loader image

Frustracija

dec 13, 2023 | O životu | 0 Komentara

U Sviftovim Guliverovim putovanjima, Guliver se probudio jedno jutro vezan za zemlju hiljadama malih niti koje su zavezale sićušne osobe zvane Liliputanci.

Priča o Gulliverovom susretu sa Liliputancima prikazuje univerzalno ljudsko iskustvo. Mnogi od nas se većinu vremena osećaju kao Guliver – vezani ograničenjima i frustracijama. Dok nas jedna „nit“ ne može ograničiti, niti stvoriti doživljaj nemoći, desetine ili hiljade njih mogu. I dok velike životne frustracije, poput raskida veze ili otkaza, mogu da budu posebno onesposobljujuće, istraživanje je pokazalo da se male životne frustracije, poput ponestajanja toalet papira ili kašnjenja prevoza, mogu nagomilati i uticati na naše fizičko, ali i emocionalno blagostanje.

(Preuzeto sa Pinteresta)

U stvari, treba sebi da odamo priznanje za suočavanje sa frustrirajućim izazovima u našim životima. Poboljšanjem sposobnosti da tolerišemo i upravljamo neizbežnim frustracijama u svojim životima, povećavamo šanse da imamo više vremena i energije da postignemo ono čemu i težimo: da izgradimo osećaj samopouzdanja i osećaj da upravljamo našim životom.

Šta je frustracija?

Frustracija je složeno emocionalno stanje, i javlja se kada se suočimo sa preprekom. Za frustraciju je karakteristično:

  1. Frustracija se javlja kada se naše želje, očekivanja, potrebe ili težnje ne ostvare. Osećaj koji imamo je rezultat razlike između onoga što želimo i onoga što se ostvaruje u realnosti.
  2. Frustracije mogu biti u rasponu od neprimetnih do snažnih.
  3. Frustracija kreće od osećaja nelagode.
  4. Mi kreiramo svoje frustracije zbog načina razmišljanja o preprekama.
  5. Jake frustracije rezultiraju složenim emocionalnim stanjima koja dezorganizirajuće utiču na pamćenje i ponašanje.
  6. U zavisnosti kako tumačimo svoj osećaj frustracije, oni mogu podstaći pozitivne promene, agresiju, regresiju, smirenost ili kompulzivno ponašanje.

(Photo by Pixabay on Pexels)

Frustracije dolaze u mnogim oblicima

Da li se osećate zakočeno u karijeri ili partnerskom odnosu? Mislite li da vaša budućnost izgleda dosadno i nezanimljivo? Da li ste se ikada radovali putovanju, a onda ga je kiša pokvarila? Da li smršate, a zatim povratite kilažu? Da li vam je teško da se organizujete, počnete da odlažete, i onda bespomoćno gledate posao kako se gomila?

Mislite li da neki ljudi dobijaju predahe u životu koje vi zaslužujete, ali čini se da ih ne dobijate? Da li ste ikada pokušali da sastavite jednostavnu dečiju igračku i otkrili da su uputstva nejasna i zbunjujuća? Da li je ikada neko u redu samo prošao pored vas? Da li se ljudi koje smatrate bliskim svađaju sa vama ili vam teraju inat?

Da li vam veliki deo dana čini  neprijatna rutina, kao što su kućni poslovi? Da li se osećate nezadovoljno povodom svoje finansijske situacije? Da li vam se auto nekada pokvario, a krenuli ste na važan sastanak? Ako je vaš život nalik životu većine ljudi, na neka od ovih pitanja odgovorićete sa da.

(Photo by Moose photos from Pexels)

Život je obilje frustracija

Većina njih ne predstavlja velike životne probleme. Neke funkcionišu kao živi pesak – osećate se zaglavljeno i što se više upirete da se spasete, sve dublje tonete.

Jasno je da sve ima sposobnost da izazove frustraciju. Kako vi tumačite to iskustvo određuje da li ćete osećati frustraciju. Kako je u šestom vek p.n.e. filozof Heraklit primetio, naše oči i uši su loši svedoci; um mora da tumači šta oči vide, a uši čuju. Međutim, um takođe može da promoviše frustracije zasnovane na značenjima koja dajemo informacijama koje dobijamo iz spoljašnje ili unutrašnje sredine (telesne senzacije ili naše misli).

