loader image

Zaljubljenost i ljubav

sep 25, 2023 | O vezama i braku | 0 Komentara

Dok pišem ovaj tekst, u trenutku mi padaju na pamet dve sintagme koje se vezuju za zaljubljenost i ljubav – „zaljubljen do ušiju“ i „voleti do srži“. I shvatam da to jeste suština značenja pomenuta dva pojma i njihove razlike.

Zaljubljenost

Za zaljubljenost se ne kaže neosnovano da ide „do ušiju“, jer predstavlja jak i bogat koktel ispunjen brojnim psihofizičkim promenama. I u stručnim krugovima se stanje zaljubljenosti i stanje nakon konzumiranja narkotika često poistovećuju. Koliko vam je poznat osećaj „leptirića u stomaku“, lepršavosti, velike snage u obliku doživljaja „mogao/la bih planine pomeriti“, preokupiranosti mislima o jednoj osobi, nemogućnošću da spavate, jedete, posvetite se bilo čemu što nije maštanje o osobi u koju ste zaljubljeni?

Taj miks doživljaja naziva se – zaljubljenost.

(Photo by Radu Florin from Pexels)

Zaljubljenost ne zna za uzrast. Deca još od vrtićkog uzrasta imaju nekog u koga su zaljubljeni. Deca školskog uzrasta provode sate i sate pričajući o osobi u koju su zaljubljeni, počinju da se oblače na način koji bi se svideo toj „njihovoj osobi“, razvijaju interesovanja koja će ih spojiti sa njom/njim.

Obično u dvadesetim mladi doživljajvaju i prva bolna iskustva nastala kao posledica zaljubljenosti. Suočavaju se sa razočarenjima i rušenjem „idealne slike“ o nekome. A u odrasloj dobi… pa, ne menja se mnogo toga zapravo. I odrasli ljudi uplove u osećaj lepršavosti, snažne želje da se „toj osobi“ dopadnu, pa i po ceni sopstvene neautentičnosti. Zapostavljaju sve ostale aspekte živote, ne mogu da rade, spavaju, da jedu usled uzbuđenja. Postaju okupirani razmišljanjem o osobi u koju su zaljubljeni, i sanjarenjem o velikim planovima sa tom osobom. A zatim, neretko, bivaju izloženi i razočarenjima i promašenim idealizacijama.

Zaljubljenost može predstavljati prvu fazu jednog odnosa koji kasnije prerasta u ljubav, ali može biti i faza koja je sama za sebe i nakon koje ne sledi nastavak odnosa. Kada pričamo o zaljubljenosti, najpre pričamo o tom doživljaju poletnosti i uzbuđenosti, pa zato imamo osobe koje uživaju u zaljubljenosti i ne teže daljem razvijanju odnosa koji je, ipak, kvalitativno drugačiji. Zaljubljenost ne traje dugo, ali je vrlo jakog intenziteta. Upravo usled pomenutog intenziteta, bilo bi zaista vrlo teško da zaljubljenost traje dugo.

(Photo by Tom Balabaud from Pexels)

  

Lekcija o zaljubljenosti je kratka lekcija i o biologiji

Naime, kada se osoba zaljubi određeni hormoni preuzimaju dominaciju nad ostalima i određeni delovi mozga postaju aktivniji. Pre svega, na mestima gde se spominje zaljubljenost, pronaći ćete i reč – dopamin. Tom rečju se imenuje hormon zvani dopanin. Pomenutom hormonu možemo zahvaliti za pojačavanje zadovoljstva zbog nečeg lepog što doživljavamo. Tako da ono intenzivno uzbuđenje koje osećamo kada imamo bilo kakvu vrstu kontakta sa osobom u koju smo zaljubljeni nastalo je pod uticajem oslobađanja dopamina. Kada vidimo izabranu osobu, dopamin se još više oslobađa, te postajemo još zadovoljniji. Tad imamo doživljaj da možemo i bez hrane i bez sna i da uprkos tome imamo ogromnu količinu snage.

Dopaminu se pridružuje i oksitocin, koji se pojačano luči u periodu zaljubljenosti. To je tzv. „hormon ljubavi“ čiji nivo pojačano raste tokom i nakon dodira, poljupca ili seksa i on značajno doprinosi jačanju povezanosti između partnera. Što se veza više razvija i nivo oksitocina raste, tako da ovaj hormon nije karakterističan samo za fazu zaljubljenosti, ali svakako da je tad veoma aktivan.

U zaljubljenosti su pojačano aktivni i testosteron i estrogen koji utiču za seksualnu privlačnost i zbog toga period zaljubljenosti jeste i period strasti.

(Photo by Jonathan-borba from Pexels)

Kada pričamo o delovima mozga koji su aktivniji u stanju zaljubljenosti, posebno je važno spomenuti aktivnost regije mozga koja je povezana sa opsesivno-kompulsivnim ponašanjem. Zbog toga ne bi trebalo da nas čudi ni okupiranost mislima o osobi u koju smo zaljubljeni, koja ponekad deluje i kao opsesija.

