Empatija kod dece

Pišu: Katarina Višić i Maja Mančić, psihoterapeuti

Empatija, kao sposobnost razumevanja i osećanja emocija drugih, od ključnog je značaja za zdrav emocionalni razvoj pojedinca. Razvija se od ranog detinjstva i igra presudnu ulogu u izgradnji bliskih odnosa, smanjenju sukoba i očuvanju mentalnog zdravlja. Za razliku od saosećanja, koje je jednostavna emotivna reakcija na nečiju bol, empatija podrazumeva i kognitivni napor – ne samo da osećamo šta druga osoba oseća, već i razumemo zašto se tako oseća i kako da joj pomognemo.

(Photo by Pixabay from Pexels)

Kako se razvija empatija?

Razvoj empatije započinje u ranom detinjstvu, kada dete počinje da prepoznaje svoju odvojenost od drugih ljudi, što se dešava oko druge godine života. Tokom ovog perioda, nekoliko faktora utiče na razvoj empatije:

1. Roditeljski primer i okruženje: Deca uče empatiju posmatrajući kako se roditelji ponašaju prema njima i prema drugima. Kada roditelji pokazuju saosećanje i brigu, dete usvaja te obrasce ponašanja.
2. Emocionalno iskustvo: Da bi dete razvilo empatiju, potrebno je da doživi raznolika emocionalna iskustva. Ovo uključuje i prijatne emocije i ponašanja, poput ljubavi i podrške, ali i neprijatne  poput tuge, besa, straha i frustracije. Deca koja su izložena zdravom rasponu emocija i koja su u stanju da ih izraze bez osude, imaju veće šanse da razviju empatiju.
3. Suočavanje s neprijatnim emocijama: Ako dete odrasta u sredini gde su konflikti izbegavani ili gde su samo pozitivne emocije dozvoljene, ono neće naučiti da prepozna i nosi se s negativnim emocijama, ni svojim ni tuđim. Razvijanje empatije zahteva izlaganje punom spektru emocija i mogućnost da se na njih adekvatno reaguje.

(Photo by Vika Glitter from Pexels)

Vrste empatije

Empatija se može podeliti u dve osnovne vrste:

1. Afektivna empatija: To je sposobnost da osećamo emocije drugih ljudi kao da su naše. Na primer, kada vidimo prijatelja koji je tužan, možemo osećati tugu zajedno s njim.
2. Kognitivna empatija: Ovo je sposobnost da razumemo šta druga osoba oseća ili misli, bez nužno doživljavanja istih emocija. Kognitivna empatija podrazumeva stavljanje u tuđu poziciju i razumevanje njihove perspektive.

(Photo by Anastasia Shuraeva from Pexels)

Važnost empatije

Empatija igra ključnu ulogu u međuljudskim odnosima i životu uopšte. Njene glavne funkcije uključuju:

• Izgradnju odnosa: Empatija pomaže u stvaranju bliskih odnosa jer omogućava bolje razumevanje potreba i osećanja drugih ljudi.
• Smanjenje sukoba: U konfliktima, empatija omogućava razumevanje tuđe strane, smanjuje napetost i pomaže u konstruktivnom rešavanju problema.
• Moral i altruizam: Ljudi s razvijenom empatijom češće donose moralne odluke i ponašaju se altruistično, jer mogu razumeti i osetiti tuđu patnju.
• Mentalno zdravlje: Empatija doprinosi očuvanju mentalnog zdravlja, kako onih koji je pružaju, tako i onih koji je primaju. Ljudi koji osećaju da ih drugi razumeju i podržavaju, lakše se nose s emocionalnim izazovima.

(Photo by Enginakyurt from Pexels)

Prepreke za razvoj empatije

Neki faktori mogu ometati ili smanjiti sposobnost za empatiju:

• Egocentričnost: Ljudi koji su previše usmereni na sebe mogu imati teškoće da se povežu s osećanjima drugih.
• Stres i trauma: Visok nivo stresa ili trauma može blokirati empatiju jer osoba postaje fokusirana na sopstvene emocije i preživljavanje.
• Stereotipi i predrasude: Predrasude i negativni stavovi prema određenim grupama mogu sprečiti razvoj empatije prema članovima tih grupa.

(Photo by MART PRODUCTION on pexels)

Da li su devojčice empatičnije od dečaka?

Iako se često smatra da su devojčice empatičnije od dečaka, važno je razumeti da su razlike u empatiji rezultat složenih interakcija između biologije, socijalizacije i okruženja. Oba pola mogu razviti empatiju, a podrška i vođenje kroz emocionalne izazove mogu značajno doprineti tom razvoju.

Mnoge studije sugerišu da devojčice obično pokazuju više afektivne empatije od dečaka. Ovo se može pripisati socijalizaciji, jer se devojčice često podstiču da izraze svoja osećanja i brinu o drugima od malih nogu.

Neka istraživanja pokazuju da devojčice često bolje izražavaju afektivnu empatiju (sposobnost da osećaju emocije drugih), dok dečaci mogu biti bolji u kognitivnoj empatiji (razumevanje tuđih osećanja bez nužnog emocionalnog angažovanja). Međutim, to ne znači da su dečaci manje empatični, već da se empatija može manifestovati na različite načine.

