Nikome se ne sviđam

“Imam 23 godine i nikome se do sad nisam sviđala. Ne mogu reći da sam ružna, ali sam valjda neinteresantna momcima. Uvek postoje interesantnije i lepše od kojih me niko ni ne primeti. Već me dugo sve to boli, ne zato što mi treba dečko, već zato što se osećam nedovoljno dobro, osećam se kao niže biće. Boli kada se razočaranja konstantno ponavljaju. Frustrirana sam u dubini duše.”

(anonimna ispovest sa ispovesti.com)

“Ovo kao da sam ja pisala. Osjećam se kao najveći gabor na cijelome svijetu. Izađemo u grad ili bilo gdje, i uvijek nekoj od prijateljica netko priđe, samo meni nitko nikada ne. I preuzmem inicijativu, javim se nekom dečku preko drustvenih mreza. Ali nitko nije zainteresiran. Jer sve je izgled koji ja nemam.”

“Zbog toga sam se sinoć jako isplakala. Za malo nečije ljubavi dala bih čitavo svoje srce.”

(anomimni komentari na ispovesti.com)

Svi želimo da se dopadnemo drugima. Nekada, kada nam se čini da je svet protiv nas, lako je osetiti se usamljenim, bezvrednim i odbačenim. Ova osećanja su stvarna i jaka. Živimo u svetu međusobne povezanosti – kako bi zadovoljili svoje potrebe ljudi zavise jedni od drugih. Naš mozak zna koliko je važan osećaj pripadanja. Stoga, kada se ne osećamo voljeno ili prihvaćeno, snažne emocije su tu da nas motivišu da se više povezujemo sa drugima.

Ali te iste emocije takođe nije lako kontrolisati. Kada se sve vreme osećate usamljeno i odbačeno, te emocije počinju da oblikuju vaša uverenja o sebi. „Nikom se ne dopadam“ je jedno od tih uverenja.

Odakle dolazi ovo uverenje?

Postoji više razloga zbog kojih možete da verujete da se ne dopadate drugima:

• Možda vam je teško da se povežete sa drugim ljudima i da steknete nove prijatelje. Ne možete da vidite šta bi to moglo biti, osim što ste ubeđeni da vas ne vole, ili još gore, da ste neko ko i ne može da bude voljen, jer sa vama nešto ozbiljno nije u redu.
• Možda ste bili odbijani i to je bolelo. Ne želite da se ponovo osećate tako! Ako pretpostavite da vas svi mrze nikada se nećete nadati i nikada nećete biti povređeni. Ponekad razvijamo negativna uverenja o sebi da bismo zaštitili sebe.
• Možda vam je neko nekada rekao da vas niko ne voli – možda neko od roditelja. Ili neki Ili neko za koga ste mislili da vam je prijatelj.  Možda je to bilo tako davno da se i ne sećate, ali je nažalost, ostavilo traga. Možda čak niste ni čuli ovu rečenicu, ali se nikada niste osetili voljeno, ili ne bar u onoj meri u kojoj je vama bilo neophodno.
• Ponekad ovakva verovanja naizgled dolaze niotkuda. Kada ste neraspoloženi, možete lako početi da verujete u negativne stvari o sebi, iako nemate dokaza da su te stvari istinite. Negativne misli kao ove su uobičajeni simptom depresije i socijalne anksioznosti.

Ako možete identifikovati odakle ova misao dolazi, možete uočiti i šta je ona. To nije činjenica – to je negativno uverenje. A uverenja se mogu menjati!

      (Photo by Japheth Mast from Pexels)

Pronalaženje zlatne sredine

„Nikom se ne dopadam“ je primer crno-belog razmišljanja. Vaš mozak vidi samo dve opcije: ili se svima dopadam i svi me vole ili nikome.

Crno-belo razmišljanje je retko istinito. Većina ljudi se dopada nekim ljudima, dok se drugima ne dopada. „Ne možete ugoditi svima“, kaže stara izreka – i istina je. Nekim ljudima se verovatno ne dopadate. To je u redu: verovatno se većina njih i vama ne sviđa takođe.

