Šta je stres?
Stres je normalna i složena reakcija našeg organizma, koja se svima događa tokom života. Zapravo, naš organizam je “dizajniran” da doživljava stres i da reaguje na njega. Kada se susretnemo sa promenama ili sa izazovima (stresorima) naše telo produkuje kompleksan fiziološki i psihološki odgovor na stresore. To je stres.
Za stresnu reakciju ključnu važnost ima naš lični doživljaj stresa (pretnje ili ugroženosti), odnosno način kako interpretiramo stresore. Kako ćemo reagovati na stres razlikuje se od osobe do osobe, zavisno od uverenja koja imamo, ličnih kapaciteta i snaga, karakteristika ličnosti, iskustva, aktuelnog emocionalnog stanja i sl.
(Photo by Andrea Piacquadio from Pexels)
Šta se događa sa telom tokom stresne reakcije?
Autonomni nevni sistem je deo perifernog nervnog sistema i on reguliše rad srca, disanje, krvni pritisak, otvorenost zenica i rad organa za varenje. Ovaj nervni sistem se aktivira kada određenu situaciju opazimo kao “opasnu” i tada telo reaguje akutnom refleksnom reakcijom “bori se ili beži” kako bi se zaštitili. Pojačano se luči adrenalin i tada je naše telo u povećanoj budnosti i pažnji, spremno za akciju, što mu pomaže da se suoči i savlada potencijalnu opasnost.
Problem nastaje zato što naš nervni sistem u stresnim okolnostima uvek reaguje kao da je pitanje života ili smrti, i ne razlikuje emocionalnu od stvarne ugroženosti (susret sa provalnikom, napad opasne životinje i sl.). Kada imamo konflikt na poslu ili u porodici, na fiziološkom planu naš organizam često reaguje kao da je neposredno ugrožen. Isto tako, ako smo stalno izloženi stresu vremenom postajemo preterano senzitivni na potencijalne stresore, te reagujemo i na najmanji povod, postajemo veoma uznemireni. Drugim rečima, činimo naš nervni aparat preterano senzitivnim na stresore.
(Photo by energepic.com from Pexels)
Čemu služi stres? Koje su vrste stresa?
Stresne reakcije imaju jednu važnu funkciju, pomažu da se bolje adaptiramo na nove situacije sa kojima se suočavamo. Stres može biti pozitivan (eustres), drži nas motivisanim, spremnim za akciju da postignemo zadate ciljeve. Npr, ako vam predstoji važan ispit, stresna reakcija pomaže da ostanete energični i budni. Ova vrsta stresa nas vodi ka ostvarivanju svojih potencijala, ličnom rastu i razvoju.
Postoji i negativni stres ili distres, i na njega se najviše misli kada kažemo za nekog da je “pod stresom”. On može biti akutni i hronični. Akutni stres je kratkog trajanja, ali snažnog intenziteta i doživljava se u situacijama kada se suočavamo sa nekim životnim događajem, kao što je smrt bliskih osoba, gubitak imovine, konflikti, raskidi, razvodi, kratki rok da ispunimo neki zadatak, kada smo u nekom konfliktu, kada doživimo neuspeh i sl. Negativne posledice ovakvog stresa trenutno utiču na životno funkcionisanje.
Hronični stres je dugotrajno doživljavanje stresa na svakodnevnom nivou, bez perioda relaksacije. Može da traje mesecima ili godinama. Događa se kada smo suočeni sa bolešću nekog od članova porodice ili svojom bolešću, kada smo izloženi nekom obliku mobinga na poslu, kada smo u problematičnom i nezdravom odnosu i sl. Psihička patnja usled hroničnog stresa manifestuje se i mnogim fizičkim simptomima, pa se teško prepoznaje kao stres.
(Photo by Anna Shvets from Pexels)
Koji su simptomi stresa?
Kada je osoba pod dugotrajnim, hroničnim stresom, stalno aktiviranje ove reakcije na stresore dovodi do “trošenja” organizma, što otežava efikasno funkcionisanje i postepeno narušava psihofizičku ravnotežu organizma. Vremenom se razvijaju telesni, psihološkii i ponašajni simptomi stresa.
Fizički simptomi stresa su: bolovi u mišićima, ubrzan rad srca, iscrpljenost, napetost mišića, glavobolja, vrtoglavice, visok krvni pritisak, problemi sa želucem i probavnim traktom (dijareja, zatvor ili grčevi u stomaku), seksualni problemi, gubitak seksulne želje, pad imuniteta, hormonski poremećaji.
