loader image

Opsesivna zaljubljenost

dec 14, 2023 | O vezama i braku | 0 Komentara

Za fenomen koji želimo ovde da opišemo u srpskom jeziku ne postoji precizan i široko prihvaćen naziv. Do skoro nije postojao ni u engleskom. Ne radi se ipak o nekoj „novotariji“. Reč je o fenomenu koji je protkan kroz celu istoriju čovečanstva. Pažljivom oku tragovi ove pojave mogu da se prikažu u književnim delima svih epoha, od antike do danas.

S druge strane, određeni slični pojmovi, kao što je zaljubljenost ili čak ljubav, svima su poznati, iako su njihova precizna značenja ostavljena svakom ponaosob da ih odredi. Na pitanja šta je ljubav ili šta je zaljubljenost postoji naizgled neograničeno mnogo odgovora. Postoje i neke „naučne“ definicije, ali su i one mnogobrojne i sporne.

(Photo by Pixabay from Pexels)

Suočena sa ovakvom pojmovnom zbrkom, američka psihološkinja i autorka Doroti Tenov, sedamdesetih godina 20. veka, odlučila je da detaljno prouči staru pojavu, da je precizno definiše i nazove je novim imenom. Skovala je termin „limerence“. U nedostatku adekvatnijeg termina, mi ćemo to prevesti kao opsesivna zaljubljenost.

Karakteristike opsesivne zaljubljenosti

Kada se ljudi prvi put susretnu sa opisom karakteristika opsesivne zaljubljenosti, skloni su da daju dva komentara. Neki kažu nešto kao: „Pa zar nije to ljubav? Čemu nova reč?“. Oni na neki način izjednačavaju iskustvo ljubavi i iskustvo opsesivne zaljubljenosti. Druga grupa ljudi se pita: „Da li je zaista moguće da se neko ovako oseća?“. Oni nikada nisu doživeli stanje opsesivne zaljubljenosti i nije im lako da razumeju da neko može tako da se oseća. Izgleda im prenaglašeno i veštačko.

(Photo by Hassan Ouajbir from Pexels)

Različiti komentari ukazuju na različita iskustva ljudi. Postoje ljudi koji su skloni opsesivnoj zaljubljenosti i koji su tokom života bili opsesivno zaljubljeni u nekoliko osoba. To je stanje koje se vraća u sličnom obliku, ali u odnosu na nove objekte zaljubljenosti (nove osobe). Postoje i oni koji tome nisu skloni i koji verovatno nikada neće doživeti nešto slično. To ne znači da ne mogu da se zaljube i da vole, samo znači da njihova zaljubljenost nije opsesivne prirode. Opsesivna zaljubljenost podrazumeva sledeće:

  1. Česte intruzivne (neželjene, opterećujuće) misli o objektu zaljubljenosti (osobi)
  2. Snažna potreba za uzvraćenošću jednako intenzivnih osećanja od stane objekta zaljubljenosti.
  3. Preterani uticaj ponašanja objekta zaljubljenosti na raspoloženje osobe. Ushićenje kada se prepozna uzvraćenost osećanja; očaj kada se prepozna nezainteresovanost objekta zaljubljenosti.
  4. Nemogućnost da se bude opsesivno zaljubljen u više od jedne osobe u isto vreme.
  5. Prolazno olakšanje od patnje zbog neuzvrćenih osećanja, koje se postiže kroz fantaziju o uzvraćenosti osećanja.
  6. Nesigurnost ili stid u prisustvu objekta zaljubljenosti, koje se često manifestuje fizičkim diskomforom (npr. prekomerno znojenje, mucanje, ubrzano kucanje srca).
  7. Intenziviranje osećanja zbog prepreka (npr. objekat ljubavi je u braku ili je nadređeni na poslu; geografska udaljenost).
  8. Bolni osećaj u „srcu“ kada je neizvesnost o uzvraćenosti velika.
  9. Opšti intenzitet osećanja koji ostavlja brige oko drugih stvari u pozadini.
  10. Izuzetna sposobnost naglašavanja pozitivnih osobina objekta zaljubljenosti, uz umanjivanje (ili preterano „razumevanje“) onih negativnih.

