Piše: Nikola Šašić, edukant racionalno-emotivne bihejvioralne terapije
Bes je, kao da pospeš sebe i druge kantom fekalija, a očekuješ da nikom ne smrdi!
Ljudska bića imaju, u određenoj meri, izbor na koji način će da reaguju u datoj situaciji.
Sam događaj doprinosi pojavi naše emocionalne reakcije, ali nije jedini i glavni faktor u nastanku naših emocija. O određenom događaju povodom koga smo emocionalno uznemireni mi imamo neke misli, uverenja ili očekivanja. Od načina na koji mislimo o datom negativnom događaju zavisi da li ćemo da osećamo zdravu ili nezdravu emocionalnu reakciju, kao i da li ćemo da se ponašamo konstruktivno i adaptivno ili nećemo. Dobra vest je da smo mi (ljudska bića) u mogućnosti da preispitamo sopstvene misli i da ih , ako treba, i promenimo. Na taj način možemo da pomognemo sebi da se bolje osećamo.
( Photo by Sander Meyer on Unsplash)
Opravdanost besa: ko je u pravu?
U međusobnim razgovorima, kao i u privatnim razmišljanjima, ljudi često razmatraju da li je bes u određenoj situaciji bio opravdan ili pak nije? Odnosno, ljudi se bave idejom prava i pravde, i razmišljaju ko je u datoj situaciji bio u pravu, a ko u krivu. Ukoliko imamo utisak da smo u pravu, imamo i opravdanje pred sobom da reagujemo besom i budemo besni. Mi želimo da postavimo drugačije pitanje – da li je bes u istoj situaciji bio koristan ili nije?
Pomaže li nam bes da postignemo svoje ciljeve u datoj situaciji?
Pomaže li nam da postignemo svoje dugoročne ciljeve?
Može li besna osoba da na optimalan način razmotri problem i nađe najbolje rešenje?
Postoji li emocija koja bi bila korisnija za nas u istoj situaciji?
Šta je bes?
Bes je emocija koja nastaje kada se aktivira naš unutrašnji mehanizam koji nam je u dalekoj prošlosti bio neophodan za preživljavanje. Taj mehanizam nam je pomagao da se, u situacijama u kojima postoji pretnja, celo naše telo spremi za borbu ili bekstvo. Bes je emocija koja nas sprema da se borimo za svoj život. Takva reakcija je bila od neprocenjive važnosti za naš opstanak u vremenima kada su svakodnevne pretnje po ljudski život bile divlje zveri.
Pretnje savremenog načina života su drugačije. Neke od njih su pretnja prema fizičkom blagostanju, imovini, sadašnjim ili budućim resursima, slici o sebi, socijalnom statusu ili grupi kojoj pripadamo; društvenim pravilima; komforu itd.
Bes je i u savremenom ljudskom životu ponekad reakcija koja može da bude od pomoći, ali ne uvek. Često stvara još veće probleme. Zbog toga je dobro, u prisustvu pretnje, osećati emociju koja nije ravnodušnost, koja jeste negativna, ali koja će motivisati osobu da se ponaša na asertivan, a ne na agresivan ili pasivno-agresivan način. Takvu emociju nazivamo ljutnja, a ne bes. Ljuta, a ne besna osoba zadržava sposobnost samokontrole i izbegava mnoge negativne posledice besa. Da li će neko biti zdravo ljut i ponašati se asertivno ili će biti besan i u potpunosti izgubiti kontrolu, zavisi od načina na koji misli o uočenoj pretnji.
(Photo by Pixabay from Pexels)
Posledice besa
Tokom trajanja osećanja besa dolazi do oslobađanja adrenalina, noradrenalina i kortizola, povišenja srčane akcije, povećanja nivoa šećera u krvi i krvnog pritiska, ubrzanog disanja… Često doživljavano stanje besa može da doprinese razvoju srčanih bolesti, kao i drugih zdravstvenih problema.
Pored značajne štetnosti po zdravlje, hronično osećanje i ispoljavanje besa može da ima negativne posledice i na druge aspekte života:
- Bes uništava lične odnose
Šteta naneta međuljudskim odnosima je jedna od najčešćih posledica besa, i verovatno je najgora. Odnosi koji su oštećeni su uglavnom oni najvredniji. Možda ste uvereni, kao što je većina ljudi, da je bes najčešće usmeren na ljude koji nam se ne dopadaju. To nije tačno! Rezultati nekoliko psiholoških istraživanja pokazuju da najčešće besnimo na bliske i drage ljude (supružnike, partnere, decu, prijatelje i kolege).
- Bes remeti odnose na poslu
Posao često može da bude frustrirajući. Zahtevni šefovi, ljubomorne kolege, neprijatne stranke, rokovi, različite nepravede – sve to može da testira vaše strpljenje. Vaš bes povodom frustracija, međutim, može da vas frustrira još više. Prvo, bes može da uništi odnose na poslu i da stane na put vašem uspehu. Drugo, može da onemogući fokusiranost na posao i limitira sposobnost kvalitetnog obavljanja posla.
