Sekundarna dobit od poremećaja mentalnog zdravlja: zašto ne odustajemo od svojih problema

Sekundarna dobit se može opisati kao korist koju ljudi dobijaju od toga što ne prevazilaze i ne rešavaju svoje probleme. To je prednost koja se javlja kao posledica stvarnih poteškoća ili poremećaja koje osoba ima.

Da li poznajete nekoga, ili ste možda vi ta osoba, čiji problemi opstaju uporno, bez obzira koliko podrške i pomoći u njihovom rešavanju dobili?

Za one koji su zaglavljeni u svom problemu, sekundarna dobit je važan faktor zašto ostaju zaglavljeni. Ljudi te dobiti često nisu svesni; oni nisu svesno manipulativni ili namerno rade na tome da vas prevare – njihov centralni problem i dalje postoji i realan je.

(Photo by SHVETS production from Pexels)

Šta je sve sekundarna dobit?

Oblici sekundarne dobiti mogu biti različiti, od korišćenja poteškoća i problema za ličnu korist, preuveličavanja problema, sve do skrivanja iza simptoma/problema kao vid zaštite.

Najčešće sekundarne dobiti su zapravo dobijanje pažnje i empatije, izbegavanje obaveza i preuzimanja odgovornosti.

Koju sekundarnu dobit neko ima iz problema je individualna stvar i zavisi od slučaja do slučaja. To što neko ima dobiti od svog problema ili poremećaja ne znači da osoba ne pati zbog njega i svesno ne želi da ga reši, već znači da istovremeno svesno želi rešenje, ali nesvesno ima razloze zašto problem održava.

Kada se neki problem uporno održava, možemo postaviti pitanje čemu to zapravo osobi služi, šta time dobija? Zbog toga u terapiji često govorimo o otporima promeni. Uporno održavanje problema može doprineti značajno lošijem položaju osobe u socijalnim odnosima i izgradnji vrlo loše slike o sebi, kao i identifikovanju sa problemom i viđenju sebe kao žrtve, nesposobne da se izbori sa teškoćama koje nosi život.

U mnogim situacijama može nam delovati da osoba dobija puno brige, pažnje i zaštite od drugih zbog svog problema ili poremećaja, pa ponekad se stiče utisak da taj poremećaj koristi. Takođe, moguće je da poremećaj omogućava osobi da kontroliše druge i snalazi se u raznim situacijama zahvaljujući njemu.

Ponekad se ljudi zapravo identifikuju sa problemom i izgrade svoj identitet oko njega, tako da se čini da ne znaju ko bi bili bez tog problema ili poremećaja. Često problemi sa mentalnim zdravljem omogućavaju osobi da se izbavi iz situacija ili aktivnosti koje ne želi da obavlja ili prosto odloži neke važne životne odluke ili poduhvate.

(Photo by cottonbro from Pexels)

Važna sekundarna dobit je i ispunjavanje emocionalnih potreba. Kakvi god da su nesvesni razlozi za neko samodestruktivno ponašanje, uvid u te razloge sam po sebi nije nužno jedini protivotrov. Da bismo se promenili, takođe moramo i da oprostimo sebi što smo se tako dugo ponašali na samodestruktivne načine. Promena ima cenu i moramo biti spremni da je platimo. Ta cena je upravo odricanje od sekundarnih dobiti.

Kako sekundarna dobit izgleda u praksi?

Možemo navesti par primera sekundarnih dobiti koje ljudi mogu imati od problema sa mentalnim zdravljem, uzimajući u obzir da su ovo samo primeri i ilustracije, i ne znači da svaka osoba koja ima navedeni problem ima istu vrstu sekundarne dobiti.

Osoba A koristi depresiju da objasni zašto ne može da uradi nešto što njen partner želi, iako bi joj bilo teško to da uradi čak i da depresija ne postoji. Njen partner odustaje kad god se depresija spomene kao razlog njenog ponašanja, zbog čega osoba počinje da koristi depresiju kao izgovor da izbegne neke stvari i depresiji pripisuje sve svoje probleme.