Zaljubljenost ima i svoje naličje

Sigurno ste primetili da se onaj osećaj uzbuđenosti i lepršavosti u stomaku nekad graniči sa osećajem mučnine, nervoze, napetosti, nekada i paničnosti. Ovo se dešava kada smo u stresu zbog osobe u koju smo zaljubljeni, jer se situacija ne odvija kako bismo mi to želeli. Pojačano se proizvode hormoni norepinefrin i adrenalin koji se javljaju u dodiru sa opasnostima, pa lako možemo zanemariti ostale aspekte našeg života, i pod uticajem tog stresa postati vrlo iscrpljeni. Za zaljubljenost je takođe poznato da slabije uočavamo potencijalne opasnosti i da se lako udaljavamo od realnosti i racionalnog donošenja odluka.

U fazi zaljubljenosti prisutni su brojni mehanizmi. Pre svega, idealizacija partnera. Fokusiramo se samo na vrline, a često i na osobine koje bismo mi želeli da posedujemo i koje zbog toga izazivaju pojačanu pažnju, nekada i „divljenje“. Zato se nakon zaljubljenosti obično stiče svest da smo zapravo bili zaljubljeni u ideju o nekome.

(Photo by Jonathan Borba from Pexels)

 

Ljubav

Prestanak idealizacije druge osobe i razumevanje da smo bili zaljubljeni u ideju o nekome, ne mora značiti kraj odnosa. Tačnije, može doći i do čuvenog prerastanja zaljubljenosti u ljubav. Tada, „voleti do srži“ postaje sintagma sa kojom više rezonujemo. Ljubav ide u dubinu i poznavanje osobe. Ljubav vidi drugu osobu i prihvata je takvu kakva jeste. Nasuprot stanja uzbuđenja, intenzivnosti i dinamičnosti kod zaljubljenosti, na strani ljubavi se nalazi mir. U ljubavi ima dosta manje oscilacija, ali to ne utiče na „dosadu“, već lični i zajednički rast postaju značajno više mogući.

U ljubavi rastemo

U ljubavi i naš partner raste. Kao što u zaljubljenosti postoje brojne projekcije i prijatna osećanja koja su nam značajna zbog nas samih, tako u ljubavi druga osoba stupa u prvi plan. Ona nam sa svojom suštninom, vrlinama i manama postaje bitna. Postaju nam bitne njene brige, njeni snovi, njeni potencijali. Spremni smo i da podnesemo neku žrtvu u vidu nezadovoljenja određenih sopstvenih potreba kako bismo toj „svojoj osobi“ učinili nešto, jer – volimo.

(Photo by Asad photo Maldives from Pexels)

Na primer, jedan partner će u nekom periodu preuzeti većinski deo obaveza u kući kako bi drugi partner završio doktorsku disertaciju. Ili, jedan parnter će se odreći putovanja, jer zna da bi drugom partneru značilo da konačno kupi nov kompjuter/auto ili da uloži novac u svoje stručno usavršavanje. Vidimo da ljubav razvija sposobnost davanja i primanja, odnosno odnos uzajamnosti.

Kao što zaljubljenost zna da vrlo vešto podstakne nesigurnost (otuda gorepomenuta napetost), ljubav podstiče naše samopouzdanje i pomaže da budemo uspešniji i u ostalim aspektima našeg života (za razliku od zaljubljenosti koja se fokusira samo na granice odnosa). Štaviše, ljubav utiče pozitivno na imunitet i smanjenje nivoa stresa. Postoje i istraživanja koja dokazuju da prisustvo voljene osobe u napetim trenucima, čak i u trenucima bola, vidljivo utiče na viši nivo smirenosti i tolerancije.

U ljubavi smo oslobođeni okova „da se nekome svidimo“

Za razliku od zaljubljenosti u kojoj smo prevashodno usmereni da zadovoljimo partnerova očekivanja, pa nekada možda i ne kažemo ono što mislimo kako ne bismo narušili „harmoniju“, u ljubavi na scenu konačno stupa autentičnost. Autentičnost doprinosi doživljaju oslobođenosti. Nije svaka (i manja) situacija povod za uzburkavanje i uznemirenost.

Upoznavanje celovitosti druge osobe vodi nas do istinskog povezivanja, zbog čega je ljubav postojana i vremenom raste (za razliku od zaljubljenosti koja je krathog daha). U ljubavi nije važno da bude savršeno već povezano i isceljujuće. Za razliku od zaljubljenosti u kojoj se pojačava dopamin, u ljubavi se pojačava serotonin, koji uz prisutan oksitocin pruža osećaj spokoja. Nivo serotonina se ne menja brzo, kao što je to u slučaju dopamina, što posledično utiče na to da za ljubav vezujemo trajnost.

(Photo by Leeloo thefirst from Pexels)

Ljubav je kada zavolimo svet „naše osobe“, a ne samo njene kvalitete.

Ljubav nam daje snagu i isceljuje one najdublje, a najskrivenije rane. Ljubav je neiscrpan izvor umetnosti, književnosti, filma. Ljubav je univerzalni jezik i nešto što nas sve spaja. Zato, razmišljanja o ljubavi nikada neće imati svoj kraj.

Naslovna fotografija: Anna Pou from Pexels

Autor: Jelena Janjić

Pedagog i sistemski porodični psihoterapeut

0 komentara

Prosledi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Povezani članci

Opsesivna zaljubljenost

Opsesivna zaljubljenost

Za fenomen koji želimo ovde da opišemo u srpskom jeziku ne postoji precizan i široko prihvaćen naziv. Do skoro nije postojao ni u engleskom. Ne radi se ipak o nekoj „novotariji“. Reč je o fenomenu...