loader image

Predmenstrualni disforički poremećaj

feb 6, 2023 | O životu | 0 Komentara

Većini osoba ženskog pola su poznati simptomi predmenstrualnog sindroma (PMS) – neraspoloženje, razdražljivost, oticanje i osetljivost grudi, bolovi u karlici, glavobolja, žudnja za hranom, gubitak energije, umor, problemi sa spavanjem itd. Oko 80% žena se suočava sa ovim simptomima svakog meseca jednu ili dve nedelje pre menstruacije.

Međutim, u određenom broju slučajeva simptomi PMS-a su ozbiljniji i mogu preći u predmenstrualni disforični poremećaj (PMDD), koji značajno utiče na kvalitet života žene.

(Photo by Polina Zimmerman on Pexels)

Šta je predmenstrualni disforički poremećaj (premenstrual dysphoric disorder – PMDD)?

Predmenstrualni disforički poremećaj (naveden unutar depresivnih poremećaja) je teži oblik predmenstrualnog sindroma. Izaziva niz emocionalnih i fizičkih simptoma svakog meseca tokom jedne ili dve nedelje pre menstruacije, a pogađa između 1.8% i 5.8 % žena.

PMDD se javlja tokom lutealne faze menstrualnog ciklusa. To je vreme između ovulacije i početka menstruacije. Lutealna faza traje oko dve nedelje za većinu osoba ženskog pola, ali može biti i duža ili kraća. Tokom ovog perioda osoba može imati simptome ovog poremećaja svakog dana ili nekoliko dana u fazi. Stanje počinje da se poboljšava u roku od nekoliko dana od početka menstruacije i simptomi postaju minimalni ili se u potpunosti gube u nedelji posle menstruacije.

Koji su simptomi PMDD-a?

Osnovne karakteristike predmenstrualnog disforičkog poremećaja su labilno raspoloženje, često prisutno negativno raspoloženje, razdražljivost i simptomi anksioznosti, koji se ponavljaju tokom predmenstrualne faze ciklusa i povlače se početkom menstruacije ili ubrzo nakon toga.

Dok osnovni simptomi uključuju simptome povezane sa raspoloženjem i simptome anksioznosti, takođe se mogu javiti i fizički simptomi i simptomi na nivou ponašanja. Međutim, samo prisustvo tih simptoma, bez simptoma povezanih sa raspoloženjem i anksioznošću, nije dovoljno za dijagnozu.

(Photo by Polina Zimmerman on Pexels)

Najčešće se javljaju sledeći simptomi:

  • Izražena afektivna labilnost (promene raspoloženja, iznenadni osećaj tuge ili plačljivosti ili povećana osetljivost na odbijanje),
  • Izražena razdražljivost ili bes,
  • Izraženo depresivno raspoloženje, osećaj beznadežnosti ili samoobezvređujuće misli,
  • Izražena anksioznost, napetosti ili osećaj „kao da ste na ivici“,
  • Nedostatak energije, lako umaranje,
  • Smanjeno interesovanje za uobičajene aktivnosti (posao, škola, prijatelji, hobiji),
  • Osećaj preplavljenosti ili gubitka kontrole,
  • Poteškoće sa koncentracijom.

Fizički simptomi i simptomi na nivou ponašanja su sledeći:

  • Osetljivost ili oticanje grudi.
  • Bolovi u mišićima i zglobovima.
  • Osećaj „naduvenosti“.
  • Izražena promene apetita; prejedanje ili želja za određenom hranom.
  • Problemi sa spavanjem – hipersomnija (preterana pospanost) ili insomnija (nesanica).
  • Pojačani međuljudski konflikti.

(Photo by Polina Zimmerman on Pexels)

Da bi se postavila dijagnoza, simptomi moraju biti prisutni u većini menstrualnih ciklusa tokom prethodne godine i mora da postoji njihov negativan uticaj na rad i socijalno funkcionisanje žene. Oštećenje u socijalnom funkcionisanju može se manifestovati neslaganjima u braku ili problemima sa decom, drugim članovima porodice ili prijateljima. Hronične bračne probleme ili probleme na poslu ne treba mešati sa disfunkcijom koja se javlja samo u vezi sa predmenstrualnim disforičkim poremećajem, odnosno, u nedelji pre menstruacije.

Tipično, simptomi dostižu vrhunac oko vremena početka menstruacije. Iako nije neuobičajeno da se simptomi zadržavaju u prvih nekoliko dana menstruacije, osoba mora imati period bez simptoma u folikularnoj fazi, tj. nakon početka menstruacije (ova faza počinje sa prvim danom menstruacije i traje do ovulacije).

Kod PMDD-a simptomi su uporedive težine (ali ne i trajanja) sa simptomima drugog mentalnog poremećaja, kao što je major depresija ili generalizovani anksiozni poremećaj.

Ovaj poremećaj nije kulturološki vezan sindrom i javlja se kod osoba ženskog pola u Evropi, SAD-u, Indiji i Aziji. Ipak, na učestalost, intenzitet i način izražavanja simptoma, kao i na traženje pomoći mogu značajno uticati kulturni faktori.

(Photo by Andrea Piacquadio on Pexels)

 

Uzroci PMDD-a

Tačni uzroci još uvek nisu u potpunosti utvrđeni, ali istraživači veruju da je PMDD uzrokovan time što je osoba koja ga ima veoma osetljiva na promene nivoa hormona. Odnosno, javlja se povećana osetljivost žene na normalne hormonske promene koje se dešavaju tokom mesečnog menstrualnog ciklusa. Takođe, tokom menstrualnog ciklusa menja se nivo serotonina – supstanca u mozgu koja utiče na raspoloženje, apetit i san. Neke žene mogu biti osetljivije na ove promene.