Naravno, prihvatanje toga da se svima nećemo svideti lakše je reći nego učiniti. Ono što možete da uradite je da uverenje „Nikom se ne dopadam“ zamenite sa dva nova uverenja:

1. Nekim ljudima se dopadam, a nekima ne.
2. Ja mogu živeti srećan i ispunjen život, čak iako se nekim ljudima ne dopadam.

Pokušajte da podsetite sebe na jednu ili obe ove stvari kada pomislite da se nikom ne dopadate.

Ne možete čitati misli ljudima

„Nikome se ne sviđam“ može biti nešto što kažete sebi kada neka društvena interakcija prođe loše. Npr, recimo da razgovarate sa nekim ko zaškilji, kao da misli da je sve što govorite glupo. Do kraja razgovora, ubeđeni ste da mora da mu se ne sviđate.

Naravno, to je jedna od mogućnosti. Ali, postoje i druge:

• Možda vaš sagovornik inače nosi naočare ili sočiva, ali ih je danas zaboravio. Teško vidi, pa škilji na svakoga.
• Možda se jako zainteresovao za ono što govorite pa se koncentrisao, pokušavajući da sve to shvati.
• Možda ima takav izraz lica. Neki ljudi prirodno imaju facijalnu ekspresiju koja izgleda zloćudno ili ljutito.
• Ili, možda ste vi preosetljivi na takav izgled lica. Ljudi koji su iskusili zlostavljanje/odbacivanje mnogo češće percipiraju bes ili neodobravanje na licu drugih ljudi, čak i kad ga nema. Isto važi i za ljude koji pate od depresije ili socijalne anksioznosti.

Vaša prva reakcija – „sigurno im se ne sviđam“- mogla bi vam se u ovom trenutku učiniti potpunom i jedinom istinom. Ali možda ćete biti iznenađeni kada uvidite koliko socijalnih interakcija pogrešno interpretirate zbog svojih negativnih uverenja. Sve se filtrira kroz to sočivo. Uz praksu, možete naučiti da ne verujete svojim negativnim uverenjima i da razmotrite druge mogućnosti. Ponavljajte sebi da “Nije istina baš sve što pomislite!”.

Ovaj proces može biti jako težak, posebno na početku. Ako imate mnogo negativnih uverenja i neprijatnih emocija, razmislite o poseti terapeutu koji može da vam pomogne u rešavanju velikog emocionalnog balasta.

Povežite se sa drugim ljudima

Nadam se da do sada već možete uvideti da je „nikom se ne sviđam“ uverenje koje imate o sebi i da vi imate moć da ga promenite. To je sjajno, ali šta je sa tim osećanjem usamljenosti i izolovanosti?

Promena vaših uverenja na već pomenuti način može vam pomoći da se osećate povezanije sa drugima. Kada ste manje fokusirani na negativna uverenja o sebi prirodno postajete otvoreniji i voljniji da se povežete sa drugima. Takođe, možda ćete nalaziti manje dokaza da vas ljudi mrze – i više dokaza da vas barem neki od njih prilično vole. To je uzlazna spirala: zadovoljni ste sobom, pa ste otvoreniji, zbog toga imate bolja iskustva sa prijateljima, a zbog toga se opet osećate zadovoljni sobom…itd.

Takođe, možete pokušati da radite na svojim socijalnim veštinama. Niko nema savršene socijalne veštine, tako da uvek ima prostora za poboljšanje. Pitajte nekoga kome verujete da li radite nešto zbog čega je teško biti vaš prijatelj. Ne morate da menjate ko ste – možete pronaći načine da pomognete drugim ljudima da vide neke vaše dobre strane.

Prevedeno i adaptirano sa:

https://screening.mhanational.org/content/nobody-likes-me/

Naslovna fotografija: Ryanniel Masucol from Pexels