Svako od nas ima iskustva sa upornim pokušavanjem da izađe iz vrtloga misli koje nas muče i koje želimo da samo “izbacimo iz glave”. Sigurno možete da se prisetite skorašnje situacije u kojoj ste sa strepnjom razmišljali o nekom budućem neizvesnom ishodu. Koliko god pokušavali da zaustavite i izbrišete uznemirujuće misli, jednostavno nije uspevalo. Osećali ste se sve gore i bespomoćnije. Verovatno, kada se požalite drugima, često dobijate poruku “Ne brini se zbog toga” ili “Biće sve u redu”, međutim te rečenice, iako zvuče utešno, ne pomažu da zaista i ne brinete. Ukoliko ste se nekada osećali neadekvatno ili krivo zato što i dalje, uprkos pokušajima drugih da vam pomognu, ne uspevate da izađete iz začaranog kruga misli, ovaj tekst će vam pomoći da bolje razumete sebe.
Šta je briga?
Da bismo znali šta nam može pomoći (odmoći) kada brinemo, potrebno je da se prvo osvrnemo na značenje ovog pojma. Briga je usko povezana strahom (preciznije, vrstom straha koji nazivamo anksioznost) i predstavlja pokušaj angažovanja u mentalnom rešavanju problema oko pitanja čiji je ishod neizvestan i sadrži mogućnost jednog ili više negativnih ishoda (Borkovec et al). Briga nas angažuje i na kognitivnom i na emotivnom nivou.
Kako briga “radi”?
Kada brinemo, mnoštvo misli i slika se velikom brzinom produkuje i smenjuje. Neprijatne i negativno opterećene misli se relativno nekontrolisano ponavljaju. Svaki pokušaj da se ove ponavljajuće misli utišaju, ostaje bezuspešan. U tome da misli uporno opstaju, pomaže jedan kognitivni mehanizam koji se naziva “paradoks potiskivanja misli”. Kako biste razumeli ovaj mehanizam, stannite za trenutak i uradite sledeći eksperiment.
Udobno se smestite i narednih 30 sekundi možete da razmišljate o bilo čemu drugom, sem o belom medvedu. Kada ste spremni, podesite štopericu na telefonu i POČNITE.
Šta se desilo?
Naravno, mislili ste o belom medvedu ma koliko se trudili da o njemu ne mislite (o problemu “Belog medveda” govorio je psiholog Lee Baer, koji je proučavao OKP i opsesivne misli).
Isto se dešava kada želimo da kontrolišemo i potisnemo neku svoju brigu. Iako na taj način pokušavamo da se zaštitimo, zapravo, tada postajemo sebi najveći neprijatelj. Što se više trudimo da izbrišemo misao, ona postaje sve upornija i prisutnija jer joj, paradoksalno, ipak posvećujemo ogromnu količinu naše pažnje. Kada uđemo u proces objašnjavanja sa našom brigom, postajemo osuđeni na neuspeh, jer smo brigu još više probudili i angažovali, i dali joj na značaju..
Zašto “Ne brini se zbog toga” ne radi?
Negativna strana pokušavanja da se briga potisne jeste i emocionalni odgovor koji se tom prilikom stvara. Briga je najdirektnije povezana sa strahom (anksioznošću) i često je propraćena intenzivnim i neprijatnim fizičkim i psihičkim reakcijama. Koliko god smo svesni da nema razloga da budemo u strahu, i dalje ga osećamo.
Kao i sa mislima, kada nastojimo da potisnemo upornu i neprijatnu emociju nastalu usled različitih misli, ona se samo umnožava.
Na primer, ako osećamo strah koji ne možemo da zaustavimo, možemo postati ljuti na sebe ili druge (što nam, na primer, ne pomažu dovoljno) i samim tim postajemo još uznemireniji. Ili, kada čujemo čuveno “Ne brini se zbog toga” i vidimo da ipak ne možemo uspostaviti kontrolu nad svojim mislima i strepnjom zbog neke buduće neizvesne situacije nad kojom nemamo kontrolu, možemo postati još uplašeniji i sa još intenzivnijim osećanjem gubitka kontrole. Kao što vidite, ovde imamo emociju na emociju koju u početku osećamo – uplašimo se sopstvenog straha, postanemo ljuti zbog straha, osećamo se bezvredno jer brinemo, osećamo gubitak kontrole zato što ne možemo da uspostavimo kontrolu nad brigom oko situacije koje nas muči, itd.
Šta raditi kada brinemo?
S obzirom na to da svesnim naporom ne možemo prekinuti brigu, najkorisnije što možemo da učinimo za sebe jeste da prihvatimo brigu. Kada prihvatimo sopstvene brige, tada možemo na najkorisniji način razmišljati i o rešenjima određenog problema. Priznajte sebi da osećate stres i sagledajte kakva ograničenja vam briga nameće. Možda će vam briga upropastiti dan, ali naredba da prestanete da brinete će produžavti vaš strah, jer ona i proizilazi iz pozicije brige. Fokusirajte se na manje zadatke koje možete ispuniti tog dana kada brinete.
Dajte sebi dozvolu da ne budete ”policajac” nad svojim brigama, jer šta god učinili u cilju njihovog potiskivanja, nećete sebi pomoći. Zato, pre nego što nekome pošaljete poruku da ne bi trebalo da brine, setite se – Da je neko mogao da prestane da brine, već bi to i učinio.
Prilagođeno sa:
Fletcher Wortmann: Why Telling Yourself „Not to Worry“ Doesn’t Work (Psychology Today)
0 komentara