loader image

Visoko funkcionalna ili maskirana depresija

dec 20, 2022 | O životu | 0 Komentara

Život na ovim prostorima naučio je generacije naših predaka da trpe nevolje. U našem mentalitetu, psihička izdržljivost i sposobnost tihog podnošenja teškoća je visoko vrednovana. Ove osobine se učenjem prenose sa generacije na generaciju. Skloni smo da ih smatramo snagom svog karaktera i neretko se ponosimo njima.

Ali šta se dešava kada podnosimo više nego što je potrebno?

(Photo by Thirdman on Pexels)

Šta se dešava kada trpimo posledice psihičkog poremećaja, ne znajući za to?

Kako depresija utiče na svakodnevni život?

Depresija u velikoj meri utiče na funkcionalnost osobe. Svi životni aspekti osobe mogu da budu pogođeni ovim teškim stanjem. Depresija može da onemogući radno funkcionisanje, učenje i obavljanje drugih školskih aktivnosti; može da utiče na povlačenje iz međuljudskih odnosa, od porodičnih do prijateljskih; onemogućava učestvovanje u aktivnostima slobodnog vremena i drugim zabavnim aktivnostima; u najtežoj formi onemogućava i ustajanje iz kreveta i održavanje lične higijene. Ovakve promene su vidljiva strana depresije. One su lako uočljive drugim ljudima.

Postoji i nevidljiva strana depresije. Ono što je manje uočljivo, a ponekad i potpuno nevidljivo drugim ljudima, jeste ono što se dešava unutar osobe – sniženo raspoloženje; neprijatna osećanja tuge, ljutnje, krivice, anksioznosti, stida; prigušena i retka, ili nepostojeća prijatna osećanja; nemogućnost doživljavanja zadovoljstva; osećaj beznadežnosti i bespomoćnosti; osećaj manje vrednosti ili bezvrednosti.

Ponekad se dešava da osoba uspeva (veoma teško) da održava visok nivo funkcionisanja (ide na posao, druži se, obavlja kućne poslove…), uz trajne, ali ne previše intenzivne unutrašnje simptome depresije. Spolja gledano, izgleda kao da drži sve konce svog  života u rukama. Niko ne bi pomislio da ova osoba ima emocionalnih problema. Međutim, unutar osobe stvar je sasvim drugačija. Ona je u bolu i patnji. Ovakvo stanje nazivamo visoko funkcionalna ili maskirana depresija.

(Preuzeto sa Pinteresta)

Šta je visoko funkcionalna depresija?

 Visoko funkcionalna depresija ne postoji kao zvanična dijagnoza, međutim, ovaj pojam može da bude koristan za označavanje i bolje razumevanje emocionalnih teškoća određenih ljudi. Termin visoko funkcionalna depresija je nemedicinski i „narodski“ termin koji koristimo da bismo opisali umerenije oblike depresije, koji ne onemogućavaju u potpunosti svakodnevno funkcionisanje pogođene osobe, uprkos tome što prouzrokuju neželjene emocionalne posledice.

Ljudi sa visoko funkcionalnom depresijom žive sa stalnim osećanjem tuge, ali ne gube sposobnost da uspešno obavljaju aktivnosti zaposlenog, roditelja, prijatelja ili drugih uloga. Spolja izgledaju zdravo i zadovljno, čak i srećno. Neretko ne funkcionišu na nivou prosečne osobe njihovih godina, nego čak i uspešnije.

Sposobnost da svoj nivo funkcionisanja održavaju na visokom nivou može da izgleda kao dobra stvar. Praktično gledano, to i jeste dobro. Karijera, porodica i prijatelji ovih osoba ne snose (skoro) nikakve posledice. Posledice, međutim, snosi sama osoba, i to velike. One opstaju dugo, jer nisu doživljene kao deo psihičkog problema, već kao „normalno“ stanje.

Ako svi oko njih misle da im dobro ide, da nemaju problema, skloni su da im poveruju, čak i do te mere da zanemaruju svoje unutrašnje signale da nešto nije „kako treba“. Otpisuju svoj autentični doživljaj patnje. Pored toga, taj doživljaj tako dugo traje da su se navikli na njega. Imaju utisak da je tako svima ili da su oni (po prirodi) takvi, ali ne uzimaju u obzir da se možda radi o emocionalnom problemu, povodom koga je moguće (i potrebno) potražiti pomoć. Misle da je to nešto što treba da zanemare, da se trgnu i da nastave dalje.

(Preuzeto sa Pinteresta)

Kako da prepoznate ovaj problem kod sebe?

Visoko funkcionalnu depresiju mogu da prate:

  • Stalna neveselost,
  • Veoma aktivni unutrašnji kritikujući glas,
  • Česta sumnja u sebe,
  • Problemi sa spavanjem, niska energija, iscrpljenost,
  • Osećanje ljutnje, iritabilnost, svadljivost,
  • Preuveličavanje negativnih stvari,
  • Prekomerna briga oko budućnosti,
  • Prekomerna krivica povodom prošlosti,
  • Prekomerno konzumiranje alkohola ili drugi odmažući načini samopomoći (preterano igranje igrica, surfovanje po internetu, konzumiranje hrane…),
  • Perfekcionizam,
  • Stalni nemir.

