Poremećaji ličnosti predstavljaju grupu poremećaja koji se karakterišu duboko ukorenjenim, neadekvatnim i trajnim obrascima unutrašnjeg iskustva i ponašanja, koji se značajno razlikuju od očekivanog u kulturi kojoj osoba pripada i manifestuju se u dve (ili više) od sledećih oblasti:
- kognicije (kroz neodgovarajuće sagledavanje i promišljanje o sebi, drugim ljudima i događajima);
- emocionalno reagovanje (koje može ići od potpunog odsustva emocija do intenzivnog i nekontrolisanog ispoljavanja, koje je neprimereno situaciji);
- interpersonalno funkcionisanje (od odsustva želje za kontaktom sa ljudima iz okruženja do preterane vezanosti za druge ljude);
- kontrola impulsa (uglavnom smanjena sposobnost kontrolisanja impulsa).
Osobe koje imaju poremećaj ličnosti imaju značajne i duboke teškoće u odnosima sa drugim ljudima i u odnosima sa samim sobom i njima je to prirodan način funkcionisanja, koji proističe iz njihove strukture ličnosti. Pošto su navikle da tako funkcionišu, uglavnom ne uviđaju da postoji bilo kakav problem, pa se retko samoinicijativno obraćaju za stručnu pomoć, osim u slučaju komplikacija (npr. depresija, anksioznost, zloupotreba supstanci) ili na nagovor bliskih ljudi (jer uglavnom oni „trpe“).
(Photo by Thiago Matos from Pexels)
Prvi znaci poremećaja ličnosti najčešće postaju prepoznatljivi tokom adolescencije ili u ranom odraslom dobu.
Vrste poremećaja ličnosti
Prema DSM 5 klasifikaciji mentalnih bolesti i poremećaja, poremećaji ličnosti dele se u tri velike grupe, koje se nazivaju klasteri.
U klaster A spadaju paranoidni, shizoidni i shizotipalni poremećaj ličnosti, a njihova zajednička karakteristika je ekscentrično razmišljanje i ponašanje, kao i odsustvo bliskih veza.
U klaster B spadaju antisocijalni, granični, histrionični i narcistički poremećaj ličnosti, a njih karakterišu socijalna i emocionalna nestabilnost, impulsivnost i dramatičnost.
U klaster C spadaju izbegavajući, zavisni i opsesivno – kompulzivni poremećaj ličnosti, a njih karakteriše bojažljivost u načinu razmišljanja i ponašanju.
(Photo by Karolina Grabowska from Pexels)
U ovom članku, detaljnije ćemo se baviti zavisnim poremećajem ličnosti.
Karakteristike osoba sa zavisnim poremećajem ličnosti
Osobe sa zavisnim poremećajem ličnosti odnos sa drugima stavljaju na prvo mesto, brigu o sebi u potpunosti prebacuju na drugu osobu i dozvoljavaju da drugi umesto njih preuzimaju i donose odluke o važnim sferama njihovog života, odnosno, nemaju kontrolu nad sopstvenim životom. Potrebe drugih su im prioritet i spremne su da se žrtvuju za druge, dok svoje potrebe uglavnom ne prepoznaju i ne zadovoljavaju ih, a ukoliko ih i prepoznaju ne govore o njima. Značajan problem nastaje jer, oslanjajući se na druge pri rešavanju svih svojih problema, te osobe često ne razviju veštine samostalnog življenja, čime održavaju zavisnost.
Neprijatno im je kad su same, imaju poteškoća u donošenju čak i svakodnevnih odluka (npr. šta će da jedu, šta da obuku), bez savetovanja i uveravanja od strane drugih. Imaju tendenciju da budu pasivne, izbegavaju situacije i pozicije koje od njih iziskuju odgovornost i postaju veoma anksiozne ukoliko treba da preuzmu vodeću ulogu u bilo čemu. Više vole da budu u submisivnoj poziciji i drugima prepuštaju odgovornost za većinu važnih oblasti njihovog života.
Zbog izraženog nedostatka samopouzdanja, imaju značajne poteškoće da samostalno nešto započnu ili rade, bez stalne podrške i savetovanja drugih. Uverene su da drugi to mogu bolje od njih da urade, imaju tendenciju da omalovažavaju svoje sposobnosti i smatraju sebe „glupima”, što može značajno da šteti njihovom profesionalnom funkcionisanju.
