loader image

Samopouzdanje

jun 13, 2021 | O životu | 0 Komentara

Verovatno ste često slušali o podeli na osobe koje su samopouzdane, i na one koji to nisu. Način ponašanja, uspostavljanja i razvijanja odnosa, postavljanja životnih ciljeva umnogome zavisi od nivoa samopouzdanja.

Samopouzdanje podrazumeva pozitivno vrednovanje sebe i verovanje u svoje sposobnosti.

Jedna od najčešćih tema sa kojom klijenti dolaze na terapiju tiče se upravo razvijanja samopouzdanja.

 

Misli kao najveći (ne)prijatelj

Osobe koje nisu samopouzdane vrlo lako nabrajaju svoje mane. Kada ih pitate za vrline ili uspehe, proći će dosta više vremena dok dobijete odgovor. Svoje uspehe pripisuju spletu srećnih okolnosti, dok kvalitete koje imaju često karakterišu kao nešto „nevažno“, što „svako ima“ ili kao nešto što se „podrazumeva“.

Sebi daju jednu opštu negativnu ocenu usled karakteristike koja im se ne dopada: „Anksiozan/na sam i zbog toga sam bezvredan/na“, „Bojim se nepoznatog i zbog toga sam slab/a“, „Dosadan/na sam i niko me ne želi u društvu“, „Mene niko ne može voleti“, „Obnovio/la sam godinu na fakultetu, jer sam glup/a“, „Još uvek nisam stambeno situiran/a i zbog toga sam nesposoban/na“. Osoba sebi postavlja određene kriterijume koje je potrebno da dostigne kako bi konačno bila zadovoljna sobom. Međutim, ovde dolazi do velike greške u razmišljanju po kojoj se cela ličnost izjednačava sa određenim aspektom/osobinom/karakteristikom.

Ukoliko ste se prepoznali u prethodno opisanom načinu razmišljanja, možete se zapitati kakav odnos imate prema svojim kvalitetima i postignućima. Da li ih smatrate da su vaši uspesi splet nekih slučajnih okolnosti? Da li verujete da vaši kvaliteti nisu „dovoljni“ da bi vas neko prihvatio? Da li procenjujete da vrline koje posedujete ima i većina drugih ljudi i da se one jednostavno „podrazumevaju“?

Osobe sa niskim samopouzdanjem zaključuju po principu crno-belog razmišljanja – „Ili sam anksiozan ili nisam“, „Ili sam zanimljiv ili nisam“. Ipak, činjenica je da niste u svakoj situaciji anksiozni, dosadni, nepoverljivi… Generalizujete neprijatne situacije i ne obraćate pažnju na one koje su pokazale suprotno. Sem toga, zamislite život u kojem biste konstano bili poverljivi prema svima. Ili, život u kojem nikada ne biste osetili anksioznost. Sigurno se možete setiti situacija u kojima vas je vaša nepoverljivost zaštitila ili anksioznost podstakla na veći trud i rad.

 

Kako samopouzdanje utiče na odnose sa drugim ljudima?

„Što je veće samopouzdanje u čoveku, to su veće šanse da će se prema drugim odnositi sa dobrotom i poštovanjem.“ Nathaniel Branden

Osobe sa niskim samopouzdanjem mogu izbegavati uspostavljanje bliskih odnosa, kako ih drugi ne bi upoznali i zatim „pobegli“. Konstatno ulažu energiju da održe zid između sebe i drugih. Otvaranje prema drugoj osobi deluje kao veoma rizičan i opasan poduhvat nakon kojeg mogu ostati napušteni. Prati ih strah da će neko drugi shvatiti da nisu takvi kakvi naizgled deluju. Kada neko pokuša da im se približi osećaju se ugroženo i uznemireno i zbog toga pribegavaju različitim načinima „odgurivanja“ ljudi od sebe.

                                            

Određeni broj osoba sa niskim samopouzdanjem može pribegavati suprotnom mehanizmu – „lepljenju za druge“. Najčešće, kada osobe svoju vrednost posmatraju iz perpektive drugih osoba i tuđih očiju, čine sve da im udovolje i da budu „dovoljno dobri“. Takve osobe su često podređene u odnosima i svoje potrebe i želje procenjuju kao manje vredne. Drugima deluju kao veoma simpatični i svojom umiljatošću pozivaju na zaštitu i zbrinjavanje.

