loader image

Zašto je hobi važan za mentalno zdravlje?

mar 23, 2022 | O životu | 0 Komentara

 “Ako ste dovoljno ludi da radite ono što volite, predodređeni ste da živite život pun smisla.” (Herbert Kelleher)

Pokušajte da se prisetite svog hobija iz detinjstva. Kako ste se osećali dok ste bili u toj izabranoj aktivnosti? Kada ste se najviše prepuštali svom hobiju? Šta se desilo pa ste zaboravili na svoj hobi? Da li ste ga zamenili drugim hobijem? Kada ste poslednji put uživali u aktivnosti koja vas ispunjava bez osećanja krivice i pritiska vremena?

(Photo Pinterest)

Marko dolazi na terapiju sa zapažanjem da ga više ništa ne čini ushićenim i da ne oseća smisao svojih trenutnih aktivnosti. Priseća se da se kao dečak bavio muzikom, da su se note niotkuda pojavljivale u glavi i da su odmah zatim bile pretočene na papir u skladnu kompoziciju. Više ne čuje muziku, note su u potpunosti izbeledele. Na pitanje kada se poslednji put osećao ushićenim i uzbuđenim, priseća se svojih odlazaka na košarkaški teren i ostajanja nakon treninga na praznom terenu kako bi gađao na koš. To su bili trenuci u kojima bi svi problemi nestajali i sve brige iščezavale pred željom da lopta prođe kroz onu mrežicu koja je očigledno predstavljala nešto više od koša. Marko je inače veoma uspešan u svom profesionalnom životu i često zaboravi na „radno vreme“ kako bi postigao svoj maksimum i ostvario najviše rezultate. Kada se na psihoterapiji otvorila tema o hobijima, istakao je da trenutno nema vremena za njih i da ne vidi smisao njihovog upražnjavanja pred pritiskom obaveza koje su određenom „cilju usmerene“. Nedugo nakon našeg razgovora, Marko iznenada na poklon dobija košarkašku loptu. Nije potrebno posebno naglasiti da je trenutak primanja poklona bio trenutak ushićenja koje je ostalo zaboravljeno u nekim ranijim godinama.

Šta sve jeste hobi?

Možda bi adekvatnije bilo postaviti pitanje – šta nije hobi? Hobijem ne možemo nazivati aktivnosti koje razumemo isključivo kao „posao“, i koje nam izazivaju tenziju, dosadu i frustraciju.

Stoga, svaka aktivnost koja utiče na vaše stanje opuštenosti, radosti, uzbuđenosti, da zaboravite na vreme i prostor, može biti hobi.

Hobiji mogu podrazumevati fizičke, kognitivne, praktične, kulinarske, muzičke, kreativne, društveno-korisne, humanitarne aktivnosti… Često se može čuti da je odraslima „glupo“, „nepromišljeno“, „neodgovorno“ da u ovim godinama i sa ovim obavezama vreme troše na takve aktivnosti koje im ne donose direktno benefite. Ipak, benefiti su mnogostruki.

(Photo by pink colibri on Unsplash)

Zašto su nam hobiji važni?

„Šta god radiš, napraviš sebe.“ (Istočnjačka mudrost)

Iako se najčešći razlog za „preskakanje“ aktivnosti koje su nam hobi odnosi na nedostatak slobodnog vremena, hobi može umnogome doprineti boljoj strukturi i organizaciji vremena. Aktivnost u rasporedu koja je „po našoj meri“ podstiče motivaciju, povećava produktivnost i efikasnost. Hobiji ne crpe energiju, već doprinose njenom stvaranju.

Upražnjavanje aktivnosti koje su nam hobi podstiče razvoj samopouzdanja. U hobijima stičete nova znanja, sposobnosti i veštine, otkrivate nove delove svog identiteta, talente i stičete doživljaj kompetentnosti. Koliko puta ste čuli od vama bliskih osoba, možda čak i od sebe, rečenicu: „Ni u čemu nisam dobar“? Koliko aktivnosti ste pokušali da radite pre nego što ste doneli takav zaključak? U hobijima se najčešće susrećemo sa osećanjem uspešnosti. Druga strana medalje jeste učenje da greške jesu sastavni deo procesa i da i uz njih možemo ostvariti ono što smo zamislili.