Na razliku u doživljaju  i ispoljavanju empatije između dečaka i devojčica utiče i:

1. Socijalizacija: Postoje različite rodne uloge i očekivanja. Devojčice su često podsticane da budu nežnije i pažljivije, dok se dečaci mogu suočavati s pritiscima da budu snažniji i manje emotivni. Ova očekivanja mogu oblikovati kako se empatija izražava.
2. Razlike u različitim uzrastima: Istraživanja su pokazala da se razlike u empatiji između devojčica i dečaka mogu smanjiti tokom adolescencije, kada se i dečaci i devojčice suočavaju s različitim društvenim i emocionalnim izazovima.
3. Okruženje može igrati ključnu ulogu: Različiti faktori, kao što su porodično okruženje, kulturne norme i obrazovni sistem, mogu značajno uticati na razvoj empatije. Deca iz porodica koje promovišu emocionalnu otvorenost i podršku imaju veće šanse da razviju empatiju, bez obzira na pol.

(Photo by Anastasia Shuraeva on Pexels)

Kako podstaći razvoj empatije kod dece?

Razvijanje empatije kod dece je ključno za njihov emocionalni i socijalni razvoj. Evo nekoliko strategija koje roditelji i staratelji mogu primeniti kako bi pomogli deci da razviju ovu važnu veštinu:

1. Budite uzor svojoj deci:

• Pokazujte empatiju: Deca uče kroz posmatranje, pa je važno da roditelji pokazuju saosećanje prema drugima. Na primer, ako vidite nekoga ko je uzrujan, razgovarajte o tome i objasnite kako se ta osoba oseća.
• Deljenje emocija: Otvoreno razgovarajte o svojim emocijama i kako se nosite s njima. Ovo može pomoći deci da prepoznaju i razumeju svoja osećanja.

2. Podsticanje komunikacije:

• Postavljanje pitanja: Pomažite deci da razviju emocionalnu svest postavljanjem pitanja kao što su: „Kako se osećaš kada se to desi?“ ili „Kako misliš da se tvoj prijatelj oseća u ovoj situaciji?“
• Aktivno slušanje: Odvojte vreme za razgovor o emocijama. Kada dete deli svoja osećanja, slušajte ga pažljivo i bez prekidanja.

3. Igra i učenje kroz priče:

• Knjige i filmovi: Čitanje knjiga ili gledanje filmova koji prikazuju različite situacije može pomoći deci da razviju empatiju. Postavite pitanja nakon što ste završili, kao što su: „Kako je taj lik mogao da se oseća?“ Animirani film Inside out je odličan alat i za decu i za odrasle u učenju o unutrašnjem svetu.
• Igranje uloga: Igrajte igre koje podstiču decu da se stave u tuđu poziciju, kao što je igranje različitih likova u situacijama koje zahtevaju razumevanje tuđe perspektive.

4. Razvijanje emocionalne inteligencije:

• Identifikacija emocija: Naučite decu da prepoznaju i imenuju emocije, kako svoje, tako i drugih. Koristite vizualne materijale ili emotikone kako biste im olakšali razumevanje.
• Vežbe sa emocijama: Igrajte igre u kojima deca moraju prepoznati emocije na osnovu izraza lica ili situacija.

5. Kreiranje sigurnog okruženja:

• Sigurnost i podrška: Omogućite detetu da se oseća sigurno kada izražava svoja osećanja. Kada se deca osećaju podržano, lakše će otvoreno razgovarati o svojim emocijama i razvijati empatiju prema drugima.
• Razgovor o konfliktima: Kada se pojave nesuglasice ili konflikti, razgovarajte o tome kako svaka strana može razumeti i rešiti situaciju sa empatijom.

6. Uključivanje u zajednicu:

• Volontiranje: Uključite decu u aktivnosti koje pomažu drugima, kao što su volonterski rad. Ovo može pomoći deci da razviju osećaj za druge i razumevanje njihovih potreba.
• Interakcija sa različitim ljudima: Pomažite detetu da se druži s vršnjacima iz širih socijalnih krugova, što može proširiti njihovo razumevanje i perspektivu.

7. Pohvala i nagrade:

• Prepoznajte empatiju: Kada primetite da dete pokazuje empatiju, pohvalite ga. Ovo može motivisati dete da nastavi sa sličnim ponašanjem.

(Photo by cottonbro studio on pexels)

Za kraj

Razvoj empatije kod dece je proces koji zahteva vreme i trud, ali uz odgovarajuće strategije, roditelji mogu pomoći svojoj deci da postanu emocionalno inteligentne osobe koje razumeju i saosećaju s drugima. Empatija ne samo da poboljšava međuljudske odnose, već i doprinosi emocionalnom zdravlju i blagostanju.

Empatija je ključna za izgradnju zdravih odnosa i emocionalnu stabilnost. Njeno razvijanje od detinjstva pomaže pojedincu da razume tuđa osećanja, ali i da se nosi sa sopstvenim emocijama na zdrav način. Razvijanje empatije vodi ka boljoj komunikaciji, većoj emocionalnoj povezanosti i harmoničnijim odnosima u svim aspektima života.

Naslovna fotografija: Mikhail Nilov on pexels