj vezi, te će na taj način osigurati „bezbednu distancu“.
  2. Ulaženje samo u kratke,  površne i neobavezne veze bez emocionalnog ulaganja, tkz. „šeme ili kombinacije“, kako bi se izbegla suočavanja sa negativnim osećanjima i konfliktima koje nosi sa sobom zreli odnos bliskosti. Često se insistira na seksu bez emocija, seks postaje način da se beži od bliskosti, postaje kompenzacija za bliskost. Zašto? Pre svega, seks predstavlja brz  način da se dođe do privida bliskosti, a za to su potrebne dve emocionalno nepismene osobe koje će se voditi samo nagonima. Problem je što seks nije zamena za bliskost i otvorenu razmenu. Problemi se samo guraju pod tepih, a postojeći maladaptivni obrazac ponašanja se održava. Osnovna potreba da budem voljen se ne zadovoljava, nego samo kompenzuje flertovanjem, seksualnim avanturama  i samodokazivanjem. Kratkoročno, ovaj način funkcioniše, jer donosi brze rezultate prividnog zadovoljenja potreba za prihvatanjem i vrednovanjem. Ovi efekti traju kratko vreme, ubrzo ova osoba počinje da se ponovo oseća praznom i nesigurnom, te ponovo ponavlja ceo obrazac. Dugoročno gledano, ove osobe ostaju uskraćene za jedan kvalitetan  i duboki emocionalni odnos, gde će istinski i trajno biti voljene, poštovane i prihvaćene.
  3. Kada se osoba ne fokusira samo na jednu osobu sa kojom je u odnosu, vara je. Pod varanjem se ne podrazumeva samo imati seks sa nekim, nego i dopisaivanje sa drugima, fantaziranja o njima, trošenje velike količine energije i resursa za to. Kada imate ovakav prividni i idealizovani odnos kao opciju za beg iz stvarnog odnosa, to znači da ne želite da prihvatite da taj stvarni odnos bliskosti podrazumeva i gomilu neprijatnih stvari, konflikta i problema. Da nije uvek sve lepo i prijatno.
  4. Često se osećaju prijatno u banalnim i neutralnim razgovorima. Izbegavaju ozbiljne i duboke teme, one bivaju ugrožavajuće, te osoba nastoji da skrene sa tih tema humorom ili na neki drugi dovitljiv način.
  5. Osoba se u odnosima služi različitim „igrama moći“ kako bi potvrdila svoju dominaciju nad drugom osobom. Kritikuju, ponižavaju drugog, pasivno – agresivni su, podsmevaju se i sl.

Kako izgleda psihoterapijski tretman straha od bliskosti?

Veoma često osobe sa ovim problemom nisu svesne da imaju problem, uopšte i ne razmišljaju o vezivanju. Ukoliko se na psihoterpiju jave u cilju rešavanja ovog problema,  radi se na učenju kako da ne budu osetljivi na kritiku, menjanjem nerealističnih stavova, asertivnoj komunikaciji, kako da bezuslovno prihvate sebe umesto da su zavisni od tuđeg prihvatanja, na razvijanju poverenja i prevazilaženju stida.  Na ovaj način postaju sigurniji u sebe, jačaju svoje kapacitete za emocionalni odnos u kojem mogu da zadovolje svoje autentične potrebe  i budu srećniji.

Autor: Aleksandra Stamenković

Psiholog i REBT psihoterapeut u edukaciji

0 %s Comments

Prosledi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Povezani članci