loader image

Psihološki efekti putovanja: kako putovanja utiču na raspoloženje, percepciju sveta i lični razvoj

jul 9, 2024 | O životu | 0 Komentara

 

„Svakome bi trebalo odrediti da putuje, s vremena na vreme. Čak i više: da nikada ne zastane duže nego što je neophodno. Čovek nije drvo, i vezanost je njegova nesreća, oduzima mu hrabrost, umanjuje sigurnost. Vežući se za jedno mesto, čovek prihvata sve uslove, čak i nepovoljne, i sam sebe plaši neizvesnošću koja ga čeka. Promena mu liči na napuštanje, na gubitak uloženog, neko drugi će zaposeti njegov osvojeni prostor, i on će počinjati iznova. Ukopavanje je pravi početak starenja, jer je čovek mlad sve dok se ne boji da započinje. Ostajući, čovek trpi ili napada. Odlazeći, čuva slobodu, spreman je da promjeni mesto i nametnute uslove“. (Meša Selimović)

(Photo by Stefan Stefancik on pexels)

Putovanje: beg iz svakodnevnice

Da li vam se ikada desilo da se osećate kao da ste zarobljeni u svakodnevnoj rutini poput hrčka koji non-stop trči u točku u svom kavezu? Čak i kada smo zadovoljni svojim privatnim životom, karijerom, dešava se da se zbog svih obaveza koje imamo  osećamo kao da smo zaglavljeni na jednom mestu i ne mrdamo. Razmišljanje na ovaj način može da nas dovede  do svađa sa partnerom, bliskim ljudima, osećanja anksioznosti, povećanog nivoa stresa ili depresije.

Baš tada, mali predah, odlazak iz svakodnevnice, putovanje, može da učini čuda za naše mentalno zdravlje, odnose sa drugim ljudima, lični i profesionalni život.

Photo by Xue Guangjianon Pexels)

Kako putovanja utiče na naše mentalno zdravlje?

Putovanja pomažu da se osećamo smirenije: odlazak iz poznatog okruženja nam pomaže da se naše telo i um opuste, da zaborave na svakodnevne probleme i stres koji je oko nas. Kada se opustimo, naš um počinje da se odmara i oporavlja, a samim tim i naše telo.

Putovanje pomaže da se odmorimo: odlazak na različita mesta povećava prednosti odmora, jer se više koncentrišemo na upoznavanje novog.

Putovanja poboljšavaju našu mentalnu moć: hronični stres utiče na naše pamćenje, donošenje odluka. Odlazak na drugo mesto i „beg“ od stvarnosti utiču na to da se naš organizam oporavi i da postanemo produktivniji kada se vratimo kući.

Kada putujemo povećava se naša kreativnost: istraživanje sveta/okoline dovodi do toga da imamo više različitih ideja. Izloženost drugim kulturama, kontakt sa nepoznatim ljudima tokom putovanja, probanje drugačije hrane, slušanje druge vrste muzike utiču na našu sposobnost rešavanja problema.

Putovanje da utiče i na povećanje bliskosti sa onima koje volimo.  Maslovljeva hijerarhija potreba identifikuje potrebu za ljubavlju i pripadanjem kao jednu od ključnih psiholoških potreba. Kada putujemo sa našim voljenima pojačavamo našu vezu, jer delimo zajednička iskustva. Proživljavanjem ovih iskustava mi pojačavamo osećanje ljubavi, pripadnosti i ispunjenosti. Istovremeno i učimo dosta o ljudima do kojih nam je stalo.

(Photo by Te lensFix onPexels)

Putovanja i promena perspektive

Odlazak od kuće, promena okruženja, utiču i na naša lična iskustva, na to kako doživljavamo svet oko sebe, našu percepciju i na naš lični razvoj.

Kada putujemo bilo da je negde blizu ili daleko izlazimo iz naše zone komfora. Odlazak u nepoznato budi našeg unutrašnjeg istraživača koji nas podstiče da iskusimo nešto drugačije, da upijamo mirise, ukuse, zvukove, jezik, kulturu. Sve oko nas utiče na naše poimanje sveta i proširuje našu realnost, naše vidike.

Putovanja nas uče kako svet funkcioniše. Svi smo mi zatvoreni u naše mikrosvetove čija nam je dinamika poznata. Dovoljno je ponekad da odemo i u obližnji grad, selo i da vidimo neku drugačiju stvarnost. Kada pitamo nekoga za pravac, pokušavamo da se snađemo i na mapi vidimo kuda je potrebno da idemo učimo kako da se snalazimo u svetu. Za ovo je potrebno i da komuniciramo sa nepoznatim ljudima bilo da su u pitanju drugi putnici ili lokalno stanovništvo. Kada ste poslednji put prilikom putovanja popričali malo sa nekim nepoznatim i pitali ga više o njegovoj kulturi, običajima? Ako to niste do sada radili, zapanjili biste se koliko biste toga naučili što ne možete da pročitate na internetu, ni u knjigama.

