loader image

Specifične fobije: od čega su sve u strahu velike oči

feb 16, 2024 | O životu | 0 Komentara

Prema najnovijem izdanju „Dijagnostičkog i statističkog priručnika za mentalne poremećaje (DSM-5), da bi se postavila dijagnoza specifične fobije potrebno je da budu ispunjeni sledeći kriterijumi:

  1. Postoji izražen strah ili anksioznost u vezi sa određenim objektom ili situacijom (npr. letenje, visina, životinje, igle, krv), pri čemu kod dece strah ili anksioznost mogu biti izraženi plačem, napadima besa ili „zamrzavanjem“;
  2. Fobični objekat ili situacija je skoro uvek praćena trenutnim strahom ili anksioznošću;
  3. Fobični objekat ili situacija se aktivno izbegavaju ili se podnose sa intenzivnim strahom ili anksioznošću;
  4. Strah ili anksioznost su nesrazmerni stvarnoj opasnosti koju predstavlja konkretan objekat ili situacija;
  5. Strah, anksioznost ili izbegavanje su uporni i obično traju šest meseci ili duže;
  6. Strah, anksioznost ili izbegavanje izazivaju značajan distres ili oštećenje u socijalnim, profesionalnim ili drugim važnim oblastima funkcionisanja osobe;
  7. Poremećaj se ne može bolje objasniti simptomima drugog mentalnog poremećaja (npr. socijalna anksioznost, opsesivno-kompulzivni poremećaj, posttraumatski stresni poremećaj).

(Photo by Two dreamers from Pexels)

Specifične fobije se mogu svrstati u pet opštih kategorija:

  • strahovi vezani za životinje (paukovi, psi, insekti);
  • strahovi vezani za prirodno okruženje (visina, grmljavina, voda);
  • strahovi u vezi sa krvlju ili povredama (igle, invanzivne medicinske procedure);
  • strahovi vezani za situacije (letenje, vožnja liftom, zatvorena mesta);
  • drugo (strah od gušenja, povraćanja, kod dece od glasnih zvukova ili maskiranih likova).

Ove kategorije obuhvataju ogroman broj specifičnih objekata i situacija. Međutim…

Čega se ljudi najčešće plaše?

Najčešće specifične fobije su:

  1. Aerofobija
  2. Akrofobija
  3. Arahnofobija
  4. Astrafobija
  5. Hemofobija
  6. Kinofobija
  7. Klaustrofobija
  8. Mizofobija
  9. Ofidiofobija
  10. Tripanofobija
  11. Agorafobija

(Photo by Mart production on Pexels)

  

Strah od letenja ili putovanja avionom

Aerofobija je intenzivan i preteran strah od letenja ili putovanja avionom. Osobe koje imaju ovu fobiju doživljavaju intenzivnu anksioznost u avionu (koja može ići i do napada panike) ili i pri samoj pomisli na letenje, zbog čega najčešće izbegavaju putovanja avionom, pa ova fobija može značajno da utiče na kvalitet njihovog života. Strah je uglavnom praćen izraženim fiziološkim simptomima, koji su slični kod svih fobija – ubrzano disanje, ubrzan rad srca, drhtanje, znojenje, mučnina, osećaj vrtoglavice.

(Photo by Jule from Pexels)

Iako statistike pokazuju da je putovanje avionom bezbednije od putovanja drugim prevoznim sredstvima (kao što su automobili, autobusi, vozovi), ljudi često imaju strah od letenja. Međutim, dok se mnoge osobe u određenoj meri plaše letenja, samo manji broj ljudi ispunjava kriterijume za dijagnozu ove fobije.

Ovaj strah može biti uzrokovan ili pogoršan ukoliko osoba ima neku drugu fobiju ili anksiozni poremećaj.

