loader image

Psihološki aspekti menopauze

dec 4, 2023 | O životu | 0 Komentara

Menopauza je deo života svake žene, i u neku ruku predstavlja veliku tranziciju za nju. Način na koji žene doživljavaju ovaj period u velikoj meri utiču i na mentalno zdravlje žene.

Šta je menopauza?

Menopauza je deo života žene kada menstruacija prestane zauvek. Ovaj proces se najčešće desi između 45. i 55. godine života. Uzrok je opadanje nivoa ženskih hormona, estrogena i progesterona koje proizvode jajnici. Da bi menopauza bila potvrđena potrebno je da žena nema menstuaciju 12 uzastopnih meseci.

Menopauza predstavlja proces i ne dešava se odjednom. Period koji nekada traje i par godina pre menopauze jeste perimenopauza. Perimenopauza je karakterisična po neredovnim menstruacijama i fluktuaciji hormona. Period posle menopauze se naziva postmenopauza i tada se hormoni stabilizuju na nižem nivou.

(Photo by Kindel Media from Pexels)

Menopauza i uticaj na raspoloženje

U periodu perimenopauze i menopauze dosta žena ima promene raspoloženja. Osim depresije, anksioznosti i stresa neke žene doživljavaju i:

  • Bes,
  • Zaboravnost,
  • Gubitak samopouzdanja,
  • Lošu koncentraciju,
  • Probleme sa spavanjem…

Sami simptomi su povezani sa različitim faktorima:

  • Hormonskim promenama: promene nivoa estrogena i progesterona imaju uticaj na proizvodnju hormona koji utiču na raspoloženje (serotonin i dopamin).
  • Fizičkim simptomima: uobičajeni simptomi tokom ovog doba života poput valunga (naleta vrućine), noćnog znojenja, nesanice, nesvestice, vaginalne suvoće, bola u zglobovima utiču na ukupni kvalitet života. Način na koji žena prihvata ove simptome utiče i na njeno raspoloženje.
  • Psihosocijalni faktori: menopauza se često dešava u vreme koje za ženu može da bude izazov zbog brige o ostarelim roditeljima, deci koja napuštaju kuću i osamostaljuju se, stresova vezanih za posao ili finasije, prekida braka/veze, prihvatanja znakova starenja i promena u izgledu. Ovi faktori mogu da utiču na samopouzdanje, identitet i emotivno blagostanje.
  • Životna istorija: žene koje su se i pre menopauze imale problema sa depresijom ili anksioznošću, predmenstrualnim disforičkim poremećajem, depresijom nakon porođaja imaju veće šanse da tokom perimenopauze i menopauze osete promene raspoloženja.

Stanja koja se najčešće spominju kao izazovna tokom perioda menopauze jesu anksioznost i depresija.

(Photo by Andrea Piacquadio from Pexels)

Anksioznost tokom menopauze

Osećanje strepnje/anksioznosti nije karakteristično samo za menopauzu. Anksioznost je generalno česta među ženama svih dobi. Anksioznost se ispoljava na razne načine poput: generalizovanog anksioznog poremećaja (preterana briga o različitim aspektima života), paničnih napada, fobija, opsesivno kompulzivnog poremećaja…

Sami uzroci anksioznosti tokom menopauze nisu do kraja ispitani, smatra se da nastaju kako zbog hormonskih promena, tako i ostalih već nabrojanih faktora.

Simptomi anksioznosti tokom menopauze su između ostalog sledeći:

  • Nervoza ili nemir,
  • Osećaj kao da ste na ivici da puknete,
  • Bes,
  • Strah,
  • Ubrzan rad srca ili bol u grudima,
  • Kratak dah ili hiperventilacija,
  • Nesvestice ili vrtoglavice,
  • Mučnine,
  • Drhtavica,
  • Znojenje i crvenilo,
  • Osećaj utrnulosti ili osećaj kao da kroz telo prolaze žmarci.

Da li i koji će se simptomi javiti je veoma individualno, kao i njihov intezitet i vreme trajanja.

(Photo by Alena Shekhovtcova from Pexels)

Depresija tokom menopauze

Depresija se takođe javlja tokom menopauze, a njeni simptomi su individualni. Neke žene iskuse oblik teže kliničke depresije, dok dosta njih ima samo neke od simptoma promena raspoloženja koje se ne podvode pod dijagnozu depresije.

Depresija tokom menopauze je češća kod žena koje su i pre ovog perioda imale depresivne epizode ili se lečile od ovog poremećaja.

Simptomi depresije tokom menopauze mogu da budu:

  • Neprestano loše raspoloženje ili tuga,
  • Nedostatak interesovanja za različite aktivnosti ili uživanje u istim,
  • Pojava osećanja krivice, bezvrednosti, gubitak samopouzdanja,
  • Promene u apetitu,
  • Promene težine,
  • Problemi sa spavanjem,
  • Nizak nivo energije ili konstantan umor,
  • Problemi sa koncentracijom i donošenjem odluka,
  • Misli o smrti ili samoubistvu.

Ukoliko bilo koji od simptoma depresije ili anksioznosti imate duže od dve nedelje i ometa vam svakodnevno funkcionisanje obavezno se obratite za stručnu pomoć.

(Photo by Karolina Grabowska on Pexels)

Malo drugačiji pogled na menopauzu

Menopauza jeste neminovna i na nju se može gledati kao na novu fazu u životu.

Koliko god je nemoguće izbeći neke od simptoma menopauze, način na koji im žena prilazi igra ključnu ulogu u tome koliko će joj lako ili teško promene pasti.