Paradoksalno, osobe sa naizgled superiornim stavom, dominantnim položajem i utiskom previsokog samopouzdanja, mogu biti vrlo nesigurne u sopstvenu vrednost. Zid koji drugima odaje utisak superiornosti, nadmenosti i strogosti, zapravo je štit od povređenosti. Često imaju visoke zahteve i visoka očekivanja prema drugima i veoma burno reaguju kada nisu ispunjeni, u cilju kažnjavanja osobe zbog koje su se osetili manje vredno ili napušteno. Kontinuirano tesitraju druge i njihovu posvećenost i ljubav.

Osobe sa niskim samopouzdanjem se često porede sa drugima zbog čega ostaju hronično nezadovoljne. Veruju u to da se drugi oko njih nikada ne osećaju kao oni, da su svi drugi uspešniji, bolji i srećniji. Kao što govori poznata poslovica „U tuđem dvorištu trava je zelenija. U tuđoj ruci komad je veći.“ Za poređenje uvek biraju osobe koje su naizgled uspešnije i zadovoljnije čime nalaze potvrdu sa svoj inferiorniji položaj.

 

Kako samopouzdanje utiče na druge aspekte života?

„Samopouzdanje je prvi uslov za velike poduhvate.“ Semjuel Džonson

Razlika između samopouzdanih i nesamopouzdanih osoba nije u broju kvaliteta, uspeha, talenata i sposobnosti. Najveća razlika između njih je u odnosu prema životnim situacijama i izazovima. Samopouzdane osobe takođe doživljavaju neuspehe, strahove, neprijatne situacije, bolne izbore i greške.

Dok osobe sa visokim nivoom samopouzdanja uče iz grešaka, a neuspehe ne poistovećuju sa vrednošću svoje ličnosti, nesamopouzdane osobe greške, neuspehe, sugestije i kritike doživljavaju kao potvrdu svoje neadekvatnosti.

Na taj način, samopouzdane osobe eksperimentišu i ponovnim pokušajima i izlaganjem uočavaju i razvijaju svoje sposobnosti. Osobe sa stalnom sumnjom u sopstvenu vrednost se nakon greške povlače, izbegavaju promene i na kraju zaista dožive neuspeh i potvrdu svog straha, čime se njihovo „proročanstvo“ ispunjava. Na isti način uspostavljaju i odnose – plaše se da će ih neko napustiti usled čega odaju utisak uzdržanosti i zatvorenosti i na kraju zaista budu napuštene. Samopouzdane osobe će situacije u kojima su odbijene posmatrati kao sastavni deo životnih iskustava, dok će osobe sa niskim samopouzdanjem istu situaciju tumačiti kao povod da se još više zatvore i posumnjaju u sebe.

 

Šta za vas znači biti samopouzdan?

„Saznanje da možemo biti voljeni baš onakvi kakvi jesmo, pruža nam sve najbolje prilike za odrastanje u najzdravije ljude.“ Fred Rogers

                                             

Dostizanje samopouzdanja nije konačan cilj. U različitim uloga ćemo se osećati manje ili više sigurno u sebe. Na poslu možete pokazivati izrazito visok nivo samopouzdanja, dok se u partnerskim odnosima možete osećati inferiorno i nedovoljno dobro. Put razvijanja samopouzdanja je dugačak, ali vredan truda. Zapitajte se šta za vas znači biti samopouzdan. Da li to znači biti savršen, dovoljno dobar ili prihvatiti celog sebe? Uz deljenje sa drugima, postepenim izlaganjem, prihvatanjem svih svojih mana i vrlina, pružate mogućnost i drugima da vas prihvate. Na tom mestu započinje put zaceljivanja.

 

Autor: Jelena Janjić

Pedagog i porodični savetnik

0 %s Comments

Prosledi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Povezani članci

Granični poremećaj ličnosti

Granični poremećaj ličnosti

Svi poremećaji ličnosti su trajni obrasci unutrašnjeg iskustva (načina razmišljanja i emocionalnog reagovanja) i ponašanja koji značajno odstupaju od očekivanja kulture pojedinca. Poremećaji...