(Photo by Dương Nhân from Pexels)
U odnosima sa drugima (posebno sa onima od kojih zavise) imaju poteškoće da izraze svoje mišljenje, pogotovo neslaganje, zbog izraženog straha da će izgubiti njihovu podršku ili odobravanje, zbog čega preterano udovoljavaju potrebama drugih. Ove osobe se toliko trude da dobiju podršku i negu drugih da dobrovoljno rade stvari koje su im neprijatne i spremne su da se pokore zahtevima drugih, čak i ako su oni nerazumni. U partnerskim vezama, na početku, njihovo „lepljivo“ ponašanje partneru može biti zavodljivo. Međutim, kako stalno mora da brine o toj osobi, jer ona ne može sama da brine o sebi, partner se vremenom može osetiti preopterećeno i javlja se osećaj „gušenja“ u vezi.
S obzirom da osobe sa ovim poremećajem imaju izražen strah da će biti napuštene od strane osobe od koje zavise, kao i doživljaj da nisu u stanju da brinu same o sebi (zbog čega se osećaju neprijatno ili bespomoćno kada su same), često prihvataju i opstaju u krajnje disfunkcionalnim i nezadovoljavajućim relacijama, iako imaju druge opcije – nekada su spremne da tolerišu i verbalno ili fizičko zlostavljanje. Ukoliko se bliska veza završi, odmah ulaze u drugu vezu i traže osobu za koju će se vezati, koja će im biti podrška i koja će brinuti o njima. U osnovi takvog ponašanja je iracionalno uverenje da „neće preživeti ako ostanu same“, odnosno, one potcenjuju svoju sposobnost da mogu da budu same i brinu o sebi.
(Photo by Shvets production from Pexels)
Adolescenti sa ovim poremećajem obično dozvoljavaju svojim roditeljima da odlučuju šta će da obuku, sa kim će se družiti, kako će provoditi slobodno vreme, koju školu ili fakultet će izabrati. Odrasli sa ovim poremećajem obično zavise od roditelja ili partnera kada treba da donesu odluke gde će živeti, koji posao će raditi, sa kim će se družiti itd.
Da bi se dijagnostikovao ovaj poremećaj, važno je da ova potreba da drugi preuzmu odgovornost prevazilazi zahteve za pomoć od strane drugih koji odgovaraju uzrastu i situaciji (npr. potrebe dece, starijih i osoba sa invaliditetom). Pa tako, određeno zavisno ponašanje je očekivano i prikladno kod dece. Takođe, ukoliko star i bolestan roditelj prelazi da živi kod dece radi nege, to zavisno ponašanje je prikladno, s obzirom na njegove životne okolnosti. Zavisni poremećaj ličnosti se može javiti i kod pojedinaca koji imaju ozbiljno zdravstveno stanje ili invaliditet, ali kod takvih slučajeva, teškoće u preuzimanju odgovornosti moraju da prevazilaze ono što bi inače bilo povezano sa tim stanjem ili invaliditetom.
Da li se ovaj poremećaj češće javlja kod žena?
Žene se češće javljaju za pomoć, pa se kod njih češće dijagnostikuje, ali je zavisni poremećaj ličnosti podjednako zastupljen i kod muškaraca, iako oni nekada zavisne tendencije ispoljavaju na indirektniji način.
Da li je ovaj poremećaj češći u nekim kulturama?
U nekim kulturama određene karakteristike zavisnog poremećaja ličnosti smatraju se „poželjnim osobinama“, pa su češće zastupljene, na primer, prepuštanje odlučivanja i oslanjanje na autoritet, spremnost da se žrtvuju svoje potrebe zarad potreba drugih itd. Međutim, da bi se dijagnostikovao ovaj poremećaj, zavisno ponašanje osobe mora da bude neuobičajeno za kulturu kojoj ona pripada ili da prevazilazi kulturne norme, odnosno očekivanja u određenoj kulturi kako se treba ponašati.
(Photo by Maria Orlova from Pexels)
Uzroci zavisnog poremećaja ličnosti
Iako tačan uzrok ovog poremećaja nije poznat, najverovatnije je reč o kombinaciji genetskih, bioloških i sredinskih faktora.
