loader image

Tokofobija – strah od porođaja

avg 23, 2023 | O životu | 0 Komentara

Rođenje deteta je jedan od najznačajnijih i najradosnijih dogadaja u životu, ali je takođe i izvor stresa i nosi sa sobom brojne promene u načinu života.

Osim što se ženama u trudnoći dešavaju brojne telesne promene, trudnoća je praćena i značajnim promenama u psihološkom i socijalnom funkcionisanju. Iako se u svakodnevnoj kliničkoj praksi više obraća pažnja na psihičke probleme koji se javljaju nakon porođaja, istraživanja ukazuju da se mnogi psihički problemi primarno javljaju tokom trudnoće. Međutim, oni se često ne dijagnostikuju i ne leče. Jedan od njih je tokofobija.

(Photo by Liza Summer by Pexels)

Šta je tokofobija?

Uobičajeno je da žene brinu o porođaju, bolu koji ga prati i o mogućnosti da nešto krene naopako. Sve su to normalne brige koje skoro sve trudnice doživljavaju u određenoj meri. Međutim, tokofobija je ekstremni strah od porođaja, koji može dovesti do toga da žene izbegavaju trudnoću, iako žele da imaju decu, da prekidaju trudnoću ili biraju carski rez kako bi izbegle vaginalni porođaj. Procenjuje se da tokofobiju ima 6% žena, a javlja se čak i kod žena koje visoko cene roditeljstvo (roditeljstvo im je „suštinski razlog postojanja“).

Iako se ovo stanje prvenstveno javlja kod osoba ženskog pola, u malom broju slučajeva pogađa i muškarce, a najčešće se manifestuje kao preteran strah povodom zdravlja i bezbednosti svoje partnerke i deteta.

Naziv tokofobija potiče od grčkih reči tokos – rođenje deteta i phobos- strah. Iako se o ovom stanju intenzivnije govori u poslednjih par godina, o tokofobiji je pisano još u u 18. veku. Međutim, tek je 2000. godine, predloženo da se tokofobija definiše kao zaseban poremećaj, što još nije zvanično usvojeno.

(Photo by Freestocksorg from Pexels)

Vrste tokofobije

Postoje dve vrste tokofobije – primarna i sekundarna.

Primarna tokofobija se javlja kod žena koje nikada nisu rađale i može se javiti još tokom detinjstva ili adolescencije. Najčešće se javlja nakon slušanja neke traumatične priče o porođaju ili nakon gledanja snimka porođaja, kao i kod devojaka i žena koje su bile seksualno zlostavljane ili silovane.

Sa druge strane, sekundarna tokofobija se javlja kod žena koje su već prošle kroz trudnoću i porođaj. Često je rezultat traumatskog iskustva sa porođaja, a može se javiti i kod žena koje su doživele pobačaj, gubitak deteta, prekid trudnoće ili koje su prošle kroz neuspešne tretmane za plodnost.

(Photo by Shvets Production from Pexels)

Kako se manifestuje tokofobija?

Tokofobija je vrsta specifične fobije, što je anksiozni poremećaj koji karakteriše da osoba oseća iracionalnu i preteranu količinu straha od određenog objekta ili situacije.

Simptomi tokofobije uključuju anksioznost, odnosno ekstremni strah pri pomisli na trudnoću i porođaj, napade panike, poremećaje sna i izbegavajuća ponašanja. Žene ponekad mogu izbegavati bilo kakvu seksualnu aktivnost iz straha da će zatrudneti. Pojedine žene insistiraju na sterilizaciji ili traže od svojih partnera da urade vazektomiju, dok druge zahtevaju prevremeni prekid, čak i u poodmaklim fazama trudnoće ili insistiraju na carskom rezu, iako je moguć bezbedan vaginalni porođaj.

Kod mnogih osoba sa tokofobijom javlja se i depresija. Ovo stanje može dovesti do toga da osoba krije da je trudna (kako ne bi morala da priča o tome sa drugima), nije uzbuđena zbog trudnoće, ne oseća se emocionalno povezano sa svojim nerođenim detetom, kao i da se oseća odvojeno od partnera i drugih bliskih osoba. Kod osoba sa tokofobijom veći je rizik od razvoja i postporođajne depresije.

(Photo by Mart Production from Pexels)

Uzroci tokofobije

Postoji više faktora koji mogu doprineti razvoju tokofobije, a najčešći su:

  • Slušanje priča drugih žena o izazovnim ili traumatičnim iskustvima sa porođajem;
  • Već postojeća psihijatrijska stanja, kao što su anksioznost i depresija;
  • Seksualno zlostavljanje u detinjstvu;
  • Strah od bola;
  • Strah od komplikacija povezanih sa porođajem;
  • Neizvesnost oko procesa porođaja;
  • Strah od nepoznatog, gubitka kontrole i privatnosti, odnosno, strah od promena u načinu života;
  • Strah za život bebe i/ili nedostatak poverenja u lekare;
  • Hormonske promene u trudnoći, koje otežavaju upravljanje stresom i anksioznošću;
  • Psihosocijalni faktori, kao što su trudnoća u mlađim godinama, nedostatak socijalne podrške i nedostatak adekvatne medicinske podrške.

