loader image

Lice i naličje hemije u vezi

apr 2, 2024 | O vezama i braku | 0 Komentara

Kada bi vas neko pitao šta vam je najvažnije da osetite u vezi, šta biste odgovorili? Na kom mestu biste našli uzbuđenje i strast?

Da li možete da se prisetite nekog sopstvenog iskustva kada ste na početku veze osećali izuzetno visok nivo strasti i hemije da biste, zatim, u sledećem trenutku osetili i visok nivo emocionalne iscrpljenosti, zaglavljenosti i mučnog osećaja…

Ili, da ste toliko žudeli za nekom osobom da biste nedugo nakon žudnje osećali iscrpljujući miks netrpeljivosti i naklonosti?

Da li vam je blisko iskustvo u kom ste se osećali izuzetno zaljubljeno, do granica isključenosti iz svih ostalih oblasti u životu, i da ste nakon nekog vremena osetili zbunjenost, stid i zapitanost – kako sam toliko bio/la zaljubljen/a u osobu nakon čijeg odlaska konačno imam doživljaj oslobođenosti?

Ako ste imali iskustva koja su slična navedenim, da li ste nakon raskida takvog odnosa doživljavali mučno osećanje krivice zbog loše procene i nedugo zatim primetili da uprkos prethodno doživljenoj krivici i „naučenoj lekciji“ ipak ponavljate slična iskustva sa novim odnosima?

(Photo by Monstera production on Pexels)

Ukoliko ste se pronašli u uvodu, onda je ovaj tekst za vas. Moći ćete da pronađete odgovore na neka pitanja i da bolje razumete tu jaku silu, u svakodnevnom govoru poznatiju kao – „hemija“.

Strast kao lepak u vezi

Pre svega, doživljaj hemije jeste bitan činilac veze.

Važno nam je da nam osoba sa kojom smo u partnerskom odnosu bude privlačna, ali i da osećamo da delimo vrednosti, razmišljanja, interesovanja. Tada počinjemo da stičemo doživljaj međusobnog razumevanja. Na račun navedenog, počinje da se stvara hemija u vezi koja partnere okreće jedno ka drugom. Ne može mnogo situacija parirati situaciji u kojoj osećamo da nas neko toliko razume da ne moramo trošiti mnogo reči na objašnjavanja, situaciji u kojoj sa našom izabranom osobom uživamo u zajedničkim interesovanjima i razmišljamo „Kako smo se samo pronašli!“, situaciji u kojoj shvatamo da imamo slične ambicije, da nas slične stvari uznemiravaju, još sličnije raduju. U takvim situacijama i odnosima počinjemo da se osećamo sigurno i prihvaćeno.

Međutim, na stepen privlačnosti ne utiču samo sličnosti po pitanju karakteristika druge osobe koje pozitivno vrednujemo kod sebe, već i sličnosti po pitanju naših karakteristika kojima se baš i ne ponosimo. Naime, kroz odrastanje i sazrevanje suočavamo se problemima i bolnim situacijama koje u nama ostavljaju emocionalne ožiljke. Vrlo je verovatno da ćemo u odraslom životu pronaći partnera koji ima ožiljke koji liče našima, ali to na početku veze neće biti tako vidljivo.

(Photo by Katerina Holmes on Pexels)

Recimo, osoba koja ima strah od napuštanja može pronaći osobu koja se boji povezivanja sa drugom osobom. Osobi sa strahom od napuštanja iskustvo napuštenosti je poznato i ona, na nesvestan način, teži ponavljanju iskustva koje joj poznato. Zato, kada pronađe osobu koja nije sklona dubinskom povezivanju, može ostajati u tom odnosu – što više partner drži distancu i što je više zapravo „napušta“ i odbacuje, osoba sa strahom će više težiti da joj se približi. Iako taj izbor nije zdrav za nju, odnos postaje ispunjen „hemijom“, misterijom, nekada i opsesivnošću. U ovom primeru možemo uvideti sličnost – obe osobe se plaše dubinskog povezivanja, samo svoj strah ispoljavaju na različite načine.

Ili, osobu koja ima nisko samopouzdanje može privlačiti osoba koja je sklona kritikama i nepoštovanju drugih. U slučaju i prve i druge osobe sporno pitanje jeste stepen samopouzdanja, samo što prva osoba manifestuje svoj doživljaj tako što ne postavlja granice rečima koje joj ne prijaju, dok druga osoba svoj nizak stepen samopouzdanja pokušava da nadomesti unižavanju drugih osoba. I u ovom slučaju „hemija“ može biti značajna karakteristika veze.

Međutim, „hemiju“ pored toga što odlikuje visok stepen privlačnosti i okupiranosti drugom osobom, odlikuju i emotivna iscrpljenost i istrošenost. Tada počinju da se smenjuju privlačnost-emotivna iscrpljenost-privlačnost, zbog čega ovi odnosi crpe ogromnu količinu energije.

(Photo by Cottonbro Studio on Pexels)

Toplo-hladni odnosi

Svima nama su poznati odnosi koje često nazivamo „toplo-hladni odnosi“.

To su odnosi kojima pripisujemo korišćenje „igrica“, smenjivanje perioda približavanja i distance, postojanje „misterioznosti“ koju težimo da dokučimo i objasnimo. Nije retkost da se u takvim odnosima doživi „hemija“.

Međutim, to je hemija koja ne traje dugo, iako može biti veoma intenzivna. Manifestuje se kroz želju da „dokučimo“ osobu, da je „osvojimo“, da mi budemo ti koji će je izvući „iz ljušture“. Nadu daju ti „topli trenuci“ koji zavaraju osobu. Ipak, najčešće, željeni rezultati se ne postignu već vremenom dolazi do iscrpljivanja ličnih resursa. Osoba koja teži da „otopi“ drugu osobu biva umorna i sa sveprožimajućim osećajem neadekvatnosti. Takve odnose možemo prepoznati u rečenicama naših dragih osoba „Što mi više izmiče, više ga/je želim.“.