Ukoliko osoba B misli da je partner neće ostaviti, dok je depresivna ili sklona samoubistvu, njena depresivnost i suicidalne namere su još više osnažene, jer ukoliko bi one nestale osoba misli da bi ostala bez partnera. Koliko god osoba pati zbog svoje depresije, koliko god je izgubila volju za životom, na nesvesnom nivou ne želi da se reši depresije, jer strahuje od usamljenosti i napuštanja.

Osoba C je preplavljena pritiscima na poslu. Taj pritisak loše utiče na zdravlje, dovodi do slabljenja imuniteta i čestih bolovanja. Ako osoba ozdravi, moraće da se vrati na posao i ispuni visoka očekivanja svog šefa za koja nema znanja ili kapaciteta. Zbog toga su periodi bolovanja (zbog hroničnog umora, pada imuniteta, stresa) produženi.

Moguće je da se osoba D plaši uspeha isto koliko i neuspeha. Svesna je da bi unošenje promena u način na koji radi stvari otvorilo priliku za napredovanje ili unapređenje, ali ne pravi promene za koje zna da će joj pomoći. Kada i pokuša da napravi promenu nesvesni strah od uspeha se javlja i koči je.

Osoba E sa viškom kilograma nastavlja da odlaže svoj život (recimo, traženje partnera), dok ne smrša. Ako mogućnost ulaska u vezu izaziva anksioznost, onda je održavanje težine osnaženo i pojačano. Kada bi osoba izgubila težinu morala bi da se suoči sa drugim strahovima koje ima, strahom od odbijanja ili bliskosti.

Osoba F, kada sazna da supružnik ima aferu, razvija panični poremećaj sa agorafobijom, što je onemogućava da napušta kuću plašeći se paničnih napada i otvorenog prostora. Supružnik, iako je razmišljao o razvodu, oseća krivicu da ostavi bolesnu partnerku, i bira da ostane u braku.

(Photo by Polina Zimmerman from Pexels)

Kako se odreći sekundarne dobiti od naših problema?

Sekundarna dobit je zamka mehanizama ponašanja i nesvesnih procesa, a ne negativna osobina ličnosti.

Ovo ne znači da je sekundarna dobit dobra, već samo da za osobu ima neku funkciju.

Kada su problemi ili poremećaji podržani sekundarnim dobitima oni nisu ništa manje stvarni – sekundarne dobiti nemaju veze sa lažiranjem ili pretvaranjem.

Može vam se činiti dok ovo čitate da ljudi sami biraju da ostanu bolesni ili održe svoj poremećaj. Međutim to nije tako. Često se dešava da kada osobu na terapiji upitate kakvu bi korist mogla imati od svog problema ona bude jako začuđena ili čak uvređena tim pitanjem. Ovakvo pitanje osobi može delovati nelogično, provokativno ili čak demorališuće, možda i osuđujuće.

Ipak, potrebno je dosta hrabrosti kako bi se uopšte prihvatila ideja da od problema postoji neka korist i još veća hrabrost da se te koristi odrekne.

Psihološki problemi su poput platforme na potpornim stubovima. Terapija radi na identifikaciji potpornih stubova i njihovom eliminisanju jednog po jednog. Oni koji su bliski osobama koje imaju neki problem ili poremećaj koji osoba uporno ne rešava, mogu osećati da se njima manipuliše. Zbog toga bliski odnosi mogu da trpe.

Razumevanje mehanizama sekundarne dobiti omogućava svima da shvate da su zapravo mehanizmi problem, a ne sama osoba koja ih ima. Kroz terapijski proces osoba može osvestiti koje koristi zapravo ima od nerešavanja svojih problema, kako bi počela da radi na ostvarivanju svojih potreba, umesto što ostaje zaglavljena. Poenta je da pronađe svoje skrivene želje i potrebe, prepozna ih i prizna, kako one više ne bi prikriveno pokretale njeno ponašanje i kako bi svoje potrebe mogla direktno i otvoreno zadovoljiti.

Izvori:

https://www.linkedin.com/pulse/self-sabotage-how-very-real-problem-secondary-gain-luquesi-scott

https://www.unk.com/blog/how-to-deal-with-secondary-gains/

Naslovna fotografija: Anete Lusina from Pexels