loader image

Strah od lekara i medicinskih intervencija – iatrofobija

avg 21, 2023 | O životu | 0 Komentara

U današnjem modernom društvu, briga o zdravlju je od izuzetne važnosti. Redovne posete lekaru i pravovremene medicinske intervencije često su ključni faktori za očuvanje dobrog zdravlja. Većina ljudi oseća nervozu ili određenu dozu nelagodnosti, kada treba da se obrate lekaru ili odrade neke medicinske intervencije. Međutim, za neke ljude i sama ideja o odlasku kod lekara ili medicinskim intervencijama izaziva intenzivan strah i anksioznost, a nekada i napade panike, zbog čega često odbijaju da potraže medicinsku pomoć, čak i kada su veoma bolesni. Ovaj strah je poznat kao iatrofobija.

(Photo by Alexandr Podvalny on Unsplash)

 

Šta je iatrofobija?

Reč iatrofobija potiče od grčkih reči “iatros” što znači lekar i “phobos” što znači strah.

Iatrofobija je vrsta specifične fobije, a definiše se kao iracionalan i prekomeran strah od lekara ili medicinskih intervencija. Osobe koje pate od iatrofobije često izbegavaju lekarske preglede, dijagnostičke testove, terapije ili bilo kakve druge medicinske intervencije, čak i kada je to neophodno za njihovo zdravlje.

 

Koji su simptomi iatrofobije?

Simptomi iatrofobije se mogu razlikovati od osobe do osobe, ali neki uobičajeni simptomi koje osobe sa ovom fobijom doživljavaju su:

  • Intenzivna anksioznost već pri samoj pomisli na odlazak kod lekara ili na medicinske intervencije;
  • Fizički simptomi anksioznosti ili napada panike, kao što su znojenje, drhtanje, ubrzani rad srca, otežano disanje, osećaj gušenja, vrtoglavica, suva usta, mučnina;
  • Izbegavanje medicinske pomoći, iako su prisutni simptomi zbog kojih je potrebno potražiti pomoć – izbegavanje lekarskih pregleda, dijagnostičkih testova, terapija ili bilo kakvih drugih medicinskih intervencija;
  • Negativne misli i preokupacije: osobe sa iatrofobijom imaju stalne negativne misli vezane za lekare ili medicinske postupke, na primer, mogu biti preokupirane idejom o štetnim posledicama medicinskih intervencija;
  • Negiranje simptoma, minimiziranje težine simptoma, insistiranje na tome da će sami nestati;
  • Osećanje bespomoćnosti – osoba sa iatrofobijom može sebe doživljavati kao nesposobnu da se nosi sa bilo kakvim medicinskim intervencijama ili odlascima kod lekara;
  • Traženje odgovora na internetu i samostalno postavljenje dijagnoze, umesto posete lekaru;
  • “Hipertenzija belog mantila” – povišen krvi pritisak kada ga meri lekar, u odnosu na dobar krvi pritisak kada se meri u nemedicinskom okruženju, na primer, kod kuće;
  • Izraženi strahovi – osobe sa iatrofobijom mogu imati i druge fobije, vezane za neke medicinske postupke ili situacije, kao što su tripanofobija (strah od igala), hemofobija (strah od krvi), mizofobija (strah od klica), farmakofobija (strah od lekova), tomofobija (strah od medicinskih procedura, kao što su operacije), klaustrofobija (strah od zatvorenih prostora, kao što je MRI aparat), nozokomefobija (strah od bolnica) i druge.

(Photo by Ekaterina Bolovtsova from Pexels)

 

Uzroci iatrofobije

Nije poznat tačan uzrok iatrofobije, ali postoji više mogućih faktora rizika:

  • Prethodna loša ili traumatična iskustva: neko ko je ranije, bilo u detinjstvu ili odraslom dobu, imao loša iskustva sa medicinskim postupcima ili lekarima, kao što su bolni ili neugodni medicinski postupci i tretmani, komplikacije, loša procena ili nedostatak pažnje lekara, može razviti strah da će ponovo morati da prolazi kroz ova negativna iskustva;
  • Uznemirujuća dijagnoza dobijena od lekara, bilo o sebi ili voljenoj osobi ili hronična bolest koja zahteva česte posete lekaru, a nekada i bolne tretmane;
  • Smrt bliske osobe, dok joj je pružana medicinska pomoć;
  • Genetika: istraživanja pokazuju da je za ljude sa specifičnom fobijom znatno veća verovatnoća da imaju rođake sa fobijom ili nekim drugim anksioznim poremećajem, što sugeriše da je jedan od mogućih uzroka nasleđivanje;
  • Funkcionisanje mozga: istraživanje neurobiologije straha i specifičnih fobija pokazalo je da kod nekih ljudi postoji razlika u aktivaciji i odgovoru na strah u amigdali, što ukazuje da bi oni mogli imati povećanu osetljivost na strah, a to bi moglo dovesti do razvoja fobije;
  • Anksioznost i panični poremećaj: osobe koje već pate od nekog anksioznog poremećaja ili imaju napade panike, mogu biti sklonije razvoju iatrofobije (na primer, osoba ima strah da će joj se napadi panike javiti u medicinskim situacijama – tokom posete lekaru ili tokom medicinskih intervencija).
  • Nelagodnost povezana sa medicinskim pregledima: osoba može razviti iatrofobiju ukoliko oseća veliku neprijatnost povodom medicinskih pregleda, bilo da se radi o fizičkom pregledu ili diskusiji o njenoj istoriji bolesti. Na primer, osoba može da se oseća jako neprijatno tokom pregleda dojki, rektuma ili genitalija, što onda može dovesti do toga da izbegava da traži pomoć zbog simptoma povezanih sa ovim regijama. Isto tako, osobe koje su doživele fizičko ili seksualno zlostavljanje mogu se plašiti da idu na preglede, jer im je jako neprijatno da ih drugi dodiruju ili da pokažu ožiljke ili tragove na svom telu zbog kojih bi morali da ispričaju svom lekaru o traumatskom događaju;
  • Strah od gubitka kontrole: ovu fobiju mogu razviti i osobe koje imaju izraženu tendenciju za kontrolom, pa se mogu osećati nesigurno ili preplašeno kada su izložene medicinskim situacijama u kojima ne mogu samostalno da donose odluke ili imaju ograničenu kontrolu nad svojim telom;
  • Negativna percepcija medicine: osobe koje imaju generalno negativan stav prema medicini, farmaceutskoj industriji ili konvencionalnim medicinskim tretmanima mogu razviti ovu fobiju. One mogu imati uverenja da su medicinski postupci opasni, neefikasni ili da se previše oslanjaju na lekove.

