loader image

Ortoreksija

nov 14, 2021 | O životu | 0 Komentara

Šta je ortoreksija?

Termin Ortoreksija nervoza (Orthorexia nervosa) je nastao od grčkih reči  орто, („ispravno“ ili „pravilno“) i orexis, („apetit„), što u bukvalnom prevodu znači  “pravi apetit” ili “pravilna ishrana”. Prvi put se ovaj termin pominje u članku američkog lekara Stivena Bartmana (časopis Yoga Journal, 1997.g.), koji je opisuje kao fiksaciju na unos zdrave hrane kako bi se izbegla bolest i narušavanje zdravlja.

Ursula Filpot, članica Britanskog udruženja nutricionista, je 2009. godine opisala osobe sa ortoreksijom kao  “izuzetno zabrinute oko hrane koju jedu, precizirajući i da ograničavaju ishranu u skladu sa njihovom procenom koje namirnice su “čiste”,” za razliku od anoreksije ili bulimije gde se oboleli fokusiraju i na količinu hrane koju pojedu. Kod osoba sa ortoreksijom  tako izostaju najznačajnije karakteristike anoreksije nervoze (AN) i bulimije nervoze (BN), a to su  preokupacija gubitkom težine, ekstremni strah od debljanja i nerealistična slika o izgledu tela.

Od heltizma do ortoreksije – kako je počelo

Pojačano interesovanje za razvijanje zdravog stila života u današnje vreme povezano je sa ideologijom koja je prisutna u razvijenim zapadnim društvima, a koja se naziva „heltizam“, a koja promoviše zdravlje i zdrave stilove života kroz medije i reklame. Koncept „heltizma“ je uveo Crawford (1980.) i pod njim je podrazumevao pojavu „nove zdravstvene svesti“, gde se stavlja veći akcenat na individualnu odgovornost za zdravlje pojedinca. Po „heltizmu“  vitko i mladoliko telo je odraz zdravlja, a ono se postiže individualnom disciplinom,  izbegavanjem rizičnih ponašanja i sprečavanjem bolesti. Aktivnosti važne za postizanje i održavanje zdravlja su redovna fizička vežbanja i zdrave navike u ishrani, koje su i moralna obaveza svih onih koji brinu o svom zdravlju. Nasuprot „dobrog tela“ koje predstavlja odraz zdravlja i dobrog života, gojaznost je, po „heltizmu“, odraz lenjosti i emocionalne nestabilnosti. S obzirom da je u ovoj ideologiji akcenat stavljen na individualnu odgovornost i moralnu obavezu, „heltizam“  oblikuje različita ponašanja i prakse u vezi sa zdravljem, zdravom ishranom i vežbanjem. Čak i štetna  i destruktivna ponašanja i pravila mogu biti opravdana da bi se prilagodili idealima, i da bi se živelo zdravo. Tako „heltizam“  određuje percepciju pojedinca o zdravlju i zdravim stilovima života koristeći društveni pritisak i promovisanjem ovakvog shvatanja zdravlja kao društveno poželjnog.

      (Photo by Mikhail Nilov from Pexels)

Ono  što obično ljudi podrazumevaju pod zdravom ishranom je uglavnom uravnotežena  ishrana, sveže voće i povrće, integralne žitarice, izbor da jedu organsku hranu,  da izbegavaju hemijske aditiva u proizvodima i sl. Međutim, neke ljude — one koji ideju zdrave ishrane dovode do ekstrema — takav način života može dovesti do problema sa mentalnim zdravljem i funkcionisanjem. Želja da se jede zdrava hrana nije poremećaj po sebi, ali opsesija zdravom hranom, sa gubitkom umerenosti i ravnoteže, uz promenu u svakodnevnom funkcionisanju, može da vodi u ortoreksiju. Ona često počinje benigno, željom da se poboljša ishrana, navike u ishrani ili opšte zdravstveno stanje.

Da li imam ortoreksiju?

Trenutno ne postoje zvanični kriterijumi za postavljanje dijagnoze Ortoreksije nervoze (ON), jer još uvek nije uključena u DSM-5 (The Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders, Fifth Edition), smernice koje lekari koriste za postavljanje dijagnoza mentalnih stanja i bolesti. I lekari i naučnici postavljaju pitanje da li ortoreksiju treba definisati kao mentalni poremećaj, zavisničko ponašanje ili ekstremni stil u ishrani. I dalje postoje dileme da li je ON sličnija poremećajima ishrane ili opsesivno- kompulzivnom poremećaju.

Iako ne postoje još uvek zvanični kriterijumi, Bratman i Dunn, predložili su 2016. godine dva formalna dijagnostička kriterijuma za stanje koje se opisuje kao ON i oni se često koriste u praksi:

Kriterijum A – Osoba je opsesivno fokusirana na zdravu hranu i veoma uznemirena i pod stresom zbog ishrane koju smatra nezdravom. Posledično gubi na telesnoj težini, ali ne zato što to želi, nego zbog izbora hrane. Kompusivno sledi i opsednuta je pravilima zdrave ishrane za koju veruje da će joj unaprediti zdravlje. Kršenje pravila dovodi do osećanja krivice, anksioznosti i stida zbog izbora “loše” hrane i osećaja lične “nečistoće”. Vremenom pravila postaju sve strožija.

Kriterijum B – Osoba može da ima određene psihofizičke probleme. Ograničen izbor hrane može dovesti do gubitka telesne težine, pothranjenosti i drugih zdravstvenih problema. Kruta uverenja vremenom dovode do problema u funkcionisanju koje se odražava i na socijalnu i poslovnu sferu. Slika o sebi i svome telu, kao i samovrednovanje i samopoštovanje zavisiće od toga koliko poštuje pravila zdrave ishrane.”.

