loader image

Enkopreza kod dece

dec 3, 2020 | O deci i roditeljstvu | 0 Komentara

 Šta je enkopreza?

To je stanje u kom dete koje je starije od 4 godine, nevoljno ili voljno ispušta feces na neprimerenim mestima, na primer, na pod ili u donji veš. Češće se ispoljava kod dečaka, ali je jako čest problem u detinjstvu, i problem gde se roditelji često osećaju jako frustrirano i bespomoćno.

Svako dete ima individualni tempo kada je sposobno da uspostavi kontrolu nad pražnjenjem creva. Važno je da ispratimo dečje potrebe i da oslušnemo kada je dete spremno da skine pelene i da pređe na nošu, da ne radimo to samo zato što je nama, kao roditeljima, tako lakše, zato što je letnji period, ili jer su u vrtićkoj grupi krenuli sa skidanjem pelena. Bitno je proceniti da li je dete spremno za taj korak, i da se navikavanje na nošu sprovede na pravi način i u skladu sa dečijim potrebama. To znači brižno, nežno, strpljivo, bez kritika, bez posramljivanja i suviše rigidnih pravila. Većina dece skine pelene između 2. i 4. godine.

Može se desiti da tokom navikavanja na nošu neka deca imaju otpor i prolaznu fazu, kada se sakriju da bi izvršili defekaciju, ili to obave ne skidajući gaćice i nastave sa igrom, praveći se da se ništa nije dogodilo. Važno je ostati pribran u tim situacijama, ne praviti dramu i imati razumevanja i strpljenja, kako bi dete moglo da pravaziđe taj problem.

 

Uzroci enkopreze

Enkopreza nije bolest, već stanje koje može imati različite uzroke.

 

1% do 2% dece, mlađe od 10 godina je pogođeno enkoprezom, 80% ove grupe su dečaci. U većini slučajeva tragovi stolice koji se vide na vešu imaju fizički uzrok, odnosno dete to uglavnom ne radi namerno. Uzroci koji održavaju mehanizam enkopreze mogu biti emocionalne prirode, veliki stres ili anksioznost.

Retko je enkopreza uzrokovana, anatomskim abnormalnostima sa kojima je dete rođeno, i zato ja jako važno uvek obaviti sve medicinske testove na koje vas pošalje pedijatar, kako bi se iskljućili svi organski i fiziološki uzroci.

U većini slučajeva, uzrok enkopreze je hronična konstipacija (zatvor) kod deteta. Pražnjenje creva zavisi od osobe do osobe, ali se smatra da dete ima zatvor ako obavlja veliku nuždu, svaki treći dan ili još ređe. Konstipacija se odnosi na neredovno i bolno pražnjenje creva.

Problem često počinje sa bolnom defekacijom, koja se mogla desiti i pre početka zadržavanja stolice, nekada je se dete ne seća. Vremenom dete može početi da zadržava stolicu, jer se plaši bolne defekacije, i zadržavanje postaje navika, koja se održava i posle konstipacije i bolnog pražnjenja. Što dete više i više “trpi“, debelo crevo se sve više širi, i dete ne oseća prirodnu potrebu da ode u toalet i da se isprazni. Vremenom, formira se čep tvrde i kompaktne fekalne materije, preko koga curi mekša stolica zbog koje ostaju tragovi na vešu.

 

Karakteristike deteta i porodice

Deca sa određenim crtama su podložnija nastanku enkopreze. Češće se javlja kod dece koja su anksiozna, iritabilna, tvrdoglava, impulsivna, koja imaju težak temperament,  nisku toleranciju na frustraciju, lošije socijalne veštine, probleme sa pažnjom i uglavnom imaju lošiji školski uspeh.

Porodice gde se pojavljuje ovaj simpom kod dece nemaju bliske i tople porodične odnose, nemaju jasnu strukturu i granice, roditelji su često preopterećeni i teško im pada roditeljstvo i sam život, i to često govore pred decom, koja sebe doživljavaju kao teret roditeljima, i ovim simptomom pokušavaju da uzmu kontrolu u svoje ruke i dobiju makar i negativnu pažnju roditelja.

 

Tretman enkopreze

 

Tretiranje enkopreze je zahtevno ali moguće, u zavisnosti od toga koliko dugo problem postoji i kada se javio. Izrazito je važno podržati dete i biti tu za dete, ne kažnjavati ga i ne posramljivati, ne vikati. Deca sa enkoprezom uglavnom imaju lošu sliku o sebi zbog date situacije i svaka dodatna reakcija roditelja u tom smeru, čini da se dete još više zatvori i da ima još veći osećaj stida.

To je rešiv problem, ali je proces za koji je potrebno vreme, uglavnom od nekoliko meseci do godinu dana.

Enkoprezi je potrebno pristupiti sa više instanci:

  • napraviti promene u ishrani, što više povrća, voća i vode, i što manje kravljeg mleka
  • redovna fizička aktivnost, kako bi se ubrzala peristaltika creva
  • bihejvioralno, odlazak u toalet svakoga dana u isto vreme u trajanju od 5- 10 minuta
  • porodične intervencije koje su usmerene na razvoj bliskosti između deteta i roditelja i uspostavljanje mirnije i sigurnije atmosfere u porodici
  • terapija igrom koja služi detetu da bi smanjilo nivo anksioznosti i ojačalo svoje unutrašnje kapacitete

 

 

Reference:

  1. Cox, D., PhD, Morris, Jr J., PhD, Borovitz, S., MD, Suthpen, J., MD, PhD, Psychological Differences Between Children With and Without Chronic Encopresis, University of Virginia, Health Sciences Center, Journal of Pediatric Psychology, Vol. 27, No. 7, 2002, pp 585-591.
  2. Stark, L., PhD, Spirito, A., PhD, Lewis, A., PhD, Hart, K., PhD, Encopresis: Behavioral Parmeters Associated With Children Who Fail Medical Menagement, Child Psychiatry and Human Development, Vol. 20(3), Spring 1990, Human Sciences Press.
  3. https://www.webmd.com/digestive-disorders/encopresis#1
  4. https://kidshealth.org/en/parents/encopresis.html

 

 

Autor: Dragica Nenadić

Specijalni pedagog

0 %s Comments

Prosledi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Povezani članci