loader image

Psihološki aspekti prekida trudnoće ili pobačaja

jan 10, 2024 | O životu | 0 Komentara

Prekid trudnoće i pobačaj spadaju u značajne životne događaje žene i sa sobom mogu da nose mnoge posledice po mentalno zdravlje. Bez obzira da li se radi o namernom prekidu ili pobačaju ishod je isti: gubitak trudnoće.

Spektar emocija kroz koje se prolazi nakon bilo kog od ova dva događaja je indivudalan i na njega dosta utiču i okolnosti, lična uverenja i vrednosti, sistem podrške.

Samim tim i psihološki aspekti prekida trudnoće ili pobačaja su različiti, neki od njih mogu biti kratkotrajni i prolazni, a drugi trajni i duboki.

(Photo by Ashley Jones from Pexels)

Namerni prekid trudnoće

Namerni prekid trudnoće (abortus) u našoj zemlji je dozvoljen do 10. gestacijske nedelje i planiran je. Po zakonu može da se izvodi jedino na zahtev žene. Ako je trudnoća starija od 10 nedelja i postoji namera trudnice da se trudnoća prekine potrebno je da se podnese zahtev koji odobrava stručna komisija.

Razlozi prekida trudnoće od strane trudnice/partnera mogu između ostalog da budu:

  • Neželjena (neplanirana trudnoća)
  • Prekid iz medicinskih razloga (različite anomalije ploda)
  • Ugroženost zdravlja i života žene
  • Finansije
  • Odnos sa partnerom
  • Planovi koje žena ili par ima vezano za budućnost
  • Mentalna ili emotivna nespremnost
  • Nezrelost za roditeljstvo
  • Uticaj drugih osoba (porodica, prijatelji)
  • Osoba ne želi decu
  • Trudnoća kao ishod silovanja ili incesta.

(Photo by Mart production from Pexels)

Prekid trudnoće: izazovi

Prekid trudnoće predstavlja odluku koja je često zajednička, mada u dosta slučajeva žena je ta koja donosi finalnu odluku.

Bez obzira da li se radi o prekidu iz medicinskih razloga najčešći izazovi, iz perspektive mentalnog zdravlja su sledeći:

  • Strah da li se donosi ispravna odluka. Donošenje odluke o prekidu trudnoće je teško i najčešće se prolazi kroz proces razmatranja svih mogućih posledica prekida trudnoće, kao i onoga šta bi moglo da se desi u slučaju da se dete zadrži. Sam proces preispitivanja ne može da traje dugo i dodatni faktor je vremenski pritisak da se odluka donese.
  • Strah od medicinskih posedica, nemogućnosti da se u budućnosti desi trudnoća jeste jedan od strahova koji se pojavljuje kod osoba koje se još nisu ostvarile u ulozi roditelja ili planiraju da imaju još dece u budućnosti.
  • Osećanje krivice i/ili sramote je povezano sa sistemom vrednosti, načinom vaspitanja, religioznošću i dobijanjem podrške od strane najbližeg okruženja. Upravo ova osećanja znaju da blokiraju žene/partnere da pričaju o samom prekidu trudnoće, bolu koji osećaju (jer moraju da ispaštaju zbog toga što su uradili). Prekid trudnoće često predstavlja jednu od najčuvanijih porodičnih tajni o kojoj se ne priča. Ovakvo zataškavanje realnosti može da dovede do poremećaja u odnosima, kao i drugih posledica po mentalno zdravlje.
  • Bes ima mnoga lica kada je prekid trudnoće u pitanju: od besa na život što je npr. plod sa anomalijama, na partnera što nije koristio zaštitu, na partnerku koja se odlučila na prekid trudnoće…
  • Tuga se javlja u slučajevima kada se na prekid trudnoće gleda kao na gubitak i sastavni je deo prihvatanja tog gubitka.
  • Promena u dinamici partnerskih odnosa se najčešće javljaju kada partneri nemaju isto mišljenje, jedno želi, a drugo ne želi da se trudnoća prekine. Nakon donete odluke, važno je da partneri pričaju i na vreme iskažu svoja osećanja, obraćajući pažnju na to da drugu osobu ne okrivljuju za sopstvene reakcije.

(Photo by Cottonbro studio from Pexels)

Pobačaj

Spontani pobačaj se najčešće dešava pre 20. nedelje trudnoće. Više od 80% pobačaja se desi u prvih 12 nedelja trudnoće. Pobačaji nakon 20. nedelje su dosta ređi.

Medicinski razlozi zbog kojih dolazi do pobačaja su različiti. Samim tim što je trudnoća željena, nekada i planirana, pobačaj je fizički i psihički teško iskustvo za ženu.

Ne postoje pravila kako bi žena trebalo da se oseća nakon pobačaja. Ako se žena na vest da je trudna vezala za bebu emocije će biti izraženije, u nekim slučajevima pobačaj uz tugu donosi i olakšanje (kod neželjene trudnoće, anomalija ploda, smrti ploda u stomaku…).