((Photo by Cottonbro Studio on Pexels)

Ljubav kao konstrukt

Vrlo je važno da osvestimo definiciju ljubavi koju smo usvojili tokom odrastanja.

Ukoliko roditelji nisu zadovoljavali naše emocionalne potrebe i nisu bili responzivni, možemo naučiti da ljubav podrazumeva to iščekivanje da nas neko primeti, da se silno moramo truditi kako bismo zaslužili ljubav i nečiju pažnju. Sa ljubavlju možemo povezivati taj doživljaj neadekvatnosti koji nas je preplavljivao dok smo čekali da nas roditelji primete, da uvaže našu vrednost. Zato, u odraslom dobu, kao posledica stečenog iskustva, možemo tragati za osobama koje su takođe emocionalno nedostupne, koje neće biti u stanju da zadovolje naše emocionalne potrebe i sa kojima ćemo prolaziti kroz ono što nam je poznato.

Ovakvi mehanizmi ne funkcionišu svesno, već se vodimo našom definicijom ljubavi.

Mislimo da ljubav mora podrazumevati dramatičnost, nestabilnost, izneverena očekivanja. Kroz takve odnose težimo da konačno dobijemo ono što nam je falilo kroz odrastanje – da konačno dobijemo pažnju, da dokažemo da smo vredni ljubavi, da zaslužimo blagonaklonost. Ako osetimo strah, koji smo isto doživljavali u odnosu sa roditeljima, nekada i simptome panike, takve simptome izjednačavamo sa hemijom i ljubavlju u odnosu sa izabranom osobom.

(Photo by Fika on Pexels)

Da li se „slično sličnom raduje“ ili se „suprotnosti privlače“?

Na stepen „hemije“ utiče i međusobno dopunjavanje.

Na primer, ukoliko imamo osobu koja je podređena u odnosima, koja ne ispoljava svoja osećanja i potrebe, podilazi tuđim mišljenjima i stavovima i osobu koja voli da bude dominantna, da vodi glavnu reč i donosi odluke, vrlo je verovatno da će to biti odnos ispunjen „hemijom“. Oba partnera imaju dobit od svog odnosa, u smislu zadržavanja i jačanja svojih pozicija. Naravno, potrebno je da u odnosu postoje kompatibilnosti, ali je važno po kom pitanju. Možete se zapitati – ako budem radio na sebi i postigao željene rezultate, da li će me i dalje privlačiti ova osoba? Tako ćemo pomoći sebi da razumemo da li je hemija intenzivnog, ali kratkog daha ili će biti trajnija.

Na kraju nam ostaje da se pitamo da li se zaista suprotnosti privlače, kako neretko ističemo u svakodnevnim razgovorima, ili nas privlače suprotni načini ispoljavanja sličnih ožiljaka. Fimovi, pesme, knjige nas uče da treba da tragamo za odnosima u kojima ćemo osetiti izuzetno visok nivo hemije, u kojima će sve varničiti i u kojima se desi onaj „klik na prvi pogled“.

Uče nas da u ljubavi mora biti bolno, da se moraju doživljavati peripetije, patnja i težina. Međutim, nije visok nivo hemije pokazatelj „kvalitetnog“ odnosa, već doživljaj mira, sigurnosti i prihvaćenosti. Bez navedenih doživljaja, hemija je kratkog daha, proći će kroz par meseci do najviše par godina. Zatim će, kada „hemija nestane“, osobe koje tragaju za tim visokim nivoom hemije, prekinuti odnos, neće dozvoliti dublje i suštinskije povezivanje, već će tragati za novim odnosom u kojem će doživeti ponovo visok stepen hemije, i tako u krug.

(Photo by Katerina Holmes on Pexels)

Vremenom osoba postaje otpornija na „hemiju“ u odnosu i potrebno joj je sve više „hemije“ kako bi doživela iskustvo „ljubavi“. Kao posledica toga, mogu se dogoditi i afere koje će privremeno utoliti glad za „hemijom“. Dodatno, kada prođe tih par meseci do par godina „hemije“, ponašanje koje nas je nekada privlačilo postaje odbojno. Distanca koja nas je privlačila poput magnetne sile i koja je nekada bila tumačena kao misterioznost, tajnovitost, nešto zanimljivo, nepredviljivo i izazovno sada postaje emocionalna nedostupnost, nezrelost, neodgovornost.

Budite svesni šta osećate na početku odnosa sa nekom osobom, šta vas najviše privlači kod nje, a šta vas najviše zadržava u odnosima.

Ljubav nije preživljavanje

Zapamtite, ljubav nije preživljavanje i stalni rolerkoster događaja i emocija. Stabilan odnos koji odlikuju mir i emotivna responzivnost partnera nisu mit. Nije potrebno da celog života budete u mehanizmu za preživljavanjem, da vaše telo najveći deo vremena bude u strahu. Dopustite sebi da izgradite novu definiciju ljubavi i da date priliku vašem umu i telu da se konačno umire.

Naslovna fotografija: Dmitriy Ganinon Pexels

Autor: Jelena Janjić

Pedagog i sistemski porodični psihoterapeut

0 komentara

Prosledi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Povezani članci

Opsesivna zaljubljenost

Opsesivna zaljubljenost

Za fenomen koji želimo ovde da opišemo u srpskom jeziku ne postoji precizan i široko prihvaćen naziv. Do skoro nije postojao ni u engleskom. Ne radi se ipak o nekoj „novotariji“. Reč je o fenomenu...