- Bes čini teške situacije težim
Podsetite se poslednjeg puta kada ste bili jako besni. Setite se na šta ste fokusirali pažnju i kako ste se ponašali. Da li ste bili sposobni da na racionalan način razmotrite šta Vam je najbolje činiti? Da li ste sagledali sve moguće opcije? Da li ste doneli najbolju odluku? Da li se kajete zbog nečega što ste rekli ili uradili? Ako ste kao većina ljudi, uvidećete da je malo verovatno da ste se ponašali i razmišljali na najkorisniji način i po vas i po druge, dok ste osećali bes.
- Bes potpiruje agresiju
Još jedan razlog za obuzdavanje besa jeste taj što veoma lako može da dovede do agresije. Verovatno svako može da posvedoči nekom događaju u kome je ispoljeno agresivno ponašanje usled osećanja besa. Mediji obiluju takvim pričama.
Bes može da bude ispoljen kroz direktnu agresiju, u obliku neprijateljske komunikacije (vikanje, vrištanje, sarkazam, uvrede…), fizičke agresije prema ljudima, uništavanja imovine, provokativne telesne ekspresije (negativna gestikulacija, preteći gestovi), kao i kroz buntovništvo i prkos.
Sa druge strane, bes može da se ispoljava kroz indirektnu agresiju, u obliku prikrivene sabotaže (pravljenje problema drugima, tajno uništavanje imovine drugih…), namernog neispunjavanja obaveza, negativnog uticaja na socijalnu mrežu drugih ljudi (širenje glasina, tračeva, klevetanje…).
- Bes i lični distres
Mnoge posledice besa su dramatične i lako se primete. Neke druge su, međutim, teže uočljive. One uključuju ozbiljne emocionalne i lične teškoće, kao što su depresija, krivica, sramota, osećaj gubitka kontrole, manjak samopouzdanja u odnosu sa drugim ljudima.
Bes, pored negativnih, ima i neke pozitivne posledice. Najčešće su to doživljaj moći i doživljaj zadovoljstva. Besna osoba, agresivnim ponašanjem, često uspe da nametne svoje potrebe i želje drugim osobama. Takav uspeh (ako zanemarimo gore navedene negativne posledice) doprinosi pojavi doživljaja moći i daje doživljaj zadovoljstva, što sve pozitivno potkrepljuje agresivno ponašanje (doprinosi da se takvo ponašanje ponavlja ubuduće).
Na kraju krajeva, besna osoba dobija ono što želi. Zbog toga je teško da osoba prepozna da je često i intenzivno ispoljavanje besa štetno i po nju i po njenu okolinu.
(Photo by Simran Sood on Unsplash)
Šta možete da učinite povodom svog besa?
Prepoznavanje i priznavanje postojanja problema besa pred sobom i pred drugima je prvi korak ka promeni. Dalji koraci kojima osoba samostalno može da pomogne sebi su sledeći:
- Razumevanje razloga zbog čega je bes problem za osobu i zbog čega želi da se promeni
Ovde je potrebno otvoreno i iskreno suprotstaviti pozitivne i negativne posledice besa i odlučiti šta je za osobu zaista korisno.
- Preuzimanje odgovornosti za sopstveni bes
Tuđe ponašanje, koliko god bilo, prema našem mišljenu, nepravedno i bezobzirno, nije dovoljno da nas učini besnima. Potrebno je da osoba ima određena kruta očekivanja u vezi s takvim ponašanjem drugog da bi sebe učinila besnom povodom takvog ponašanja. U mogućnosti fleksibilnog prilagođavanja sopstvenih očekivanja leži sloboda u donošenju izbora odgovarajućeg osećanja i ponašanja. Imamo slobodu da zadržimo samokontrolu.
- Identifikovanje okidača povodom kojih se bes najčešće javlja
Šta je to povodom čega najčešće osećate bes? Da li je taj bes usmeren na sebe ili na druge? Ako je usmeren na druge, da li je to povodom pokazivanja nepoštovanja, kritike, odbijanja, omalovažavanja, kršenja pravila, frustriranja Vaših potreba ili blokiranja izvršenja planova? Možda nešto drugo?
- Postavljanje cilja u odnosu na tri dela vaše reakcije – emocije, ponašanja i misli
Na primer, umesto nezdrave emocionalne reakcije besa osećati zdravo osećanje ljutnje. Umesto agresivne verbalne ekspresije, vikanja i lupanja vratima, na asertivan način izraziti svoje nezadovoljstvo, bez vikanja i lupanja vratima. Umesto mišljenja da drugi ima u potpunosti zlonamerne motive, razmišljati na realističniji način.