Kako ortoreksija izgleda u praksi

Ljudi koji pate od ortoreksije često:

  • Imaju iracionalna uverenja, koja su rigidna i apsolutistička, i kojih se čvrsto drže, npr. “Moram jesti zdravu hranu”, “Moram biti zdrav”, “Zgodna i vitka figura je odraz savršenog zdravlja”, ”Moram imati kontrolu nad ishranom”, “Ako jedem lošu hranu, loš/a sam i ne vredim, a ako jedem dobru hranu, dobar/a sam i vredim”.
  • Provode mnogo vremena razmišljajući o hrani, fokusiraju se na teme vezane hranu, često sve svoje vreme posvećuju planiranju, pripremi i konzumiranju hrane koju smatraju zdravom.
  • Njihovo ponašanje vezano za ishranu postaje jedino moguće (za njih), obavezujuće i stvara osećaj superiornosti. Prisutna je preterana briga oko kvaliteta hrane, koja je često udružena sa anksioznošću. Često se izbegava da se jede van kuće ili da se jede hrana koju drugi ljudi pripremaju, jer neće zadovoljiti standarde.
  • Prisutan je hronični strah od bolesti. Briga oko toga koliko je “čista” hrana i da li je loša za zdravlje.
  • Značajno gube na težini kao rezultat jednolične i nedovoljno kalorijski vredne ishrane.
  • Preterano istraživanje o hrani. Jedna je stvar pročitati etiketu proizvoda i potražiti na internetu o sadržaju proizvoda, ali sa ortoreksijom ljudi provode sate u ovakvim potragama i analizama.
  • Odbijaju da jedu široku lepezu hrane. Normalno je izbegavati neku hranu, jer nam se ne sviđa Ali sa ortoreksijom, ljudi odluče da izbacite čitave kategorije hrane iz svoje ishrane. Na primer, mogu prestati da jedu žitarice; ili bilo koju hranu sa konzervansima, glutenom ili šećerom; ili sve namirnice koje jednostavno ne izgledaju „zdravo“.
  • Podvrgavaju se intenzivnim i redovnim fizičkim treninzima i vežbanjima.
  • Strah od gubitka kontrole. Osećaju da rade pravu stvar time što se zdravo hrane. Ali mogu se plašiti da ukoliko pojedu jedan obrok u restoranu, izgubiće kontrolu, i to može imati katastrofalne posledice po zdravlje.
  • Preterano su kritični prema izboru hrane svojih prijatelja, a u isto vreme možda nemaju racionalno objašnjenje za svoje.
  • Osećaju kao da se nalaze u začaranom krugu. Preokupacija hranom dovodi do toga da se raspoloženje menja od samoljublja do krivice kako se menja i ograničava unos hrane.

Tretman ortoreksije

Osoba će verovatno potražiti pomoć tek kada odnos prema hrani i vežbanju počne značajno da narušava kvalitet života ili kada se razvije neki poremećaj ishrane.

Ne postoji zvaničan tretman za nekoga ko pati od ortoreksije, ali prema Nacionalnoj asocijaciji za poremećaje u ishrani, stručnjaci za mentalno zdravlje često tretiraju ovo stanje slično anoreksiji ili opsesivno-kompulzivnom poremećaju.

Uglavnom se leči psihoterapijom i farmakoterapijom.

Psihoterapija može pomoći da se promene opsesivni obrasci razmišljanja o hrani i zdravlju, i da se istovremeno tretiraju pridružena stanja, kao što su depresija, panični poremećaji i anksiozni poremećaji. Kroz terapiju osoba uči drugačije načine razmišljanja, ponašanja i reagovanja na situacije, te joj vremenom pomaže da se oseća manje anksiozno, bez opsesivnih misli ili kompulzivnog delovanja.

Literatura:

https://www.tandfonline.com/doi/full/10.3402/qhw.v10.26799

https://link.springer.com/article/10.1186/s12888-017-1241-2

https://www.researchgate.net/profile/Lorenzo-Donini-2/publication/8382285_Orthorexia_nervosa_A_preliminary_study_with_a_proposal_for_diagnosis_and_an_attempt_to_measure_the_dimension_of_the_phenomenon/links/0046353187aafc1199000000/Orthorexia-nervosa-A-preliminary-study-with-a-proposal-for-diagnosis-and-an-attempt-to-measure-the-dimension-of-the-phenomenon.pdf

https://www.psycom.net/eating-disorders/orthorexia/

https://www.webmd.com/mental-health/eating-disorders/what-is-orthorexia

https://www.self.com/story/orthorexia-how-my-clean-eating-turned-into-anorexia

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D1%80%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0

Naslovna fotografija: Andres Ayrton from Pexels

Autor: Aleksandra Stamenković

Psiholog i REBT psihoterapeut u edukaciji

0 %s Comments

Prosledi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Povezani članci

Alkohol i depresija

Alkohol i depresija

Opšte je poznato da je depresija povezana sa upotrebom alkohola, ali se priča o tome često pretvori u debatu „šta je starije, kokoška ili jaje?“. Da li alkohol uzrokuje depresiju ili su depresivni...

Zavisnost od interneta

Zavisnost od interneta

Internet je portal putem kojeg pristupamo različitim aktivnostima i uslugama: igrama (npr. onlajn oblici igara na sreću, kockanje), radu (pristup mrežnim resursima, preuzimanje softvera, slanje...