Psihološki simptomi stresa su: na kognitivnom planu pristuna je stalna briga i disfunkcionalni misaoni obrasci, impulsivno donošenje odluka bez razmišljanja o posledicama, pad koncentracije, zaboravnost, neodlučnost, nesposobnost da se govori o emocijama, samokritika, potreba za kontrolom i sigurnošću. Na emotivnom planu: anksioznost, panični napadi, depresija, razdražljivost, pad volje, osećaj bespomoćnosti, slaba frustraciona tolerancija neizvesnosti, diskomfor anksioznost, pad samopouzdanja
Ponašajni simptomi stresa su: učestalo konzumiranje alkohola i psihoaktivnih supstanci, kao i zloupotreba lekova, prekomerno pušenje, problemi sa spavanjem (nesanica ili preterano spavanje), prejedanje (naročito slatkišima) ili izgladnjivanje, kompulzivnost u seksu i kupovini, povlačenje iz socijalne sredine, odlaganje obaveza i poslova, nedostatak inicijative.
Kako se dijagnostikuje stres?
Stres je subjektivan, što znači da samo osoba koja ga doživljava može da proceni u kojoj meri je prisutan i koliko se loše oseća. U ove srhe koriste se upitnici kako bi se procenio nivo stresa i njegov uticaj na život osobe koja je pod stresom. Gore navedeni simptomi su među najučestalijim među opštom populacijom, međutim, moguće je ispojavanje stresa i na drugačije načine.
(photo by pexels-jéshoots-4956)
Koje su posledice hroničnog stresa?
Posledice hroničnog stresa su razvijanje nekih od psihosomatskih bolesti. Psihosomatske bolesti su telesne bolesti za čiji su nastanak u velikoj meri odgovorni psihički činioci. Potiskivanje snažnih emocija dovodi do poremećaja u funkcionisanju organizma i nastanka psihosomatske bolesti. Neke od tih bolesti su: kardiovaskularne bolesti (hipertenzija),dijabetes, psorijaza, migrenozne glavobolje, astma, problemi sa gastrointestinalnim traktom (najčešće čir na želucu) i dr.
Podaci Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da je u populaciji najveća učestalost ovih poremećaja. Poslednjih godina se i kancerogena oboljenja dovode u vezu sa stresom. To se objašnjava činjenicom da hronični stres ozbiljno slabi imunitet organizma, te slabiji imunitet izazvan stresom, u sadejstvu sa drugim uzrocima, povećava verovatnoću da se oboli od karcinoma.
Takođe, često se kao posledice hroničnog stresa javljaju anksiozna stanja i poremećaji, depresija, bolesti zavisnosti i sl.
(Photo by Andrea Piacquadio from Pexels)
Strategije upravljanja stresom
Ono što zdravorazumski svako od nas zna je da je u jačanju otporosti na stres jako važno negovanje zdravog životnog stila. On uključuje dovoljno i kvaliteno spavanje, zdravu ishranu, umereno konzumiranje alkohola, izbegavanje cigareta i kofeina. Bavljenje nekom od fizičkih aktivnosti koja nam se učini najadekvatnija, svakodnevno makar pola sata, umanjiće značajno napetost. Uz to bitno je svakodnevno praktikovati neke od tehnika relakasacije mišića i vežbe pravilnog disanja.
Jako važna strategija u nošenju sa stresom je i identifikovanje stresnih situacija i smanjivanje izloženosti njima, dok sa druge strane važno je raditi na povećavanju aktivnosti koje nam prijaju. To može biti boravak u prirodi, šetnja, slušanje muzike, pisanje poezije i sl. Uvođenjem ovakvih aktivnosti u planiranje dana omogućava nam da se “isključimo” na određeno vreme i da se posvetimo sebi.
Kako bismo se bolje nosili sa stresom važno je imati makar jednu osobu kojoj možete da verujete i da sa njom pričate tj. ventilirate se bez cenzure o tome o čemu pričate i kako bi to moglo biti shvaćeno.
Korišćenje humora je izuzetno važno za umanjivanje negativnih posledica stresa, jer smeh deluje i na fiziološkom nivou na taj način što smanjuje nivo hormona koji se luče kada smo pod stresom.
Pored ovih strategija, preporučuje se i psihoterapija, gde se radi na osporavanju iracionalnih uverenja koja su direktno odgovorna za stresnu reakciju u vidu nezdravih emocija i disfunkcionalnih ponašanja, budući da stresna situacija nije direktan odgovor za nju, već naša interpretacija stresne situacije. Takođe, radi se i na identifikovanju i promeni disfunkcionalnh obrazaca ponašanja koja održavaju napetost.
Literatura:
https://my.clevelandclinic.org/health/articles/11874-stress
Ane Zlatković Antić: Šta je stres i tehnike za oslobađanje od stresa (samoobrazovanje.rs)
Naslovna fotografija: Andrea Piacquadio from Pexels
0 komentara