Za neke od fizičkih simptoma postoji i farmakološka terapija koju je moguće dobiti od lekara i koja može da ublaži deo simptoma.

Ono što je takođe moguće uraditi jeste da se na ovaj period ne gleda kao na kraj mladosti već mogućnost za promene i nove početke.

Evo nekih od uobičajenih načina razmišljanja koja znaju da blokiraju žene tokom menopauze:

  1. Moj život je gotov, starim. Moje sposobnosti i samopouzdanje više nikad neće biti isti. Ne mogu više da radim ono što sam mogla u 20-tim, 30-tim.

Ako razmišljate na ovaj način zapitajte se koliko je vraćanje u prošlost korisno ako nas sprečava da živimo u sadašnjem trenutku? Da li u ovim godinama imate manje ili više iskustva? Na koji način to iskustvo možete da primenite?

(Photo by Karolina Grabowska from Pexels)

Imajte u vidu da su neke studije pokazale da samopouzdanje dolazi ruku pod ruku sa našim samoprihvatanjem. Samoprihvatanje znači da smo svesni samih sebe, svojih vrlina, mana, sposobnosti. Samim tim znači i da smo svesni da ulazimo u nov period našeg života koji nužno ne označava kraj života, već samo novu fazu u njemu.

Mnoge žene postaju odlučnije, menjaju poslove, prave velike promene u svojim životima upravo u ovim godinama svesne svojih snaga.

  1. Menopauza=depresija

Iako se depresija javlja kod nekih žena, ne znači da će svaka žena osetiti simptome depresije. Nema potrebe vraćati se u prošlost i razmišljati o greškama i odlukama koje ste nekad napravili.

  1. Seks i uživanje u njemu više ne postoje

Činjenica je da promene u nivou hormona postoje i da mogu da dovedu do smanjenja libida ili suvoće vagine. Prva adresa u ovom slučaju jeste ginekolog koji može da prepiše terapiju i da savete šta raditi u određenim slučajevima.

Ukoliko je problem više psihičke prirode onda je prava adresa stručnjak za mentalno zdravlje.

Ono što je potrebno da imate u vidu jeste da neke studije pokazuju da su žene u ovoj fazi života manje sputane inhibicijama, sklonije eksperimentisanju, više uživaju u predigri, seksu i češće doživljavaju orgazme od žena u 20tim.

(Photo by Engin Akyurt on Pexels)

  1. Moje telo se menja na način koji mi se ne sviđa

Telo svake žene se menja tokom godina, trudnoće, porođaja, a samim tim i menopauze. Rad hormona, ali i celokupnog organizma utiče na stvaranje masnih naslaga, lakšeg dobijanja kilograma, težeg skidanja istih.

Dok je na neke promene moguće reagovati ili ih sprečiti promenom ishrane, fizičkim aktivnostima, druge će se neminovno desiti.

Prihvatanje promena sopstvenog izgleda dovodi do većeg zadovoljstva samom sobom. Mnoge žene u 50tim otkrivaju nov stil oblačenja, traže kako da istaknu delove svog tela koji im se sviđaju, eksperimentišu. To možete da uradite i vi.

  1. Moji simptomi su neizdrživi

Koliko god bili neprijatni, fizički simptomi su izdrživi.

Za neke od njih će vam pomoć lekara dobro doći, druge možete i sami da ublažite.

Redovno vežbanje i  zdrav način ishrane pomažu u tome da se ublaže valunzi, sprečavaju opadanje koncentracije i promene raspoloženja. Isto važi i za meditaciju.

Hladna voda sa ledom, stavljanje hladnih obloga oko vrata, vežbe disanja pomažu prilikom valunga.

Rashlađena spavaća soba pomaže ukoliko se suočite sa naletima noćnog znojenja.

(Photo by Engin Akyurt from Pexels)

Kako još možete sebi pomoći?

Potražite stručnu pomoć: kako lekara u slučaju fizičkih simptoma, tako i stručnjaka za mentalno zdravlje koji mogu da vam pomognu u bržem prihvatanju ove životne faze.

Pričajte sa drugima: nije sramota podeliti sa ljudima koji vam znače kroz šta prolazite. Pronađite grupu podrške, pričajte sa prijateljicama koje prolaze ili su prošle kroz menopauzu. Podelite sa njima kako se osećate, kroz šta prolazite, biće vam lakše.

Vodite računa o sebi: psihički ćete biti bolje ako vodite računa i o svom fizičkom zdravlju. Nađite aktivnosti koje vam odgovaraju bilo da je u pitanju neki jači kardio trening ili joga. Šetajte. Vodite računa o tome šta jedete, izbegavajte alkohol i cigarete. Družite se. Radite ono što vas zanima. Pijte dosta vode.

Zapamtite: menopauza nije bauk već prirodna faza života svake žene!

 

Izvori:

https://www.psychologytoday.com/us/basics/menopause

https://www.psychologytoday.com/us/blog/the-chronicles-of-infertility/202308/debunking-stereotypes-about-menopause

https://kentuckycounselingcenter.com/menopause-and-mental-health/

https://www.nhsinform.scot/healthy-living/womens-health/later-years-around-50-years-and-over/menopause-and-post-menopause-health/menopause-and-your-mental-wellbeing

Naslovna fotografija: Marcus Aurelius from Pexels

Autor: Nataša Ivković Lovrić

Psiholog i edukant REBT psihoterapije

0 komentara

Prosledi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Povezani članci