 Za prepoznavanje ovog problema potrebno je da se zagledate u sebe, u svoja osećanja i u svoje misli. Tu možete da prepoznate znake patnje. Procena svojih postignuća, nivoa funkcionisanja na poslu ili u drugim aspektima života, neće biti od pomoći, jer je funkcionalnost dobro očuvana kod nekoga ko ima visoko funkcionalnu depresiju.

(Photo by Andrea Piacquadio on Pexels)

Ako u sebi prepoznate nešto od navedenog, ne ustručavajte se da potražite mišljenje stručne osobe. Ovo navodimo zbog toga što je zanemarivanje emocionalnih problema i odlaganje traženja pomoći nešto što je karakteristično za visoko funkcionlanu depresiju.

Dešava se da klijent na psihoterapiji objašnjava da je veoma nesrećan, da bi najradije ostao kod kuće u krevetu, da se oseća neadekvatno, da je konstantno na ivici suza, i da se ne seća kada se nije tako osećao. Ipak, svakog jutra ustane iz kreveta, ode na posao, odradi sve obaveze i vrati se kući. Dalje zaključuje – „to mora da znači da zaista nisam u depresiji“. Klijent nehotice zanemaruje ozbiljnost svog problema, a dok se problem ne prepozna i ne prihvati, pozitivnu promenu je teško postići.

Zbog čega se depresija ne prepoznaje ili skriva?

 Ključna karakteristika visoko funkcionalne depresije jeste maskiranje ili nepokazivanje simptoma depresije. Osoba može da skriva simptome iz nekoliko razloga:

  • Želi da izbegne stigmu koja prati depresiju, plašeći se odbacivanja ili kritike drugih ljudi,
  • Prilagođava se društvenim očekivanjima, pokušavajući da izgleda snažno i nezavisno,
  • Plaši se da će da izgubi posao ako pokaže slabost ili emocionalnu nestabilnost,
  • Ne želi da negativno utiče na društvene aktivnosti i odnose sa drugima,
  • Oseća se nelagodno kada izražava osećanja ili pokazuje ranjivost,
  • Ne želi da izgleda slabo, zahtevno ili da je teret drugima.

(Photo by Andrea Piacquadio on Pexels)

Kako biti od pomoći bliskim ljudima koji imaju ovaj problem?

 Iako je teško uočiti kada neko pati od visoko funkcionalne depresije, jer spolja izgleda kao da osoba nema emocionalnih problema, ipak je moguće prepoznati da nešto nije u redu. Obratite pažnju na sebi bliske osobe. Možda neko od njih pokušava da podeli s vama nešto od svog bola ili možda na drugi način primetite da nešto nije „kako treba“.

U slučaju da niste sigurni na koji način možete da budete od pomoći nekom bliskom ko ima depresiju, pokušajte sledeće:

  • Prihvatite njihova neprijatna osećanja kao istinita; ne sumnjajte u njihovo postojanje,
  • Ohrabrite ih da potraže stručnu pomoć,
  • Pomozite im da održavaju zdravu rutinu (ishrana, fizička aktivnost, san),
  • Prihvatite svoja ograničenja; celokupna pomoć nije u vašim rukama,
  • Suzdržite se od osude (Ali ti nemaš nikakve probleme?!),
  • Slušajte!

(Photo by Andrea Piacquadio on Pexels)

Za kraj…

 Cena skrivanja depresije je visoka. Netretirana visoko funkcionalna depresija može da se održava mesecima ili čak i godinama, negativno utičući na međuljudske odnose, radnu sposobnost ili druge aspekte života. Kvalitet života (onaj pravi, unutrašnji) je teško pogođen.

Koji god da je razlog skrivanja depresije, bio on svestan ili ne, najbitnije je zapamtiti da je depresija mentalni poremećaj koji nije neophodno trpeti.

Pomoć postoji! Sa višestrukim vidovima tretmana i pomoći, od psihoterapije, preko medikamenata, do raznih vrsta samopomoći, osoba može da nauči da bolje funkcioniše – da bude unutra dobro kao što je spolja.

Izvori:

  1. High-Functioning Depression: Causes, Symptoms, and Treatment (verywellmind.com)
  2. What Is High-Functioning Depression? (health.com)
  3. Naslovna fotografija: Photo by Mikhail Nilov on Pexels

 

 

 

Autor: Nikola Šašić

andragog i edukant REBT psihoterapije

0 komentara

Prosledi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Povezani članci

Ghosting ili nestajanje

Ghosting ili nestajanje

Kada razmišljamo o bliskim odnosima, skoro uvek zaključujemo da ravnodušnost najviše boli – naročito posle prekida svake komunikacije sa partnerom. U moderno vreme razvile su se novi oblici...