Na primer, ljudi sa klaustrofobijom često doživljavaju strah od letenja, zbog skučenih prostorija i nedostatka ličnog prostora; ljudi koji imaju strah od visine, takođe, mogu razviti strah od letenja; osobe sa socijalnom anksioznošću mogu razviti strah od letenja, jer su tada primorane da budu dug period sa strancima. Pored toga, neke fizičke tegobe mogu da doprinesu ovom strahu. Na primer, prehlada, hronični problemi sa sinusima, problemi sa ušima ili vrtoglavice stvaraju realnu fizičku nelagodnost pri letenju, pa mogu doprineti nastanku ove fobije. Takođe, osoba koja ima kardiovaskularne bolesti ili druga stanja koja povećavaju rizik od krvnih ugrušaka, može biti zabrinuta povodom mogućnosti razvoja venske tromboze tokom leta, što može uticati i na razvoj ove fobije.

Strah od visine

Akrofobija je intenzivan i preteran strah od visine. Veliki broj ljudi se pomalo plaši visine, naročito ukoliko su veće visine u pitanju. Međutim, akrofobija podrazumeva mnogo značajniji ili ometajući strah, koji utiče na funkcionisanje osobe u svakodnevnom životu.

(Photo by Hugo Sykes from Pexels)

Ljudi sa ovom fobijom se osećaju izuzetno uznemireno kada se nalaze u situacijama koje podrazumevaju udaljenost od zemlje, kao što je penjanje na merdevine, izlazak na balkone ili odlazak na vrh zgrade. Zbog intenziteta ovog straha, najčešće izbegavaju svaku situaciju koja uključuje visinu ili, ukoliko se nađu na nekoj visini, traže nešto za šta se mogu uhvatiti, kleče, puze i slično.

Strah od paukova

Arahnofobija je intenzivan i preteran strah od paukova. Osobe sa ovom fobijom doživljavaju intenzivan strah, kada se suoče sa paukom, ali nekada su i sama pomisao na pauka ili pogled na njega praćeni ogromnim strahom i panikom. Na primer, osoba može da ima simptome anksioznosti ili panike i da se oseća neprijatno u svom domu, ukoliko zna da je pauk unutra ili može izbegavati da se bavi aktivnostima na otvorenom, gde bi paukovi mogli biti prisutni, kao što je planinarenje ili izlet u parku.

(Photo by Mart production from Pexels.)

Iako se procenjuje da postoji oko 35000 različitih vrsta paukova, samo desetak predstavlja realnu pretnju za ljude, pa se postavlja pitanje zašto se onda ljudi toliko plaše paukova.  Jedno od objašnjenja za ovu fobiju, ali i za druge fobije od životinja, je to da su ti insekti i životinje nekada predstavljali značajnu pretnju našim precima, jer im je nedostajalo medicinsko znanje, ali i tehnološka sredstva za saniranje ujeda ili povreda od insekata i životinja, pa je strah imao evolucioni značaj i pomagao je u preživljavanju.

Strah od grmljavine, munja i gromova

Astrafobija je intenzivan i preteran strah od grmljavine, munja i gromova. Ova fobija je češća kod dece, ali nije neuobičajeno da je i odrasli imaju. Osobe sa ovom fobijom doživljavaju preplavljujući strah, pri suočavanja sa tim vremenskim uslovima, praćen fiziološkim simptomima, a simptomi su često intenzivniji kada su sami.

(Photo by Frank Cone from Pexels)

Tokom grmljavine, munja i gromova, oni pokušavaju da se sklone ili sakriju, na primer, u krevetu ispod prekrivača, u ormanu ili u podrumu. Mogu zatvarati zavese ili pokušavati da priguše zvuk oluje, na primer, puštajući glasnu muziku. Takođe, mogu biti preokupirani vremenskim uslovima i provoditi mnogo vremena prateći vremensku prognozu, kako bi znali da li bi se mogla dogoditi neka oluja. U nekim slučajevima, na ovu fobiju se može nadovezati i agorafobija, kada se osoba toliko plaši da će je na otvorenom zadesiti ovi vremenski uslovi, da ne može da napusti kuću.