(Photo by Jimmy Conover on Unsplash)

Kako se leči tokofobija?

Lečenje tokofobije ima multidisciplinarni pristup, uključujući akušersku, psihološku i psihijatrijsku podršku.

Ukoliko ste kod sebe prepoznali ovo stanje, obratite se vašem lekaru opšte prakse, ginekologu ili babici. Nekada su razgovor sa njima i dobijanje adekvatnih informacija o trudnoći i porođaju dovoljni da se anksioznost smanji. Međutim, ukoliko je prekomeran strah i dalje prisutan i ukoliko vam je potrebna dodatna pomoć, oni će vas uputiti na stručnjake za mentalno zdravlje.

Efikasan tretman za tokofobiju je kognitivno bihejvioralna terapija (KBT), zbog kraćeg trajanja i fokusiranosti na specifične simptome. Kroz razgovor sa psihoterapeutom, traga se za mislima koje kod osobe stvaraju anksioznost povodom trudnoće i porođaja, zatim se te misli preispituju i menjaju. Pored toga, osoba kroz psihoterapiju razvija veštine prevazilaženja anksioznosti.

Nekada se sa psihoterapijom kombinuje i farmakoterapija, za lečenje anksioznosti i depresije, koju propisuje psihijatar.

(Photo by Devon Divine on Unsplash)

Šta vam još može pomoći ako imate tokofobiju?

  • Socijalna podrška – nekada je dovoljno i jednostavno saznanje da postoje ljudi koji su tu da vam pomognu i koji vas razumeju. Takva podrška i razgovor sa bliskim ljudima može ojačati osećaj samoefikasnosti žena i čak smanjiti broj carskih rezova. Neke studije su pokazale da je pružanje podrške ženama sa ozbiljnim strahom od porođaja od strane drugih žena koje su već imale iskustva sa rađanjem dece (majke, sestre, članovi porodice i prijatelji) rezultiralo smanjenjem carskog reza za 50%.
  • Pravljenje plana za porođaj – razgovarajte sa ginekologom o svojim željama, potrebama, ali i strahovima, uključujući opcije za smanjenje bola. To vam može pomoći da smanjite neizvesnost i da steknete osećaj kontrole nad svojim telom.
  • Izbegavanje slušanja priča drugih žena o njihovim traumatičnim iskustvima sa porođajem – umesto toga, potražite adekvatne medicinske informacije i fokusirajte se na pozitivna iskustva sa porođajem. Ako neko pokušava da podeli sa vama priču koje ne želite da čujete, sasvim je u redu da to kažete.
  • Škole za trudnice – mesta podrške gde trudnice od stručnjaka dobijaju sve informacije o porođaju i pripremi za porođaj, kao i o strategijama upravljanja porođajnim bolom, a uče i različite vežbe opuštanja.
  • Grupe podrške – kao što su, na primer, grupe za trudnice na društvenim mrežama, koje služe za razmenu informacija, saveta i podrške.
  • Vežbe relaksacije – kao što su progresivna mišićna relaksacija za opuštanje tela i smanjenje stresa, a i različite vežbe dubokog disanja, joga, meditacija.
  • Šetnja i boravak u prirodi – takođe pomažu u smanjenju stresa i anksioznosti.

Prirodno je da se plašite porođaja, ali ukoliko primećujete da je taj strah prekomeran i da vas sprečava da osnujete ili proširite porodicu, iako želite decu, potražite stručnu pomoć.

Reference

Vuković, O., Damjanović, A., Marić, N. P., Cvetić, T., Zebić, M., Britvić, D., & Jašović-Gašić, M. (2008). Perinatalna psihijatrija – smernice u kliničkoj praksi. Engrami30(3-4), 47-52.

https://www.verywellmind.com/tokophobia-overview-4684507

https://www.webmd.com/anxiety-panic/what-is-tokophobia

https://my.clevelandclinic.org/health/diseases/22711-tokophobia-fear-of-childbirth

Naslovna fotografija: Ömürden Cengiz on Unsplash

Autor: Nataša Milinković

Psiholog i edukant REBT psihoterapije

0 komentara

Prosledi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Povezani članci

Zašto nas osećanja zbunjuju?

Zašto nas osećanja zbunjuju?

Veliki deo našeg iskustva čine emocionalne reakcije. Osećamo tugu povodom prekinutog odnosa, anksioznost povodom neizvesne budućnosti, bes prema napornom komšiji, krivicu povodom nepromišljeno...