Živimo u svetu naglih promena u kojem se vrednuju instant rešenja i brz način života. Preplavljeni smo informacijama i potrebom za delovanjem na više strana. Od ljudi se sve češće čuje: „Sagoreo/la sam“. Samo jedna aktivnost koja predstavlja hobi u značajnoj meri može preduprediti pomenuto stanje. Hobiji nam omogućavaju da se opustimo i da redukujemo nivo stresa, odnosno da skrenemo pažnju sa svakodnevnih okidača tenzije i frustracije. Tokom sprovođenja aktivnosti koja nam prija, telo se opušta i um se umiruje.

Suprotno navedenom, određenom broju osoba slobodno vreme predstavlja vrstu izazova. Tada se aktiviraju misli koje provociraju neprijatna osećanja, raspoloženje se menja u negativnom smeru. Sve veći broj mladih kao hobi ističe „korišćenje telefona“. Ovde je važno napraviti razliku između trošenja slobodnog vremena i kvalitetnog provođenja slobodnog vremena. Svrha hobija nije samo da ispuni vreme već da vas učini radosnim, ispunjenim, opuštenim, da oboji kvalitet života. Aktiviranje u hobijima okupira misli i pažnju i štiti nas od prekomernog razmišljanja koje nema pozitivnu funkciju.

Hobiji doprinose razvijanju i negovanju socijalnih veza. Sa ljudima se, između ostalog, povezujemo putem interesovanja. Rečenica koja se takođe često može čuti glasi: „Nemam o čemu da pričam sa drugima“. Angažovanjem u svojim hobijima stičemo ulogu nekoga ko ima interesovanja, ko je zainteresovan, od koga se mogu naučiti određene stvari, ko živi ispunjen i zanimljiv život. U hobijima stvaramo iskustva i priče koje delimo sa drugima. Takođe, učimo da izražavamo sebe na jedinstven način.

Vreme koje posvećujemo sebi kreira nam prostor da gajimo svoju individualnost, da poštujemo svoje potrebe i da stvaramo granice između „ja“ i „drugi“. Budi se motivacija da produbljujemo aktivnost, razvijaju se strpljenje, upornost i kreativnost. Povezujemo se sa detetom u nama, i u tim trenucima bivamo spontani i srećni. Hobiji nas upoznaju sa verzijom nas koja je sposobna da istraje na ostvarenju prethodno postavljenog cilja i koja je posvećena i usredsređena na ono što radi.

(Photo by soo chung on Unsplash)

Izaberite svoj hobi

„Ako pažljivo pogledate istinski srećnu osobu, videćete da gradi čamac, piše simfoniju, obrazuje svog sina, uzgaja dvostruke dalije u svojoj bašti ili traži jaja dinosaurusa u pustinji Gobi. Neće tražiti sreću kao dugme na kragni zamotano iza baterije. Ona ne teži sreći kao cilju samom po sebi. Osećaće se srećnim što je zaljubljen u život svih dvadeset četiri intenzivna sata dnevno.” (Beran Fulf)

O važnosti hobija, između ostalog, govore sledeća zapažanja: 1) na terapiji se otvara tema hobija kada se govori o mentalnom zdravlju; 2) internet je preplavljen sadržajima u kojima se savetuje kako doći do svog hobija; 3) na razgovoru za posao pitanje o hobiju čini važan deo utiska poslodavca.

Budite otvoreni da se prisetite aktivnosti koje su u detinjstvu/mladosti činile da zaboravite na satnicu, na vremenske (ne)prilike, na bilo šta što je izvan te aktivnosti. Probajte neke nove aktivnosti. Ne postoji hobi koji nije dovoljno dobar. Jedan od mojih klijenata (30 godina) počeo je sa sklapanjem drvenih brodova i to navodi kao aktivnost koja u značajnoj meri doprinosi njegovom raspoloženju.

Životna radost koju doživljavate dok se posvećujete određenom hobiju, „preliće se“ i na druge vaše aspekte.

I setite se – imate više vremena nego što procenjujete.

 

 Naslovna fotografija: Steve Johnson on Unsplash

 

 

Autor: Jelena Janjić

Pedagog i sistemski porodični psihoterapeut

0 komentara

Prosledi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Povezani članci

Poremećaj čeprkanja kože

Poremećaj čeprkanja kože

Mnogi ljudi kada su napeti ili pod stresom nesvesno grickaju nokte, grizu usne ili čeprkaju po koži. Kod većine ljudi razmere toga nisu klinički značajne, prolaze kada osoba osvesti svoje ponašanje...