 Strah od krvi

Hemofobija (ili hematofobija) je intenzivan i preteran strah od krvi. Dok je neka nelagodnost povezana sa krvlju prirodna, osobe koje imaju ovu fobiju doživljavaju intenzivnu anksioznost kada vide krv ili kada samo i pomisle na krv.

Ono što je, za razliku od drugih fobija, specifično za ovu je to da dolazi do smanjenja krvnog pritiska i otkucaja srca, što može dovesti do nesvestice pri pogledu na krv i gubitka svesti. Pored toga, često se javljaju mučnina, povraćanje i znojenje.

Ovaj strah može biti toliko jak da osoba izbegava lekarske preglede, vađenje krvi ili injekcije, čak i kad je to neophodno, kao i gledanje krvi na ekranu ili u stvarnom životu. Znake hemofobije često pokazuju i deca, pa se u situacijama kada im se vadi krv drže za roditelje, plaču ili reaguju emocijom besa ili „zamrzavanjem”. Ova fobija se često javlja udruženo sa tripanofobijom (strah od igala) i nozokomefobijom (strah od bolnica).

Strah od pasa

Kinofobija je intenzivan i preteran strah od pasa. Kada su u blizini psa, ove osobe doživljavaju inzenzivnu anksioznost praćenu fiziološkim simptomima, kao što su ubrzano lupanje srca, znojenje, ubrzano disanje, drhtanje, što može ići i do nivoa napada panike i imaju izraženu potrebu da pobegnu iz te situacije.

(Photo by Manu Mangalassery from Pexels)

Kinofobija prevazilazi blagu nelagodnost ili situacioni strah, odnosno, to nije samo normalan strah pri susretu sa psom koji je agresivan, već se radi o iracionalnom i preteranom strahu, povodom svakog susreta sa psom, koji može ozbiljno uticati na život i funkcionisanje osobe. Na primer, osoba može izbegavati da hoda određenom ulicom, jer zna da u tom kraju živi pas, što može otežati odlazak u školu, na posao ili na neke događaje van kuće. Takođe, može izbegavati da ide u posetu rođacima ili prijateljima, ukoliko imaju psa.

Strah od skučenih i zatvorenih prostora

Klaustrofobija je intenzivan i preteran strah od skučenih i zatvorenih prostora. Osobe koje pate od klaustrofobije doživljavaju intenzivnu anksioznost kada se nađu u takvim situacijama, praćenu fiziološkim simptomima, kao što su ubrzan rad srca, osećaj gušenja ili nedostatka vazduha, mučnina, vrtoglavica. Zbog toga ih uglavnom izbegavaju ili, kad se nađu u njima, imaju potrebu da pobegnu, što značajno utiče na njihov život i svakodnevno funkcionisanje.

(Photo by Mart Production from Pexels)

Klasični primeri su vožnja liftom, kao i vožnja vozovima, avionima, automobilima, boravak u maloj prostoriji bez prozora, boravak u podrumu, prolazak kroz tunel, snimanje magnetnom rezonancom.

Strah od bakterija, prljavštine ili zaraza

Mizofobija (koja se često naziva i germofobija, bakteriofobija ili bacilofobija) je intenzivan i preteran strah od bakterija, prljavštine ili zaraza. Osobe koje imaju ovu fobiju su izrazito zabrinute povodom čistoće i higijene, što ih navodi da ekstremno čiste, kompulzivno peru ruke, nose maske i rukavice ili mogu izbegavati situacije i objekte koje smatraju kontaminiranim, odnosno prljavim.

(Photo by Cottonbro studio on Pexels)

Ljudi koji imaju ovu fobiju mogu izbegavati i kontakt sa drugim ljudima, jer se boje kontaminacije, kao i područja gde je veća verovatnoća da su bakterije prisutne (javni toaleti, lekarske ordinacije, apoteke, škole, prevozna sredstva). Takođe, mogu preterano koristiti dezinfekciona sredstva ili biti preterano zaokupljeni medijskim izveštajima o pojavljivanju bolesti i epidemijama. U nekim slučajevima je ova fobija povezana sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem.