Putovanja nas prave avanturistima. Susret sa nepoznatim, nepredviđenim situacijama koje mogu da se dese prilikom putovanja nas teraju da razmišljamo i reagujemo brzo, utiču na naše logičko razmišljanje. Avantura je za nekog da istražuje nepoznata i neotkrivena mesta, za drugu osobu će to da bude probanje nove hrane, za treću da šetaju kroz grad bez pomoći Google mapa… Svako od nas kroji sopstvenu avanturu koja najviše odgovara njegovoj ličnosti.

(Photo by Oliver Sjöström on pexels)

Svaki mini izazov koji uspemo da prebrodimo nam povećava osećaj postignuća i nezavisnosti. Kada putujemo otkrivamo naše skrivene snage i to da smo sposobni da navigiramo i kroz nepoznato. Putovanja samim tim mogu da budu katalizatori ličnog razvoja, podstiču strast za novim iskustvima i doživotnom učenju kroz nova iskustva.

Druga strana putovanja

Kako postoje osobe kod kojih je želja za putovanjem uvek prisutna i uživaju u procesu planiranja, organizovanja i samom putu, postoje i one koji koji se boje da putuju.

Hodofobija predstavlja strah od putovanja. Ova fobija se manifestuje na različte načine, a u njenoj osnovi je strah. Osobe koje pate od ove fobije mogu da se osete depresivno ili nervozno pred odlazak na put, a nekad i prilikom same pomisli na putovanje.

Neke od barijera koje sprečavaju put su:

  • Strah od nepoznatog,
  • Strah od toga da nam se ne desi neka nesreća,
  • Strah da nećemo moći da komuniciramo sa okolinom (jezička barijera),
  • Strah da ćemo se izgubiti.

Ako vas strah drži u mestu i ne dozvoljava da krenete na put, psihoterapija je u mogućnosti da vam pomogne kako biste prebrodili svoje barijere i osetili čari odlaska na neko drugo mesto.

(Photo by Rebeca Gonçalves on pexels)

Planirajte svoje putovanje

Kako da iskoristite sve prednosti putovanja radi sopstvenog mentalnog zdravlja? Evo nekih predloga:

  • Izaberite iskustva umesto stvari: fokusirajte se na stvaranje uspomena, a ne na kupovinu previše suvenira. Nekad je dovoljna i jedna sitnica da vas podseti na određeno mesto. Uspomene su to što se najviše zadržava i utiče na nas.
  • Prihvatite neočekivano: budite otvoreni za neplanirano, za spontane avanture. Dozvolite sebi da se izgubite (bukvalno i figurativno) i vidite gde vas to vodi.
  • Upoznajte se sa lokalnim stanovništvom: pričajte sa ljudima koje mesto u kom ste nazivaju svojim domom. Naučite par fraza na lokalnom jeziku, probajte lokalnu kuhinju, uronite u novu kulturu. Nikada ne znate kako će to da utiče na vas i učni vas boljim.
  • Planirajte svoj odmor: planiranjem već gradite priču, iščekujete, javlja se osećanje sreće.
  • Neka vam odlazak na putovanje bude tradicija: nema veze da li će vaš put da bude izlet u obližnju šumu, planinu ili odlazak na drugi kontintent. Putujte. Putovanja imaju dugoročni pozitivan efekat na nas. Što češće putujemo ti efekti se više učvršćuju. Nakon puta ćete se osećati bolje i lakše ćete se uhvatiti u koštac sa svim što vas čeka kod kuće.
  • Istražujte nepoznata mesta: odlaskom na nepoznata mesta izlazite iz vaše zone komfora, nivo vaše empatije raste kada ste negde gde nikada do tada niste bili, kada upoznajete nove kulture.
  • Neka vaše putovanje bude stvarno vaše: planirajte putovanje na osnovu sopstvenih preferencija i mogućnosti. Naravno, ako ne putujete sami neki kompromisi će se praviti. Važno je da svi uživate u zajedničkom putu.

(Photo by anna-m. on pexel)

Vaši planovi za putovanje mogu biti veliki ili mali. Ne moraju da budu preskupi ili egzotični kako bi imali pozitivan uticaj na vaše mentalno zdravlje.

I ne zaboravite:

„ Jednom godišnje idite negde gde nikada do tada niste bili.“ (Dalaj Lama)

 

 

Naslovna fotografija: Nubia Navarro (nubikini) on pexels

Autor: Nataša Ivković Lovrić

Psiholog i edukant REBT psihoterapije

0 komentara

Prosledi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Povezani članci