Neke od reakcija koje su javljaju su:

  • Šok,
  • Tuga zbog gubitka,
  • Osećanje krivice,
  • Anksioznost,
  • Ljubomora,
  • Usamljenost,
  • Bes,
  • ..

Prva godina nakon gubitka je uvek najteža, a prvih šest meseci nakon pobačaja jesu vremenski gledano period kada su emocije najintezivnije.

Sasvim je očekivano da oba partnera prođu kroz čitavu lepezu osećanja, a koliko će ona da potraju, na koji način će da se ispolje zavisi od svakog individualno.

(Photo by Alena Darmel from Pexels)

Zašto je u redu biti tužna nakon pobačaja?

Koliko god da je prisutno mišljenja da gubitak nerođene bebe nije pravi gubitak, to nije tačno. Ovakav način razmišljanja ne daje priliku roditeljima da tuguju javno, čak i pred svojim najbližima.

Tuga zbog pobačaja je specifična vrsta tuge, jer se ne tuguje za osobom koju je roditelj poznavao, već za gubitkom budućnosti nerođenog deteta i budućnosti ostvarivanja u roditeljskoj ulozi.

Kao i kod procesa žalovanja i nakon pobačaja se prolazi kroz različite faze kako bi se prihvatio gubitak i nastavilo dalje:

  1. Poricanje (Nemoguće je da se ovo dešava),
  2. Bes (Svi ostali su i dalje trudni osim mene),
  3. Pregovaranje (Uradiću šta god treba da ponovo zatrudnim, samo da se ovo ne desi. Ako treba krenuću u crkvu, piću sve vitamine, zatovriću se u kuću… Obećavam da više neću zavideti drugim trudnicama koje su održale trudnoću),
  4. Depresija (Ne želim da izlazim među ljude. Previše je teško da čujem da je neko trudan),
  5. Prihvatanje (Desilo se to što se desilo. Ne mogu to da promenim).

Najvažniji trenutak nakon pobačaja jeste da se  ženi dozvoli da prođe kroz sve faze žalovanja, kako bi se osnažila i nastavila dalje.

(Photo by Engin Akyurt from Pexels)

Blokirajuće misli koje se najčešće javljaju nakon pobačaja

Naše misli i kako gledamo na događaje utiču na naše ponašanje i raspoloženje. Nekada nas misli blokiraju i nisu u skladu sa realnošću.

Ono što je važno imati u vidu nakon pobačaja jeste da će se misli poput narednih javljati, ali u zavisnosti od toga koliki im značaj dajemo, kad se javljaju u odnosu na vremenski period kada je porođaj prošao, one mogu da budu blokirajuće i da utiču na mentalno zdravlje.

Nije u redu što su moje drugarice trudne i uživaju, dok ja patim. (Bes)

Moja najbolja drugarica ima sve što ja želim. To nije fer. (Zavist)

Ja sam užasna osoba što zavidim onima koje volim. (Krivica)

Nikada se neću ostvariti u ulozi majke, pobačaj je znak za to. (Anksioznost)

Ja sam kriva zbog pobačaja jer sam pomislila, uradila… (Krivica)

Neko drugi je kriv za pobačaj, jer je uradio…. Mrzim ga/je (Bes)

Nikada više se neću osećati tako kako sam se osećala tada. Ja više ne mogu da iskusim sreću. (Depresija)

Šta će se desiti kako drugi saznaju da sam pobacila? Svi će me odbaciti. (Strah ili stid)

(Photo by Tamilles Esposito from Pexels)

Reakcije na koje je potrebno obratiti pažnju

Iako su tugovanje i druge emotivne reakcije očekivane, postoje i one na koje je potrebno da se reaguje poput:

  • Kontinuirana nervoza i ispadi besa,
  • Dubokog i blokirajućeg osećanja krivice, samookrivljavanja zbog gubitka,
  • Depresije koja onemogućava normalno svakodnevno funkcionisanje,
  • Suicidalnih misli i pravljenje planova kako da se sprovede samoubistvo,
  • Nemogućnosti da se osoba skoncentriše,
  • Uspomena koje se često nameću i života koji se organizuje oko uspomena ili misli kako je moglo da bude,
  • Dezorijentisanost, ošamućenost,
  • Samopovređivanja, korišćenje alkohola ili narkotika,
  • Radikalnih promene u životnom stilu…

U slučaju da primetite ove ili neke druge znakove kod sebe ili vama bliske osobe, zakažite odlazak kod stručnjaka za mentalno zdravlje.

(Photo by Gustavo Fring on pexels)

Kako pobačaj utiče na partnerski odnos?

Kulturološki gledano postoji zahtev od muškarca da u u situaciji gubitka trudnoće bude „stena“, podrška partnerki i ne pokazuje svoje emocije.