Strah od zmija

Ofidiofobija je intenzivan i preteran strah od zmija. Strah od zmija je veoma čest, polovina ljudi na svetu ga oseća. Međutim, samo mali procenat onih koji se plaše zmija imaju fobiju.

(Photo by Faizi-ali from Pexels)

Osobe koje imaju ovu fobiju doživljavaju intenzivnu anksioznost, praćenu fiziološkim simptomima, kada su izložene zmijama ili čak i kada samo razmišljaju o njima. Zbog toga one najčešće izbegavaju mesta gde bi mogle sresti zmiju i beže iz situacije ukoliko postoji i samo sumnja da je zmija u blizini. Ova fobija se često pripisuje evolucionim uzrocima – pošto su neke zmije otrovne, naši preci su ih izbegavali, jer su tako imali veću verovatnoću da prežive i prenesu svoje gene.

Strah od igala

Tripanofobija je intenzivan i preteran strah od igala. Konkretnije, ljudi sa tripanofobijom se plaše igala u medicinskim ustanovama i osećaju intenzivnu anksioznost pri pogledu na iglu ili i pri samoj pomisli na nju.

(Photo by Karolina Grabowska from Pexels)

Iako je neka nelagodnost povodom igala uobičajena, ljudi koji imaju ovu fobiju često izbegavaju svaki kontakt sa iglom (npr. dobijanje vakcina, infuzija, vađenje krvi ili dobijanje anestezija kod zubara), što može biti opasno po zdravlje, jer izbegavaju odlaske kod lekara ili zubara, čak i kad im je to neophodno. Neke osobe sa ovom fobijom ne izbegavaju u potpunosti kontakt sa iglom, ali tokom kontakta doživljavaju jako intenzivan strah, praćen izraženim fiziološkim simptomima, koji može ići i do napada panike, a može doći i do onesvešćivanja, kao i kod fobije od krvi. Ova fobija je najčešća kod dece. Neka istraživanja pokazuju da se od tri deteta, dva plaše igle. Sa godinama, taj strah često nestaje, međutim, po nekim istraživanjima oko 16% odraslih izbegava da se vakciniše, zbog ove fobije.

Agorafobija, takođe, spade u najčešće fobije, ali ona je detaljnije obrađena u posebnom  članku.

 

Kako nastaju specifične fobije?

Nije poznato šta je tačan uzrok specifičnih fobija, ali najverovatnije da je u pitanju kombinacija više faktora:

  • Genetska predispozicija. Za osobe čiji članovi porodice imaju fobije ili neki drugi anksiozni poremećaj, veća je verovatnoća da će razviti slične probleme. Međutim, mnogi ljudi sa fobijama nemaju članove porodice sa ovim problemom.
  • Učenje putem iskustva. Osobe mogu razviti specifične fobije ako su bile svedoci straha kod drugih ljudi u određenim situacijama, što može rezultirati usvajanjem iracionalnog straha.
  • Traumatska iskustva. Traumatično iskustvo ili neprijatan događaj koji se dogodio u vezi sa određenim objektom ili situacijom može dovesti do razvoja fobije. Na primer, ako osobu u detinjstvu napadne ili ugrize pas, postoji rizik da će u odraslom periodu imati fobiju od pasa ili ako je nekada osoba bila zaglavljena u liftu, postoji rizik da razvije klaustrofobiju.
  • Kognitivni faktori. Način na koji osoba razmišlja o određenom objektu ili situaciji, utiče na razvoj fobije, jer negativne misli i uverenja mogu stvoriti i održavati anksioznost.
  • Socijalna dinamika. Kultura i društveni faktori, takođe, igraju ulogu. Ako se u društvu često izražava strah ili stigmatizacija prema određenim stvarima, to može doprineti razvoju fobije. Na primer, za vreme epidemije korona virusa, intenzivan strah u društvu od zaraze, mogao je da doprinese razvoju mizofobije.