(Photo by Lucas Guimarães Bueno from Pexels)

Kako se leči iatrofobija?

Za lečenje specifičnih fobija najefikasnija je kognitivno bihejvioralna terapija (KBT).

Kroz razgovor sa psihoterapeutom traga se za mislima koje kod osobe stvaraju i održavaju anksioznost povodom posete lekaru i medicinskih intervencija, zatim se te misli preispituju i menjaju. Da bi osoba savladala strah, potrebno je da se sa njim suoči, pa je važna tehnika koja se u terapiji koristi izlaganje. To se može obaviti u imaginaciji ili u stvarnosti, što je delotvornije. Sučavanje sa strahom se obično obavlja postepeno, tako da zadatak osobi bude izazovan, ali ne preplavljujući (npr. za početak osoba može razgovarati sa medicinskm osobljem putem telefona ili može posetiti ordinaciju, bez ikakvih medicinskih postupaka), a zatim se sa terapeutom razgovara o obavljenom zadatku i postepeno se povećava njegova izazovnost. Cilj je da se kroz izlaganje ostvari promena i na nivou misli i na nivou emocija.

Pored toga, osoba na terapiji uči različite tehnike opuštanja, poput dubokog disanja ili progresivne mišićne relaksacije, što joj može pomoći da se bolje nosi sa anksioznošću i njenim fiziološkim simptomima.

U nekim slučajevima, sa psihoterapijom se kombinuje i farmakoterapija, za smanjenje simptoma anksioznosti, koju propisuje psihijatar.

(Photo by Andrea Piacquadio from Pexels)

Šta vam još može pomoći ako imate iatrofobiju?

  • Informišite se: sticanje znanja o medicinskim postupcima, ulozi lekara i procesima lečenja može smanjiti osećaj nesigurnosti i straha, može vam pomoći da bolje razumete šta da očekujete i kako da se pripremite za medicinske preglede;
  • Razgovarajte sa lekarom: razgovor sa lekarom o vašim strahovima i brigama može pomoći da se osećate sigurnije, kao i da dobijete potrebna objašnjenja i podršku lekara. Postavljajte pitanja, izrazite svoje potrebe i tražite dodatne informacije, kako biste stekli poverenje u svog lekara;
  • Potražite socijalnu podršku: razgovarajte o svojim strahovima sa porodicom, prijateljima ili ljudima koji su se suočavali sa sličnim strahovima, jer podrška i razumevanje drugih može smanjiti osećaj uznemirenosti i ohrabriti vas da se suočite sa ovom fobijom;
  • Pozovite nekoga da vam pravi društvo tokom lekarskog pregleda: prisustvo prijatelja ili člana porodice može pomoći da se osećate sigurnije i da se smanji osećaj anksioznosti;
  • Zapišite simptome koje želite da saopštite lekaru i pitanja koja imate za njega: ako imate anksioznost tokom pregleda, možda ćete imati poteškoća da se setite koje sve simptome imate, što povećava šanse za pogrešnu dijagnozu, pa je korisno da pre pregleda zapišete šta želite da kažete lekaru, kao i koja pitanja želite da mu postavite, kako bi poseta bila efikasna;
  • Brinite o sebi: zdrava ishrana, kvalitetan san, redovno vežbanje i boravak u prirodi mogu vam pomoći da se nosite sa simptomima anksioznosti i generalno poboljšavaju fizičko i mentalno zdravlje.

(Photo by Thiago from Pexels)

Iatrofobija može imati ozbiljan uticaj na kvalitet života osobe koja se sa njom suočava. Redovne medicinske kontrole i pravovremeni tretmani su od suštinskog značaja za očuvanje zdravlja i prevenciju ozbiljnih bolesti.

Odstupanje od takve brige može dovesti do napredovanja bolesti i komplikacija, koje bi se inače mogle sprečiti ili kontrolisati. Zato, ukoliko ste kod sebe prepoznali simptome iatrofobije, potražite pomoć stručnjaka za mentalno zdravlje. Ukoliko vam odlazak u zdravstvene ustanove predstavlja problem, najveći broj psihoterapeuta u privatnoj praksi radi u okruženju koje više podseća na kućno, nego kliničko, što doprinosi da se osećate prijatnije, a u današnje vreme dostupna je i online psihoterapija.

Reference

https://www.verywellmind.com/fear-of-doctors-2671863

https://my.clevelandclinic.org/health/diseases/22191-iatrophobia-fear-of-doctors

https://www.mentalhealth.com/disorder/specific-phobia/iatrophobia

https://www.verywellhealth.com/fear-of-doctors-5222047

Nalovna fotografija: Pixabay from Pexels

 

Autor: Nataša Milinković

Psiholog i edukant REBT psihoterapije

0 komentara

Prosledi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Povezani članci