(Photo by Jonathan Borba from Pexels)

„Navučenost“ na osobu

Retki su ljudi koji nikada nisu bili u nekoga zaljubljeni. Većina nas se seća nekih svojih „simpatija“ iz tinejdžerskih dana. Odrastanjem i sazrevanjem se ideje o partnerskim odnosima dovode u realističnije okvire, ali i odrasli ljudi bivaju zaljubljeni.

Obična zaljubljenost dolazi i odlazi tokom života, bez većih uticaja na psihičko blagostanje osobe. Iskustvo je prijatno i simpatično, sa blagim negativnim posledicama, ukoliko su osećanja ostala neuzvraćena. Slično kao umereno konzumiranje alkohola tokom značajnog društvenog događaja. Osoba se oseća veselije, a sutradan je malo pospanija. Blagi efekti i blage posledice.

Opsesivna zaljubljenost je drugačije prirode. To je neželjeno i onesposobljavajuće stanje, koje je veoma teško (skoro nemoguće) kontrolisati ili izbeći kada se jednom pojavi. Slično teškom alkoholizmu. Osoba je na neki način uhvaćena, zarobljena u vrtlogu, pogođena Kupidonovom strelom. Osoba je žrtva sile jače od nje. „Navučena“ je na drugu osobu.

(Photo by Cottonbro studio from Pexels)

Osnovna razlika između obične i opsesivne zaljubljenosti leži u iskustvu intruzivnih misli. Razmišljanje o „lepom osmehu moje simpatije“ se znatno razlikuje od invanzivne, neprestane i kompulzivne prirode razmišljanja kod opsesivno zaljubljenih.

Nemoguće je isključiti tok misli. Nemoguće je čitati knjigu ili gledati film sa punom pažnjom. Svaka druga rečenica pravi „most“ do Njega ili Nje. Koncentracija je onemogućena. Svaka pesma je pesma o Njima. Svaki razgovor o temi koja nisu On ili Ona je besadržajan. Oni su postali magnet vaše pažnje. Oni su postali jedino ušće kojem tok vaših misli teče.

Zvuči neprijatno (i zaista jeste), ali nije u potpunosti. Kao i kod drugih zavisnosti, postoje trenuci ushićenosti. Ushićenost se javlja kada postoji naznaka da i sa druge strane postoje slična osećanja. Reciprocitet osećanja je ono čemu se osoba nada, a ne seksualni odnos ili nešto slično. Ukoliko se desi da su dve osobe opsesivno zaljubljene jedna u drugu, doživeće ono što je Simon de Bovoar nazvala „ekstatična unija“. To je jedno od najintenzivnijih prijatnih iskustava koje ljudsko biće može da doživi.

(Photo by Ba Tik from Pexels)

Šta održava opsesivnu zaljubljenost?

Ljudi koji su doživeli (ili doživljavaju) opsesivnu zaljubljenost veoma precizno mogu da opišu trenutak u kome ih je pogodila Kupidonova strela. Lako im je da se sete određenog trenutka (pogleda, osmeha, nekog čina, itd.) kada su se prvi put pojavila njihova osećanja.

Kada stanje opsesivne ljubavi nastane, ono se održava na klackalici nade i neizvesnosti (nesigurnosti). Upravo to klackanje održava stanje. Kada bi bilo koja strana prevagnula, stanje bi nestalo.

Ukoliko bi objekat zaljubljenosti jasno i glasno iskazao nezainteresovanost za osobu ili kada bi se na neki drugi način nesigurnost povećala, stanje opsesivne zaljubljenosti bi vremenom nestalo. Tada bi osoba znala da kod drugog apsolutno ne postoje nikakva osećanja. Ali šta se međutim dešava? Poneki pogled, rečenica, objava na društvenim mrežama, uzima se kao tračak nade da ipak možda nešto postoji kod druge osobe, ali se iz nekog razloga (npr. socijalnog pritiska) to drži u tajnosti. Nada se povećava, a stanje opstaje.

