Tokom odrastanja od roditelja se očekuje da postavljaju pravila koja se tiču različitih aspekata ponašanja i postavljaju granice svojoj deci, u nadi da će im pomoći da se jednog dana osamostale. Ali stvari mogu početi da se komplikuju kada deca odrastu u odrasle osobe, jer neki roditelj imaju problem da svom odraslom detetu dopuste da ima svoj život. Kada uđete u brak, stvarate novi život i novi dom. Ako ste bili bliski sa roditeljima, to bi moglo zahtevati da postavite granice kako biste sprečili roditelje da se mešaju u vaš brak ili provode previše vremena sa vama. Ako je ovo područje napetosti u vašoj porodici, evo šta trebate da znate o postavljanju zdravih granica prema roditeljima.
Zašto je postavljanje granica toliko važno?
Ako ste relativno mladi, vaši roditelji bi još uvek mogli očekivati da su oni ti koji određuju pravila, a vi treba da ih poštujete. Kada se venčate, ta dinamika može značajno uticati na vaš odnos sa supružnikom. Ako ne postavite određene granice, i to veoma rano, to možete voditi sukobu između vas i vašeg supružnika. Vaš supružnik možda neće želeti da razgovarate o vašem braku sa svojom mamom ili tatom, i može se osećati iznevereno, a vaše uzajamano poverenje može biti poljuljano, ukoliko stvari iz vaše intime delite sa drugima.
Postavljanje granica u odnosu sa roditeljima vodi zdravim i prijatnim interakcijama, sprečava vas da nagomilte ljutnju prema roditeljima i pomaže vam da dodatno uspostavite individualnost – to jest, imate sopstveni identitet i budete jedinstvena ličnost. Bez odgovarajućih granica, roditelji mogu verovati i osećati da je u redu da nameću svoja uverenja i načine razmišljanja i ponašanja svojoj odrasloj deci ili da se mešaju u njihove odnose sa drugim ljudima.
Iako može biti teško voditi ove razgovore, oni su neophodni za razvoj zdravog odnosa sa roditeljima i u krajnjoj liniji odraz su samopoštovanja. Ukoliko budete istrajni u postavljanju granica svakako ćete osećati manje anksioznosti i ljutnje, bolje ćete upravljati konfliktima i imati više samopoštovanja.
Kako izgledaju zdrave granice u odnosu sa roditeljima?
Zdrave granice prema roditeljima uključuju uzajamno uvažavanje da je svako od vas odrasla osoba sa vlastitim mislima, mišljenjima, uverenjima, iskustvima i potrebama. Postavljanje granica roditeljima podrazumeva prepoznavanje sopstvenih jedinstvenih vrednosti, od kojih se neke mogu razlikovati od njihovih, kao i da ste u stanju da se ponašate na način koji je u skladu sa vašim vrednostima i uverenjima. Dalje, to podrazumeva da ste jasni i iskreni u pogledu toga šta vama treba i da ste postavili pravila u pogledu toga kako želite da se prema vama ponašaju.
Primeri kršenja granica od strane roditelja mogu izgledati ovako:
– Nenajavljeni i/ili česti dolasci
– Neželjeni (loši) komentari koji se tiču vašeg supružnika
– Neželjeni saveti o tome kako da odgajate svoju decu
– Kupovina stvari za vaš dom bez da vas pitaju
– Česti komentari o vašoj ishrani ili telu
– Mešanje u vaše odluke
“Imam problem sa mamom. Kad god je zamolim da pričuva bebu da ja nešto obavim, kada se vratim zateknem kuću potpuno sređenu, sa sve oribanim kupatilom, iako joj naglasim da ne želim da čisti kuću bez moje dozvole. Ona se čudi što ja neću da mi “pomaže”, a ja to doživljavam kao poruku da “ne radim stvari dovoljno dobro, da sam sve zapustila.” I stalno se prepiremo oko toga.”
“Mrzim kada mama komentariše moj izgled i kilograme. Prosto mi se ne ide kod nje.”
“Kada se beba rodila počela je priča o kupovini većeg stana. I supruga i ja smo uvideli da moramo da napravimo promenu. Usput sam to ispričao roditeljima, tek da imamo neku temu, jer ionako se suviše petljaju, a veće naredne nedelje su zakazali prvo gledanje novog stana, bez ikakvih konsultacija sa mnom i mojom suprugom. A ne razumem ni sebe, umesto da odbijem, ja sam otišao, iako ljut sve vreme.”
Koji su razlozi zbog kojih roditelji krše granice u odnosu sa svojom odraslom decom?
Iako je osnovna funkcija roditeljstva da pripremi dete za samostalan život, nekim roditeljima je jako teško da prihvate da je njihovo dete odraslo i da mu više ne treba pomoć, kao i da neki drugi odnosi postaju važniji u njegovom životu.