Postoje istraživanja koja sugerišu druge moguće uzroke PMDD-a, kao i faktore koji mogu pogoršati PMDD. Neki od ovih mogućih faktora su:

  • Neka istraživanja sugerišu da povećana osetljivost na promene nivoa hormona može biti uzrokovana genetskim varijacijama.
  • Pušenje. Postoje istraživanja koja sugerišu da pušenje može uticati na osetljivost na hormone.
  • Trauma i stres. Druga istraživanja su pokazala da u nekim slučajevima PMDD može biti povezan sa stresnim i traumatskim događajima iz prošlosti, kao što je emocionalno ili fizičko zlostavljanje. Stres, takođe, može pogoršati simptome PMDD-a.

Koja je razlika PMS-a i PMDD-a?

Ponekad se pojmovi PMS i PMDD koriste kao sinonimi, ali oni to nisu. Žene sa PMS-om i PMDD-om imaju mnoge iste simptome (fizičke i emocionalne), koji počinju 7 do 10 dana pre početka menstruacije i prestaju sa početkom menstruacije ili se nastavljaju prvih nekoliko dana menstruacije, ali razlikuje ih stepen ozbiljnosti. PMDD je teže stanje i izaziva ekstremne promene raspoloženja koje mogu poremetiti svakodnevni život osobe i oštetiti interpersonalne odnose.

Prisustvo fizičkih i bihejvioralnih simptoma bez simptoma povezanih sa raspoloženjem i anksioznošću, u nedelji pre menstruacije, ispunjava kriterijume za predmenstrualni sindrom, ali ne za predmenstrualni disforički poremećaj.

 

Koja je razlika između dismenoreje i PMDD-a?

Dismenoreja je sindrom bolnih menstruacija, ali se razlikuje od predmenstrualnog disforičkog poremećaja koji karakterišu afektivne promene, odnosno simptomi povezani sa raspoloženjem i anksioznošću, iako se mogu javiti i fizički simptomi. Štaviše, simptomi dismenoreje počinju sa početkom menstruacije, dok simptomi predmenstrualnog disforičkog poremećaja, po definiciji, počinju pre početka menstruacije, čak i ako se zadržavaju u prvih nekoliko dana menstruacije.

Ukoliko su simptomi prisutni tokom celog meseca, a pogoršavaju se tokom lutealne faze (vreme između ovulacije i početka menstruacije), to je obično znak da postoji i neki drugi fizički ili emocionalni problem. Mnogi medicinski (npr. migrena, astma, alergije) ili drugi mentalni poremećaji (npr. depresija i bipolarni poremećaj, anksiozni poremećaji, bulimija nervoza, poremećaj upotrebe supstanci) mogu se pogoršati u predmenstrualnoj fazi. Međutim, odsustvo perioda bez simptoma tokom postmenstrualnog intervala eliminiše dijagnozu predmenstrualnog disforičkog poremećaja.

(Photo by Andrea Piacquadio on Pexels)

Kako se leči PMDD?

PMDD je ozbiljno, hronično stanje, koje zahteva lečenje. Lečenje je usmereno na prevenciju ili minimiziranje simptoma i može uključivati sledeće tretmane:

  • Selektivni inhibitori preuzimanja serotonina, mogu smanjiti emocionalne simptome, umor, želju za hranom i probleme sa spavanjem. U dogovoru sa lekarom, mogu se uzimati tokom celog meseca ili samo tokom intervala između ovulacije i početka menstruacije.
  • Antiinflamatorni lekovi (u ovu grupu lekova spadaju analgetici koji umanjuju bol umanjenjem zapaljenja). Sredstva za ublažavanje bolova mogu pomoći u ublažavanju fizičkih simptoma, kao što su grčevi, bol u zglobovima, leđima, glavobolja, osetljivost grudi (na primer, ibuprofen, naproksen, aspirin).
  • Antibebi pilule. Uzimanje kontraceptivnih pilula bez intervala pauze ili sa skraćenim intervalom bez pilula može smanjiti simptome PMS-a i PMDD-a.
  • Dodaci ishrani (suplementi). Kalcijum, vitamin B6, magnezijum, mogu ublažiti simptome, ali razgovarajte sa lekarom pre uzimanja bilo kakvih suplemenata.
  • Promene u ishrani i načinu života. Redovno vežbanje često smanjuje predmenstrualne simptome. Simptome, takođe, mogu ublažiti i zdrava ishrana, smanjenje slane i slatke hrane, smanjenje kofeina, izbegavanje alkohola i prestanak pušenja. Pored toga, pomažu i adekvatan san i korišćenje tehnika opuštanja, kao što su majndfulnes, meditacija i joga.

Reference

  1. American Psychiatric Association (2013). Diagnostic and statistical manual of mental disorders (5th Ed.). Washington, DC: Author.
  2. https://www.mind.org.uk/information-support/types-of-mental-health-problems/premenstrual-dysphoric-disorder-pmdd/about-pmdd/
  3. https://www.hopkinsmedicine.org/health/conditions-and-diseases/premenstrual-dysphoric-disorder-pmdd
  4. https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/premenstrual-syndrome/expert-answers/pmdd/faq-20058315
  5. https://www.bioandina.hr/predmenstrualni-poremecaji-i-promjene-raspolozenja/
  6. Naslovna fotografija: Polina Zimmerman on Pexels

Autor: Nataša Milinković

Psiholog i edukant REBT psihoterapije

0 komentara

Prosledi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Povezani članci

Kako se rešiti loših navika

Kako se rešiti loših navika

Izgleda kao da svi ljudi u mom okruženju (i ja među njima) imaju izgrađenu neku naviku koju smatraju „lošom“, i koju žele da prekinu. Da li je tako i među Vama bliskim ljudima? Takve navike su...