Ako se zadržavate na svojim frustracijama i redovno osećate netoleranciju prema njima, to može kreirati dvostruku nevolju.

Princip dvostruke nevolje kaže da možete udvostručiti frustraciju kada se budete osećali frustrirano zbog osećaja frustracije!

U različitim vremenima možete reagovati na frustracije na različite načine: frustrirajuću situaciju možete videti kao izazov, možete pokušati da je izbegnete, možete se boriti, ili odustati i predati se.  Bar deo vašeg odgovora zavisi od toga kako percipirate i definišete uslove tako da promovišete sopstvene frustracije.

Da biste oslobodili um, naučite da preuzimate odgovornost za stvaranje frustracija. Uostalom, na stimulus ne odgovaramo kao roboti na električne signale, osim refleksno, kao kada dodirnemo vruću ringlu. U većini slučajeva obrađujemo ono što doživljavamo.

Ako se, na primer, zaglavimo u saobraćaju, saobraćaj (stimulus) ne izaziva naš odgovor (frustraciju). Umesto toga, stvaramo svoje frustracije na osnovu onoga što su naša razmišljanja o saobraćaju.

(Photo by Ba Tik from Pexels)

Možemo li da se izolujemo od naših frustracija?

 Neke frustracije su tako neprijatne da želimo da ih izbegnemo. Ali da bi se oslobodili svih frustrirajućih osećaja, moramo se osloboditi i svih želja, očekivanja i ambicija – a to je nemoguć zadatak!

Naravno, mogli bismo razmotriti samoizolaciju kao rešenje za izbegavanje frustracija. Ali izolacija može doneti nove frustracije. Na primer, u studijama uskraćivanja stimulusa na McKill univerzitetu, u istraživanju psihologa V. Herona plaćeno je studentima da ne rade ništa. Iako im se u početku svidela ideja, svi su počeli da osećaju dosadu i pokušavali da nađu načine kako da se zabave. Par njih je odustalo od eksperimenta posle dvadeset i četiri sata, uprkos činjenici da su prvobitno dali pristanak. Očigledno, stavovi studenta o plaćenom privremenom boravku u izolaciji značajno su se promenili kao rezultat iskustva.

 

Frustracija je samo pitanje percepcije

 Mislimo da nas situacije frustriraju, ali situacije imaju samo potencijal da potaknu misli i osećaj frustracije. Na primer, na putu do posla pukne guma i mislimo da nas to čini frustriranim. Guma služi kao katalizator. Ne izaziva frustraciju. Osećaj frustracije nastaje kada nas guma sprečava u postizanju cilja. Na primer, možda želimo da stignemo na posao na vreme, a nemamo rezervnu gumu i alat za zamenu. Ako nam nije stalo da stignemo na vreme i ne smeta nam da menjamo gumu, ne osećamo se frustrirano.

Kada se naše želje, namere i ciljevi osujete, obično osećamo frustraciju, što odražava stav o neželjenom stanju. Frustraciju ne izazivaju okolnosti, već je uglavnom rezultat mentalnih procesa: naših ideja o ljudima, događajima, konceptima i osećanjima. Drugim rečima, mi kreiramo svoje frustracije zasnovane na našim tumačenjima i očekivanjima životnih događaja. Kako je Mark Tven navodno rekao: „Imao sam puno problema u životu. Većina se nikada nije desila.“

(Photo by Andrea Piacquadio from Pexels)

Tri glavna načina za upravljanje frustracijama

Tri glavna načina za upravljanje frustracijama su:

  1. Ojačajte telo da može izdržati stres zbog višestrukih frustracija,
  2. Oslobodite um da bi ostali budni na prilike i koristili svoje resurse,
  3. Promenite obrasce koji promovišu nepotrebne frustracije. Nemojte ostati zaglavljeni u neproduktivnoj rutini ili ponavljanju kontraproduktivnih ponašanja.

 Iako ne možemo uvek da kontrolišemo okolinu i druge ljude, možemo mi sami da primenimo ova tri principa.