(Photo by Cottonbro studio on Pexels)

Moguće je i da tas nade prevagne. Tada bi se suštinski nadanja zaljubljene osobe obistinila. Objekat zaljubljenosti bi uzvratio osećanja, što bi takođe uticalo na prestanak stanja opsesivne zaljubljenosti. Nesigurnost neophodna za održavanje bi nestala. Odnos dve osobe bi tada mogao da pređe u ljubavni, ali bi intruzivne misli ostale bez potrebnog goriva i vremenom bi nestale.

Posledice opsesivne zaljubljenosti

Opsesivna zaljubljenost se ne shvata kao patološko stanje, međutim, ono može u velikoj meri da negativno utiče na funkcionisanje osobe.

Reklo bi se da je koncentracija najpogođenija. Misli o objektu zaljubljenosti se neprestano vraćaju. Određena jučerašnja interakcija se proživljava kroz fantaziju još nebrojano puta. Osoba se priseća onog osmeha ili one rečenice i sladi se njima, jer u njima prepoznaje znakove uzvraćenih osećanja. Više vremena, međutim, provodi strepeći i sumnjajući u postojanje osećanja kod drugog. Drugim rečima – pati.

Celokupno gledano, stanje opsesivne zaljubljenosti nije nešto prijatno. Ne biste to želeli da poželite dragim osobama ili sebi. Osećanja koja se javljaju idu od očaja do ushićenosti, s tim da, kao i kod drugih zavisnosti, vremenom ona neprijatna uzimaju prevagu. Patnja se povećava, dok se nagrade smanjuju.

Opsesivna zaljubljenost utiče i na ponašanje osobe. Učinkovitost u školi ili na poslu može da bude znatno pogođena. Obavljanje svakodnevnih obaveza više nije toliko značajno. Sve nekako trpi zbog zaljubljenosti. U ekstremnim slučajevima, može da dođe do uhođenja ili uznemiravanja objekta zaljubljenosti.

Odnosi sa drugim ljudima takođe mogu da trpe. Opsesivno zaljubljena osoba često zapostavlja prijateljske odnose ili opterećuje prijatelje pričama o objektu zaljubljenosti, pa je izbegavaju.. Osoba koja je u vezi ili u braku može da zapostavi taj odnos u korist iluzornog odnosa sa objektom zaljubljenosti. Najteža posledica po odnose osobe predstavljaju roditelji koji su na neki način zapostavili ili napustili svoju decu zarad težnje ka objektu zaljubljenosti.

(Photo by Cottonbro studio on Pexels)

Na kraju…

Kao i kod mnogih drugih stvari, prepoznavanje i razumevanje čine ključne elemente oporavka. Naravno, ukoliko osoba uopšte smatra ovo stanje nepoželjnim.

Prvo se prepoznaje da li smo skloni opsesivnoj zaljubljenosti ili nismo. Ako jesmo, dobro je razumeti o čemu se tačno radi. Radi se o unutrašnjem procesu, nečemu što je u nama, a što na neki način lepimo (ili projektujemo) na drugu osobu. Druga osoba, drugim rečima, nije toliko posebna. Ona predstavlja platno za našu projekciju. Možda se ispostavi da je određena osoba zaista dobar kandidat za ljubavnog partnera, ali opsesivna zaljubljenost ne predstavlja čvrst temelj za izgradnju dobrog odnosa.

Kada je reč o intruzivnim mislima, nažalost, ne postoji način da se one isključe u potpunosti. Da mogu, ovo stanje ne bi postojalo. Pošto nemamo kontrolu nad time da li će nam određena osoba iskakati u mislima na svakih par sekundi, dobro je razumeti i prihvatiti tu činjenicu. Nemamo kontrolu nad svojim intruzivnim mislima. Šta radimo sa drugim stvarima nad kojima nemamo kontrolu, kao na primer nad vremenskim uslovima? Naučimo da ih prihvatimo, iako nam se ponekad ne sviđaju. Okrenemo se onome nad čime imamo kontrolu i onome što vrednujemo. Misli će vremenom nestati.

Izvori:

  1. Dorothy Tennov – Love and Limerence: The Experience of Being in Love (1999)
  2. Homepage – Living with Limerence
  3. Naslovna fotografija: Kristina Paukshtite from Pexels

Autor: Nikola Šašić

andragog i edukant REBT psihoterapije

0 komentara

Prosledi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Povezani članci