- Prepoznavanje svojih rigidnih očekivanja u vezi sa pretnjom i alternativnih pomažućih fleksibilnih uverenja u vezi sa istom pretnjom
Rigidna očekivanja su ona koja nas, kada uočimo određenu pretnju, uvode u osećanje besa i gubitak kontrole. Pomažuća uverenja su ona koja nam omogućavaju da osetimo zdravo osećanje ljutnje povodom istog tog događaja.
Na primer, nepomažuće uverenje može da glasi „Ljudi moraju da ispunjavaju svoja obećanja i oni su loši (bezvredni), ako to ne rade“. Alternativno pomažuće uverenje bi glasilo „Ja želim da ljudi ispunjavaju svoja obećanja, ali oni ne moraju to da rade, kad već i ne rade. Oni nisu u celini loši, već su pogrešiva ljudska biće, koja se ponašaju i na dobar i na loš način“.
- Preispitivanje sopstvenih očekivanja u vezi s pretnjom
Napišite svoja rigidna očekivanja u vezi s pretnjom i alternativna pomažuća uverenja jedno pored drugog.
Zapitajte se: Koje uverenje je istinito, a koje nije? Koje uverenje je logično, a koje ne? Koje uverenje mi pomaže da postignem ono što je za mene najbolje u datoj situaciji?
Zapišite odgovore na sva pitanja i dajte svoje razloge za date odgovore.
- Suočavanje sa situacijom povodom koje smo besni u imaginaciji
Ovde je potrebno zažmuriti i zamisliti situaciju povodom koje ste osećali bes. Fokusirajte se u imaginaciji na onaj aspekt situacije koji je najviše u vezi sa vašim besom (npr. neispunjeno obećanje). Dozvolite sebi da osetite bes i primetite koje misli Vam prolaze kroz glavu (npr. „on je kreten zato što nije ispunio obećanje“). Nakon toga, pokušajte da bes pretvorite u zdravu ljutnju, tako što ćete razmišljati na pomažući način (npr. „on nije bezvredan zato što nije ispunio obećanje, već je jedno pogrešivo ljudsko biće, koje se nekada ponaša dobro a nekada loše“). Dalje, zamislite sebe da se, umesto na agresivan način, ponašate asertivno, tako što jasno i otvoreno, mirnim tonom, saopštavate drugoj osobi svoje nezadovoljstvo povodom neispunjenog obećanja.
- Ponašajte se asertivno u relevantnim situacijama (u realnom životu) povodom kojih ste osećali bes
Izaberite situaciju u kojoj se javlja tema povodom koje osećate bes (npr. neispunjeno obećanje). Napravite plan na koji način ćete asertivno da postupite. Razmišljajte na pomažući način pre ulaska u situaciju. Bilo bi korisno da smislite kraću verziju Vašeg pomažućeg uverenja, koju možete da izgovorite sebi u datoj situaciji. Uđite u situaciju uz prihvatanje da ćete se verovatno osećati neprijatno unutar nje. Ponašajte se na način koji ste isplanirali. Reagujte na bilo koje posledice uz prihvatanje činjenice da Vaša očekivanja ne moraju uvek da budu ispunjena.
- Naglasite ono što ste naučili
Kada ste se suočili sa situacijom i poneli se s njom najbolje što ste mogli, važno je da se osvrnete na ono što ste uradili i na ono što ste naučili. Možete da postavite sebi pitanja kao što su: Da li ste se ponašali asertivno i ako ne, zašto? Da li ste razmišljali na pomažući način i ako ne, zašto?
- Primenite naučeno i u drugim situacijama
Iako ste primenu novog pomažućeg seta uverenja i konstruktivnog ponašanja uvežbavali u jednoj situaciji, sada možete naučeno da upotrebite i u drugim situacijama u kojima se javljaju okidači povodom kojih osećate bes.
(Photo by engin akyurt on Unsplash)
I na kraju…
Ako ne uspevate sami, potražite pomoć.
Učestalo i intenzivno osećanje besa, kao i agresivno ponašanje, može da dovede do znatnih problema u životu osobe koja ga oseća, kao i u životima njenih bližnjih. Međuljudski odnosi se dugo grade, a lako i brzo, ponekad i trajno, oštećuju. Ako smatrate da bi Vam bilo od koristi da povratite određeni stepen kontrole nad sopstvenim osećanjima i ponašanjem, bilo bi dobro da se javite za pomoć. Jedno od rešenja je u promeni uverenja u vezi različitih tema koje provociraju bes, kao i u promeni ponašanja kroz trening asertivne komunikacije.
REBT je dokazano korisna terapija za problem besa i agresivnog ponašanja.
Izvori:
1. DiGiuseppe, R. Tafrate, R.C. (2010). Understanding Anger Disorders. Oxford University Press
2. Dryden, W. (2011). Dealing with Emotional Problems Using Rational-Cognitive Behaviour Therapy. Routledge
3. Ellis, A. Lange, A (2017). Anger – How to Live with and without it. Citadel
Naslovna fotografija: Andrea Piacquadio from Pexels
0 komentara