Na primer, odrastanje sa roditeljima koji su previše zaštitnički ili autoritarni može dovesti do razvoja zavisnog poremećaja ličnosti, kod osoba koje su i po nekim urođenim faktorima (genetika, način funkcionisanja delova mozga koji su odgovorni za brojne funkcije: regulaciju emocija, način razmišljanja, kontrolu impulsa) podložne razvoju poremećaja. Odrastanjem sa takvim roditeljima, deca nemaju priliku da izgrade osećaj autonomije, osećaj da su efikasni, da nešto mogu sami.
Pored toga, zlostavljanje, kao i emocionalno zanemarivanje u detinjstvu mogu dovesti do toga da osoba odrasta sa uverenjem da nije dovoljno dobra i sposobna.
Neka istraživanja pokazuju da je veći rizik od razvoja ovog poremećaja kod osoba koje su u detinjstvu imale hroničnu fizičku bolest, zbog koje su morale preterano da se oslanjaju na roditelje ili staratelje.
Takođe, kulturološki faktori imaju određenu, iako ne ključnu, ulogu u oblikovanju određenih crta ličnosti.
(Photo by Darya Sannikova from Pexels)
Kako se dijagnostikuje zavisni poremećaj ličnosti?
S obzirom da osobe sa ovim poremećajem uglavnom ne uviđaju da postoji problem u njihovom ponašanju i načinu razmišljanja, retko se samoinicijativno javljaju za stručnu pomoć. Uglavnom to bude na nagovor okoline ili u slučajevima dekompenzacije pod uticajem nekog stresora (npr. raskid veze, projekat na poslu koji moraju same da odrade), kada se obraćaju za pomoć zbog depresije ili anksioznosti.
Dijagnozu postavljaju stručnjaci za mentalno zdravlje – psihijatri na osnovu anamnestičkih podataka (informacije koje daje pacijent) i heteroanamnestičkih podataka (informacije koje o pacijentu daju bliske osobe), često uz pomoć kliničkih psihologa, koji obavljaju psihološko testiranje u psihodijagnostičke svrhe. Od velikog su značaja podaci dobijeni od bliskih osoba, upravo zato što ove osobe uglavnom nisu svesne svog maladaptivnog ponašanja i osobina koje stvaraju probleme njima samima i njihovoj okolini. Važno je detaljno ispitati lično i socijalno funckionisanje osobe i utvrditi da li je maladaptivno ponašanje hronično i ponavljajuće. Takođe, neophodno je isključiti mogućnost postojanja organskog uzroka smetnji.
(Photo by Mart production from Pexels)
Kako se leči zavisni poremećaj ličnosti?
Iako je reč o duboko ukorenjenim i trajnim obrascima ponašanja osobe, dugotrajnijim lečenjem (u nekim slučajevima i po nekoliko godina) disfunkcionalnost se može ublažiti i može se poboljšati kvalitet života osobe.
Pretežno se primenjuje psihoterapija, dok se farmakoterapija primenjuje u slučajevima značajnog pogoršanja ili komplikacija (npr. depresija, izražena anksioznost).
Glavni ciljevi psihoterapije su da se ove osobe ohrabre i da nauče da budu nezavisnije, da rade stvari same i da preuzmu odgovornost za sopstveni život (iako to nikad neće biti osobe koje uživaju u samoći i samostalnosti), da izražavaju svoje potrebe i emocije, bez straha od odbacivanja, da poboljšaju samopouzdanje i izgrade zdravije odnose sa drugima.
Reference:
Jašović Gašić, M. i Lečić Toševski, D. (2010). Psihijatrija; Udžbenik za studente medicine. Beograd: Medicinski fakultet u Beogradu.
American Psychiatric Association (2013). Diagnostic and statistical manual of mental disorders (5th Ed.). Washington, DC: Author.
https://www.youtube.com/watch?v=kr40tdEOsG4
https://www.verywellmind.com/dependent-personality-disorder-symptoms-causes-and-treatment-6544787
https://my.clevelandclinic.org/health/diseases/9783-dependent-personality-disorder
Naslovna fotografija:Karolina Grabowska on Pexels
0 komentara