Roditeljima može biti teško kada se odrasli sin ili ćerka udaljavaju od njih, mogu želeti da su deci i dalje potrebni. Nekada taj strah da deci više neće biti potrebni vodi ka tome da roditelji održavaju osećaj bespomoćnosti kod svoje dece, zbog čega im stalno pomažu, daju im savete, usmeravaju ih, čime im zapravo šalju poruku: ti ne možeš bez mene. Na taj način pokušavaju da ih i dalje kontrolišu.
Ovakvi roditelji mogu imati preteran strah od “sindroma praznog gnezda”, što je zapravo neizbežan osećaj gubitka koji svi roditelji dožive kada deca napokon napuste dom. Ovakvi roditelji zapravo vezuju veliki deo svoje ličnosti za ulogu roditelja, zbog čega osamostaljivanje deteta doživljavaju kao pretnju i napuštanje. Samim tim i kada dete uđe u brak, roditelj supružnika doživljava kao neku vrstu rivala i pretnje svojoj poziciji u životu deteta. Kada roditelji imaju jako izraženu potrebu da kontrolišu svoje odraslo dete i mešaju se u njegov brak, onda je skoro svaki pokušaj deteta da upravlja svojim životom propraćen osećanjem griže savesti, potisnutim besom i dubokim osećanjem nelojalnosti.
Koje granice je neophodno postaviti?
Granice koje je najvažnije postaviti mogu zavisiti od područja u kojima se vaši roditelji osećaju najslobodnijim da vrše uticaj i pritisak na vas. Naročito je važno postaviti finansijske, emocionalne i fizičke granice. Objasnite im da je vaše pravo da sami donosite odluke u različitim oblastima svog života, bez obzira da li će voditi uspehu ili biti pogrešne. Možete sami odabrati kako ćete se ophoditi sa novcem ili kreditima, sve dok to ne utiče na njihovu kreditnu sposobnost. Ukoliko niste razvili dovoljan stepen emocionalne nezavisnosti od roditelja, jako ćete teško ostvariti i kvalitetan partnerski odnos.
Najpre je potrebno da sa svojim supružnikom prodiskutujete o različitim i bitnim ličnim pitanjima (pitanjima vezanim za karijeru, probleme u braku, podizanje dece, planove za budućnost). Vaši roditelji ne moraju i ne treba da znaju šta se dešava u vašoj spavaćoj sobi ili da određuju kako ćete odgajati svoju decu ili kako će izgledati vaš društveni život. Veoma je bitno da se supružnik i vi slažete u pogledu toga koje su vam granice bitne, kakve će one biti i kako ćete ih postaviti.
Moguće je naravno da supružnici ponekad imaju različite stavove u pogledu granica koje je potrebno postaviti, što je u redu, jer svi imamo različite vrednosti i nivo tolerancije. Ali bitno je da ste spremni da sa supružnikom dođete do rešenja koje je zadovoljavajuće za oboje, kao i da supružnik ne oseća da vam je odnos sa roditeljima važniji.
Stanite rame uz rame sa supružnikom u vezi uticaja vaših roditelja. Razgovarajte o svemu onome što vas brine, a zatim razgovarajte sa roditeljima kako biste postavili i prilagodili granice.
Otvoreno ponudite svoju primarnu lojalnost svom supružniku, sa kojim treba da nastavite da uspostavljate blizak, intimni odnos, pun ljubavi. Ako nastavite da postavljate granice kada je to potrebno, vaši roditelji će konačno naučiti da žive sa novom dinamikom.
(pexels-pixabay-302083)
Kako postaviti granice roditeljima?
- prepoznajte i odredite svoje granice.
Odvojite vreme da razmislite i odredite šta ste spremni da tolerišete, a šta ne tolerišete u odnosu sa roditeljima. Gde ćete podvući crtu? Na primer, koliko često želite razgovarati sa roditeljima telefonom ili koliko često ćete ih viđati? Svaki dan, jednom u par dana, jednom mesečno? Nema ništa loše u tome što želite da postavite granice roditeljima. To je zdrav deo procesa individuacije.
Pored toga, važno je znati i kada prekinutu razgovor, ukoliko on ne ide u smeru koji je koristan i produktivan. Obratite pažnju na to kako se osećate i koliko ste neprijatnosti spremni da tolerišete. Ako osećate da vam je potrebna pauza u razgovoru važno je da je napravite kako konflikt ne bi eskalirao.
- budite jasni, direktni i sažeti
Pre nego što izađete pred roditelje sa onim što biste želeli da oni promene, prvo se zapitajte šta vas muči i razmislite zašto. Jasno definišite problem. Ukoliko znate jasno da prepoznate i iskažete kako se osećate zbog nekog njihovog ponašanja osećaćete se sigurnije u traženju onoga što želite.