Međutim, mnoge naše frustracije imaju vrednost zato što deluju kao pokretači i podstiču nas da se suočimo sa izazovima i preduzmemo korektivne radnje. Ne možemo uvek da pobedimo osećaj frustracije (i bilo bi frustrirajuće da težimo tome, zar ne?!), već je cilj da na njih efikasno odgovorimo.

(Photo by Energepiccom from Pexels)

Trening frustracione tolerancije

Ezop je ispričao priču o frustraciji koja je postala klasik. Dečak je stavio ruku u teglu sa lešnicima i napunio je plodovima. Kada je pokušao da izvuče ruku zaglavio je u vratu tegle. Nije želeo da otvori šaku i ostavi lešnike, ali nije mogao ni da izvuče ruku sa šakom stisnutom u pesnicu, pa je briznuo u plač osećajući se frustrirano.

Poput dečaka, kada previše pokušavamo odjednom ili odbijamo da se suočimo sa stvarnošću, tako je i naša tolerancija na testu koji često ne uspevamo da položimo. Nasuprot tome, tolerancija na frustraciju meša se sa mentalnom fleksibilnošću i deluje kao baza koja nam omogućava kretanje i rast u mnogim pravcima. Kada fleksibilno razmišljamo, uzimamo upola manje lešnika i izvadićemo i ruku i lešnike iz tegle.

Iako frustrirajuću napetost, sam osećaj, ne možemo kategorisati ni kao pozitivan ni kao negativan, kako reagujemo na tu napetost može biti korisno ili disfunkcionalno po nas. Na primer, optimalna i realna frustracija mogu motivisati pozitivnu akciju. S druge strane, nejasan i negativan stav može izazvati napetost, promovišu netoleranciju i dovesti do disfunkcionalnog ponašanja poput konfuzije.

(Photo by Shvets Production from Pexels)

Toleranciju prema frustraciji definišemo kao sposobnost upravljanja frustracijama, odlaganje zadovoljstva (kada je potrebno) i suočavanje sa problemima. Može uključivati odluku o odlaganju akcija što može na neko vreme povećati napetost. Na primer, osoba koje je na dijeti i žudi za slatkišima, ali izbegava da jede čokoladu, privremeno živi sa napetošću da ne zadovolji tu žudnju.

Možemo se obučiti da tolerišemo i savladavamo svoje frustracije.

Trening tolerancije na frustraciju potiče od zdravorazumskih opažanja: veću toleranciju prema frustraciji imamo kada sebe smatramo efikasnim i efektivnim u suočavanju i rešavanju problema frustracije. Trening tolerancije na frustraciju uključuje učenje da jasno definišemo šta su naši okidači (tj. šta nas frustrira), postavimo strategiju za upravljanje njima ili ih savladamo, a zatim postupamo po tim principima.

Međutim, tolerisanje frustracije ima ograničenu vrednost, ako nije udruženo sa načinima za rešavanje tih istih frustracija.

Mi možemo da živimo sa određenim stepenom nerazrešenih frustracija, nejasnoća i neprijatnosti u svom životu, tako da ne moramo da se suočimo sa svakom i da razrešavamo svaku frustracije koju doživimo. Međutim, treba da naučimo da prepoznamo i da se bavimo onima koje su važne za nas.

Izvori:

  1. Knaus, W. How to Conquer Your Frustrations.
  2. Vukosavljević – Gvozden, T. (2010). Racionalno – emocionalna i kognitivno bihejvioralna terapija, teorija i metod. Beograd: Kreativni centar.
  3. Vlahović, M. Koncept frustracione intolerancije. Seminarski rad. Napredni nivo edukacije iz REBT.
  4. Naslovna fotografija: Alexander Krivitskiy from Pexels

Autor: Katarina Višić

Psihoterapeut

0 komentara

Prosledi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Povezani članci

Zašto nas osećanja zbunjuju?

Zašto nas osećanja zbunjuju?

Veliki deo našeg iskustva čine emocionalne reakcije. Osećamo tugu povodom prekinutog odnosa, anksioznost povodom neizvesne budućnosti, bes prema napornom komšiji, krivicu povodom nepromišljeno...