Da li vam nekada znači da samo sednete u kafić i budete okruženi drugim ljudima? Da posmatrate interakcije, da vidite da niste sami, a možda i da u uglu kafića ugledate osobu za koju pretpostavljate da deli vaše trenutno raspoloženje? Nakon perioda u kojima vam je na određeni način bilo onemogućeno kretanje, nakon neke bolesti ili povrede, ili recimo nakon ukidanja policijskog časa tokom pandemije, vrlo verovatno vam je bilo drago i samo kada ste videli komšiju, kada ste ponovo proćaskali sa radnikom iz obližnje radnje… Kako se tek osećate kada delite prostor sa svojom bliskom osobom? Kada se poveravate, razgovarate, zajedno se smejete?
(Photo by Elina fairytale on Pexels)
Prisetite se, još od detinjstva, svaku ljubavnu muku, svađu sa roditeljima, svako razočarenje, bilo je lakše podneti uz društvo, uz višesatne razgovore, zajedničke suze i duge zagrljaje. Pitamo se kako su onda na mesto ovih isceljujućih druženja, u kojima je jedini cilj bio „biti zajedno“, tokom odrastanja, došle brojne obaveze i raznorazni zadaci. Viđenja sa prijateljima često postaju usputna i dešavaju se sporadično. Mnoga prijateljstva se tako, vremenom, i izgube.
U moru poslovnih obaveza, lako zaboravljamo koliko su druženja značajan resurs za očuvanje mentalnog zdravlja i da nam pomažu da lakše podnesemo upravo tu brzinu koja nas okružuje.
Istorijski osvrt na druženje
U veoma interesantnom tekstu koji govori o posledicama pandemije korona virusa na aspekt međuljudskih odnosa, autor podseća na istorijsku dimenziju socijalnih kontakata:
(Photo from Pinterest)
„ … od naših lovačko-sakupljačkih predaka koji su delili meso kraj vatre, plemenskih potlača kao gozbi u kojima poglavica deli hranu, preko ranih poljoprivrednika koji kolektivno melju brašno i fermentiraju ječam za hleb i pivo u Mesopotamiji, sve do otkrića prvih kafea (u islamskom svetu, odnosno Meki u 15. veku) i prvih modernih restorana (u Parizu krajem 18. veka) – ljudi su oduvek jeli i pili zajedno. I danas su retki oni koji jedu sami po restoranima, a oni koji piju sami za šankom, obično su predmet negativnih tabua. Gozbe su bile podjednako centralni društveni događaj i za „civilizovane“ Grke i Rimljane i za njihove neprijatelje, „varvare“. Samo što im je Platon bio pripisao i izvesnu filozofiju.
(Photo from Pinterest)
…
Iz dobrih evolucionih razloga, deljenje hrane, kao nekada (ili do juče) oskudnog resursa, obezbedilo je veliku adaptivnu prednost za ljudsku životinju. Lov i sakupljanje hrane su prakse sa neizvesnim ishodom – danas smo nešto ulovili mi, a sutra će neko drugi iz našeg plemena. Međutim, za sve nas kolektivno je razboritije i kaloričnije da (pre otkrića frižidera i zamrzivača) podelimo ovaj ulov. Oni kognitivno i društveno sebičniji pojedinci koji su hranu čuvali za sebe, prvo su bili suočeni sa tračem i lošom reputacijom, a zatim i proterani iz društva i zajednice. A njihovi geni brisani iz populacije. Naši umovi, ili mi sami, jesmo potomci onih predaka koji su delili hranu. Istovremeno, kolektivno iće i piće je društvena praksa koja nam obezbeđuje identitet i status po kojima se razlikujemo od drugih, dok istovremeno pruža osećaj zajednice za kojim žudimo. A one osobe koje jedu i piju zajedno s nama jesu i osobe koje su u društvenoj vezi s nama.”
Zašto je bitno družiti se?