Biti jasan i sažet znači biti direktan i od njih tražiti ono šta vam je potrebno bez izvinjavanja. Uverite se da je vaš zahtev konkretan. Na primer, ovaj komentar možda neće proći dobro: „Molim vas prestanite da stalno dolazite nenajavljeni, to počinje da me stvarno nervira.“ Umesto toga možete reći: „Ne odgovara mi kada dolazite neočekivano. U buduće, možete li prvo da pozovete? Zapamtite da imam vremena za viđanje samo vikendom.“
Što više vežbate da budete kratki i jasni u svojim zahtevima to će vam vremenom biti lakše da ih iznesete.
- budite odlučni, asertivni i saosećajni
Biti asertivan znači reći kako se osećate i šta vam je potrebno, a da pri tome ne pokušavate da povredite drugu osobu i vodite računa o tome kako se oseća. Istovremeno, važno je i saosećanje. To znači razumevanje njihove pozicije i poteškoća sa kojima se možda suočavaju u otpuštanju uloge koju su nekad imali u vašem životu, istovremeno uvažavajući vaše sopstvene potrebe.
Dobro je kada vaš zahtev možete izneti iz pozicije ljubavi, a ne defanzivnosti. Kada postavljate granice svojim roditeljima, moglo bi vam pomoći da iskažete zahvalnost za ono za šta jeste zahvalni u odnosu sa njima, kao i za nameru koja stoji iza njihovog ponašanja. Na primer, ako imate roditelja koji se stalno meša u vaš brak, možete izjaviti da cenite njihovu brigu i to što žele ono što je najbolje za vas, ali biste takođe želeli da prestanu da se mešaju, jer ste sposobni da sami donosite odluke.
Pokazivanje zahvalnosti roditeljima govori da ih cenite i da i dalje želite da budu prisutni u vašem životu, ali na drugačiji način. Možete reći roditeljima da ih cenite i volite, ali da vi i vaš supružnik morate da donosite odluke o tome kako vodite svoj život. Zahvalite im na roditeljskom trudu i zamolite ih da veruju da vas je njihovo roditeljstvo pripremilo za ovaj dan i sve ono što život nosi sa sobom. Obećajte da ćete ih konsultovati ako vam je potreban njihov savet, ali zamolite ih da shvate da je konačni izbor vaš.
Naravno, ukoliko se roditelji jako opiru vašem postavljanju granica, ukoliko su skloni izazivanju osećanja krivice i emocionalnom ucenjivanju naročito je bitno da budete asertivni, jer vas previše saosećanja vraća osećanju griže saveti. Važno je da znate i prihvatite da imate pravo na sopstveni život i odluke, i da roditeljima ne dugujete da živite po njihovim merilima, kako bi oni bili zadovoljni. Njihovo osećanje zadovoljstva i sreće je njihova sopstvena odgovornost.
- vežbajte tehniku „pokvarene ploče“
Ako se vaši roditelji bore protiv vaših zahteva za zdravijim granicama, isprobajte tehniku „pokvarene ploče“. Ovo je praksa asertivne komunikacije u kojoj se ne upuštate u beskonačne rasprave koje se manje više uvek završe isto i svi se osećaju loše. Umesto toga, nastavljate da ponavljate svoje potrebe i zahteve jasno i koncizno, iznova i iznova. Ovo pokazuje da se držite svojih granica i da niste zainteresovani za raspravu ili pregovore o njima.
Primer tehnike pokvarene ploče može izgledati ovako „Neću dalje da diskutujem – prestanite da komentarišete kako odgajamo svoju decu“ i to ponavljate onoliko puta koliko je potrebno. Ova tehnika prenosi i pojačava vašu poruku bez pokušaja da opravdate zašto želite da postoje određene granice.
- oslobodite se osećanja krivice što imate granice
Postavljanje granica prema roditeljima može izazvati osećaj sumnje u sebe, straha i krivice. Da bismo mogli da vežbamo asertivnu komunikaciju i saosećanje prema sebi, moramo vežbati prepoznavanje osećanja krivice oko postavljanja granica. Krivica nam govori da radimo nešto pogrešno, i zbog toga je veoma važno u potpunosti znati da postavljanje granica prema roditeljima nije pogrešno. Granice su važan deo u očuvanju odnosa i izgradnji slike o sebi.
Ukoliko postavljate granice to ne znači da vam do nekoga nije stalo, već da poštujete sebe. Ponekada je upravo osećanje krivice to koje vas sprečava da kažete ne i sprečite roditelje da se mešaju u vaš brak iako ste svesni da to treba da uradite. To je naročito slučaj ukoliko su vaši roditelji bili skloni emocionalnom ucenjivanju. U tom slučaju vam može biti naročito teško da prepoznate šta jeste a šta ne vaša odgovornost, u smislu da vi niste odgovorni za osećanja svojih roditelja.
Izvori:
https://oureverydaylife.com/setting-boundaries-parents-after-married-25471.html
https://www.mindbodygreen.com/articles/setting-healthy-boundaries-with-parents
Suzan Forvard i Kreg Bak: Toksično vaspitanje, 2010, Psihopolis, Novi Sad
Naslovna fotografija: A Koolshooter from Pexels
0 komentara