Realnost je drugačija. I muškarci tuguju, na drugačiji način, ali gubitak trudnoće i za njih predstavlja šok i potrebno im je vreme za adaptaciju.

Razlike koje postoje u iskazivanju tuge su:

  • Muškarci manje plaču
  • Manje ih pogađa kada vide trudnicu
  • Imaju potrebu da manje pričaju o gubitku
  • Nisu sigurni šta je prihvatljivo ponašanje nakon gubitka
  • Zanemaruju svoja osećanja kako bi bili podrška partnerki…

Tuga i gubitak su emocije kroz koje se prolazi i kao par, a ne samo individualno. Da bi se gubitak lakše podneo i prihvatio dobro je imati u vidu da ne postoji identičan način tugovanja kod oba partnera.

Pošto je cilj da odnos ostane stabilan dobro je da partneri u ovim trenutcima komuniciraju o tome šta ih muči, dogovaraju se o daljim planovima, načinu na koji će da saopšte vesti okruženju, način na koji će da saopšte ostaloj deci (ako je imaju). Tako će nastaviti da učvršćuju svoju vezu i nastave da je grade na zdravim osnovama.

(Photo by Nicole Ganze from Pexels)

Šta još spada u gubitak trudnoće?

 Kada se spominje gubitak trudnoće najčešće se misli o prekidu trudnoće ili pobačaju, ali kroz gubitak se prolazi i u sledećim slučajevima:

  • Neuspešnog ciklusa vantelesne oplodnje
  • Hemijske trudnoće (rani pobačaj koji se desi u prvih pet nedelja trudnoće)
  • Vanmaterične trudnoće
  • Molarne trudnoće (kada se plod i posteljica ne razvijaju kako treba)
  • Selektivne redukcije (u slučaju višeplodne trudnoće)
  • Neuspelog usvajanja dece.

I u ovim slučajevima moguće su jake emotivne reakcije jer se desio gubitak, pogotovo ako je trudnoća planirana, željena ili se desila nakon više neuspelih pokušaja.

(Photo by Liza Summer on pexel)

Kako okruženje može da pomogne

Ako ste prijatelj nekom ko je doživeo gubitak trudnoće budite tu pomozite tako što ćete:

  • doneti hranu,
  • saslušati ih,
  • ako zatreba pričuvati njihovu decu,
  • razmisliti kada i na koji način da podelite vesti o nečijoj trudnoći,
  • pričati o gubitku na način koji je par izabrao, koristite reči koje oni koriste.

Izjave koje mogu da imaju negativan efekat u tim trenutcima:

  1. Mladi ste, imaćete drugo.
  2. Sve se to desilo sa razlogom/To je Božija volja.
  3. Sigurno nešto nije bilo u redu sa bebom./ To se često dešava.
  4. Bolje je što se desilo sada, pre nego što si rodila i videla dete.
  5. Bar imate drugo dete (decu).

Umesto toga recite im:

  1. Žao mi je zbog vašeg gubitka.
  2. Kako si s obzirom na sve kroz šta prolaziš?
  3. Tužna sam zbog toga što ti/vam se desilo.
  4. Ovo je sigurno težak period za tebe/vas.
  5. Ovde sam za tebe i želim da čujem sve što imaš da kažeš, kad god ti zatreba.

 

(Photo by Karolina Grabowska on Pexels)

 

Briga o sebi i podrška su važni

Nakon gubitka poput ovoga, važno je da znati:

  • Tuga je prirodni proces prihvatanja gubitka,
  • I druge emocije koje se javljaju pogotovo u prvih godinu dana su reakcija na gubitak,
  • Dozvolite sebi da prođete kroz neprijatne emocije,
  • I prijatne emocije su u redu,
  • Ako vam je potrebno smislite male rituale kako biste se oprostili od nerođenog deteta,
  • Pričajte sa partnerom i bliskim okruženjem,
  • Kada ste spremni da pokušate ponovo zavisi od fizičkih faktora, kao i vašeg psihičkog stanja,
  • Polako se vraćajte u rutinu, tempo koji Vam prija, vežbajte, putujte, čitajte,
  • Ako osetite da vas osećanja i misli prepravljuju, da ne možete sami da ih prevaziđete, potražite pomoć stručnjaka za mentalno zdravlje.

 

Izvori:

https://www.verywellhealth.com/reasons-for-abortion-906589

https://www.miscarriageassociation.org.uk/your-feelings/common-feelings/

https://www.miscarriageassociation.org.uk/wp-content/uploads/2016/10/Your-feelings-after-miscarriage-Nov-2022.pdf

Prezentacija sa webinara: Pregnancy and Infant Loss, Julie Bindeman

Naslovna fotografija: Dominika Roseclay from Pexels

Autor: Nataša Ivković Lovrić

Psiholog i edukant REBT psihoterapije

0 komentara

Prosledi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Povezani članci