Doživljaj pripadnosti je veoma važan za naše samopouzdanje. Ukoliko ste osoba koja je trpela isključivanje iz društva, zadirkivanja, razna etiketiranja, osetili ste koliko je teško konstatno osećati usamljenost. I koliko god da ste se okrenuli sopstvenim interesovanju i nizanju uspeha na nekom drugom planu (npr. akademskom), ovu prazninu ništa nije moglo upotpuniti. Osećanja nepripadnosti, nepoželjnosti, usamljenosti uporno istrajavaju.
U druženju, učimo da delimo, da razgovaramo i da poštujemo tuđe emocije i perspektive. Koliko ste se puta, nakon susreta sa prijateljem, vratili ispunjeni i srećni zato što ste pružili neki značajan savet, zato što je vaše prisustvo umirilo osobu koja se osećala loše? Sa druge strane, sigurno možete da dozovete u sećanje i situacije kada je vama značilo samo da neko bude pored vas i da vas čuje. U ovim interakcijama, stičemo doživljaj da smo nekome važni, da možemo biti prihvaćeni kakvi jesmo i da nas neko jednostavno – vidi.
(Photo by Matheus Ferrero on Pexels)
Zabava je neophodan deo života kako bismo zadržali mentalno blagostanje. Druženje nam pruža obilje mogućnosti da se smejemo, igramo, šalimo, eksperimentišemo, da budemo kreativni i da bar na trenutak budemo bezbrižni.
Brojna prijateljstva se ugase „slučajno“, pod uticajem obaveza i različitih stilova života. Obe strane pomisle da je prošlo već dosta vremena i da ne mogu više računati na osobu sa kojom se izgubio kontakt. Imajte u vidu da nikad nije kasno reći nekome da biste voleli da ga vidite i čujete. Mnogi ljudi se plaše odbijanja, ali u najvećem broju slučajeva, umesto odbijanja, obe strane osete zahvalnost zbog ponovnog uspostavljanja kontakata.
Nastojite da ne dozvolite obavezama da zauzmu celo mesto druženju. Planirajte svoje rituale i organizujte viđenja prema nekom redosledu. Recimo, možete se dogovoriti da svakog prvog petka u mesecu idete na večeru u restoran ili da svake subote organizujete veče igranja društvenih igara. Ukoliko primetite da su vam stilovi života različiti, nemojte se prepuštati „spontanosti“ koja se odnosi na viđenje.
Trudite se da imate raznovrsne aktivnosti u druženju sa svojim prijateljima. Okupljanje radi razgovora ima nezamenljivi značaj, ali ukoliko je razgovor jedini razlog za viđenje sa prijateljima, proći će duže vreme dok ponovo ne dođete do više neispričanih priča. Setite se i da zabava i smeh u velikoj meri utiču na povezanost između ljudi. Sem toga, zajedničko vežbanje u teretani recimo takođe može biti od velike koristi za vas.
(Photo by Helena Lopes on Pexels)
Ukoliko imate strah od odbijanja, vežbajte da preuzmete inicijativu. Pitanje „Šta ako niko ne želi da ide?“ stoji kao velika prepreka na putu druženja i sticanja drugačijih iskustava. Zovite na kuglanje, pikado, bilijar, u šetnju, pozorište, bioskop, na izlet, planinarenje.. Samo na taj način ćete dozvoliti sebi da promenite svoje uverenje koje se odnosi na strah od odbijanja i razviti veštine potrebne za uspešno socijalno funkcionisanje.
Umesto zaključka
Još od davnih vremena, doživljaj pripadanja zajednici vodi vitalnom načinu života. Biti izolovan vodi ka hladnom mestu u kom odišu usamljenost i neadekvatnost. Ulažite u svoje prijateljske odnose, vratiće vam se mnogostruko.
Referenca:
zasto-su-kafici-i-restorani-opasni, portal Odiseja
Naslovna fotografija: Fox on Pexels
0 komentara