(Photo by Rene Asmussen from Pexels)

Kada se javljaju specifične fobije i kakav tok imaju?

Specifične fobije se, uglavnom, javljaju u ranom detinjstvu (između pete i devete godine), mada se mogu pojaviti i kasnije. Ovo se pre svega odnosi na strah od spoljašnje situacije i strah od krvi, igala i povređivanja, dok se situacione fobije javljaju nešto kasnije, oko dvadesete godine.

Tokom godina, simptomi fobije su hronično prisutni, ali samo u specifičnim situacijama i u susretu sa specifičnim objektima, pa ove fobije uglavnom nemaju značajan efekat na kvalitet života (osim u slučaju nekih fobija, npr. fobije od igala i krvi, koje mogu imati značajne posledice po zdravlje, klaustrofobije koja onemogućava snimanje magnetnom rezonancom ili fobije od letenja, koja uzrokuje nemogućnost putovanja avionom), zbog čega se osobe sa ovim problemom ređe obraćaju za stručnu pomoć.

(Photo by Cottonbro studio from Pexels)

Tretman specifičnih fobija

Istraživanja pokazuju da je kognitivno-bihejvioralna terapija najuspešnija u lečenju specifičnih fobija. Farmakoterapija se koristi kao dodatak, samo ukoliko je anksioznost intenzivna i preplavljujuća, pa ometa psihoterapijski tretman.

Ponašanje izbegavanja, kao ključni simptom specifičnih fobija, najuspešnije se leči postepenim izlaganjem. Cilj izlaganja je da se osobi pokaže da ekstremno emocionalno uznemirenje izazivaju njena uverenja, a ne situacija ili objekat kojeg se plaši. Osoba se u realnosti (što je najefikasnije) ili zamišljanjem (u imaginaciji) postepeno izlaže situacijama ili objektima kojih se plaši, počev od onoga čega se najmanje plaši, da bi se došlo do onoga čega se najviše plaši. Na primer, ako osoba ima fobiju od pasa, u početku se izlaganje svodi na razmišljanje o psu, pa zatim na gledanje slike psa, videa, posmatranje psa sa distance, da bi se postepeno došlo do približavanja psu i kontakta sa psom. U svakoj situaciji osoba ostaje sve dok se anksioznost ne smanji ili ne nestane. Važno je da osoba uvidi da može da se nosi sa situacijom, iako je ona neugodna. Na početku tretmana, osobe se izlažu uz pomoć i prisustvo psihoterapeuta, dok ne budu spremne za samostalno izlaganje, koje mora biti svakodnevno (čak i po više puta dnevno), kako bi bilo efikasno.

Pre izlaganja, osoba se uz pomoć psihoterapeuta edukuje o nastanku i održavanju njenog problema i priprema se za suočavanje sa strahom, promenom načina razmišljanja o situaciji ili objektu povodom koga oseća strah.

Takođe, uporedo sa izlaganjem, radi se na menjanju pogrešnih uverenja osobe da su strah i simptomi anksioznosti potencijalno opasni.

 

Reference

Jašović Gašić, M. i Lečić Tosevski, D. (2010). Psihijatrija; Udžbenik za studente medicine. Beograd: Medicinski fakultet u Beogradu.

American Psychiatric Association (2013). Diagnostic and statistical manual of mental disorders (5th Ed.). Washington, DC: Author.

https://www.verywellmind.com/

https://my.clevelandclinic.org/health/diseases

Naslovna fotografija: Ron Lach from Pexels

Autor: Nataša Milinković

Psiholog i edukant REBT psihoterapije

0 komentara

Prosledi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Povezani članci

Zašto nas osećanja zbunjuju?

Zašto nas osećanja zbunjuju?

Veliki deo našeg iskustva čine emocionalne reakcije. Osećamo tugu povodom prekinutog odnosa, anksioznost povodom neizvesne budućnosti, bes prema napornom komšiji, krivicu povodom nepromišljeno...