Poremećaji ličnosti

Poremećaji ličnosti su grupa mentalnih poremećaja i predstavljaju karakteristične nezdrave obrasce ponašanja, emotivnog reagovanja, mišljenja i odnosa prema sebi, kao i odnosa sa drugim ljudima. Ovi obrasci su sveprožimajući, duboko ukorenjeni i rigidni, i kao takvi odražavaju neadekvatno prilagođavanje okolini, odnosno, razlikuju se od standarda i očekivanja kulture kojoj osoba pripada.

Ovi obrasci maladaptivnog funkcionisanja se ispoljavaju u oblasti emocionalnog reagovanja (odsustva emocija, preterane kontrole i plašljivosti, do impulsivnosti), kognicije (nedostatak uvida u sebe, iskrivljeni zaključci o sebi, drugima i raznim događajima), kontrole impulsa (otežana je usled netolerisanja frustracije, smanjene otpornosti na stres) i međuljudskih odnosa (izolacija, preterana zavisnost u odnosu sa drugima, razdražljivost, minipulativost, konfliktni odnosi).

Prvi znaci koji ukazuju na mogućnost razvijanja ili postojanja poremećaja ličnosti obično se javljaju u ranoj adolescenciji ili u ranom odraslom dobu (između 15 i 25 godine).

Uzroci poremećaja ličnosti

Da bi se razvio poremećaj ličnosti neophodno je da postoji interakcija bioloških, psiholoških i socijalnih faktora. Biološki faktori su načini funkcionisanja delova mozga koji su odgovorni za brojne funkcije: regulaciju emocija, način razmišljanja, kontrolu impulsa i sl., i oni su urođeni i često nasledni. Ovi faktori se često nazivaju faktori temperamenta.

Psihološki i socijalni faktori, kao što su zlostavljanje (posebno seksualno), emocionalno zanemarivanje i odbacivanje, uz život u neadekvatnim uslovima (teško siromaštvo, sredina sa visokim stepenom kriminaliteta) povećavaju, u sadejstvu sa (nepovoljnim) biološkim faktorima, verovatnoću javljanja ove grupe mentalnih poremećaja.

Dakle, poremećaji ličnosti uzrokovani su kombinacijom i sadejstvom genetskih faktora i uticaja okoline. Vaši geni mogu vas učiniti ranjivim na razvoj poremećaja ličnosti, a životna situacija može pokrenuti razvoj samog poremećaja.

Vrste poremećaja ličnosti

Prema DSM V klasifikaciji mentalnih bolesti i poremećaja, poremećaji ličnosti dele se u tri velike grupe, koje se nazivaju klasteri.

Klaster A

Poremećaji iz klastera A karakterišu ekscentrična razmišljanja i ponašanja, i odsustvo bliskih veza. Ovde spadaju paranoidni, šizoidni i šizotipalni poremećaj ličnosti.

– Paranoidni poremećaj ličnosti karakteriše izrazito nepoverenje prema drugima. Prisutno je sveprožimajuće nepoverenje i sumnjičavost prema drugim ljudima i njihovim motivima, neopravdano uverenje da drugi pokušavaju da im naštete ili da ih prevare. Sumnjaju u lojalnost ili pouzdanost drugih. Osoba sa ovim poremećajem se retko poverava drugima zbog iracionalnog straha da će drugi iskoristiti informacije protiv nje. Nevine primedbe ili neutralne situacije tumači kao lične uvrede ili napade na sebe, i često reaguje neprijateljski. U partnerskim odnosima postoji neopravdana, ponavljajuća sumnja da je supružnik ili seksualni partner neveran, i skloni su patološkoj ljubomori i kontroli partnera. Sveukupno, ove osobe deluju negativno i pesimistično.

– Šizoidni poremećaj ličnosti – osobe koje pate od ovog poremećaja nemaju potrebu za drugim ljudima i socijalnim aktivnostima, zato su često izolovane. Život organizuju tako da imaju što manje kontakata sa drugim ljudima. Biraju poslove i aktivnosti gde mogu biti sami. Pokazuju emocionalnu hladnoću i ravnodušnost u kontaktu sa drugim ljudima. Za razliku od većine ljudi, osobama sa ovim poremećajem je teško da uživaju u većini aktivnosti, imaju teškoće da tumače socijalne signale i zato se u društvu ne snalaze. Često pokazuju malo ili nimalo interesovanja za seks (čest je i poremećaj seksualnog identiteta; obično se izjašnjavaju kao biseksualni ili aseksualni).

– Šizotipalni poremećaj ličnosti karakteriše se neobičnošću u izgledu, ponašanju, govoru, razmišljanju i verovanjima. Imaju i neobična perceptivna iskustva koja nalikuju na ona koje imaju ljudi sa shizofrenijom, ali se ne radi o pravim halucinacijama (npr. čuju glas koji šapuće njihovo ime). Skloni su magijskom razmišljanju i sujeverju (veruju da mislima mogu da utiču na ljude i događaje. Često se izoluju od drugih zbog socijalne anskioznosti. Emocionalno su hladni. Mogu verovati da su žrtve neki paranormalnih aktivnosti i sl. Često veruju da određeni slučajni događaji imaju skrivene poruke namenjene samo njima.

Klaster B

Poremećaji iz klastera B karakterišu socijalna i emocionalna nestabilnost, impulsivnost, dramatičnost. Ovde spadaju antisocijalni, histrionični, granični i narcisoidni poremećaj ličnosti.

– Antisocijalni poremećaj ličnosti – ove osobe ne poštuju društvene norme i obaveze, agresivne su i nasilne, ne uče iz iskustva, impulsivne su i ne pokazuju kajanje. Često izgledaju površno šarmantno, te uspostavljaju odnose sa drugima koji su kratkog daha. Ne poštuju tuđe potrebe ili osećanja, neodgovorni su, skloni laganju, krađama, varanju drugih. Ovaj poremećaj je često povezan sa kriminalnim delovanjem.

– Histrionični poremećaj ličnosti – ove osobe neprestano traže pažnju. Emocionalno su vrlo osetljive, osećanja se brzo smenjuju i vrlo su intenzivna. Deluju površno i u društvu zauzimaju čvrste stavove bez adekvatne argumentacije. Nastoje da se dopadnu drugima i da uvek budu u centru pažnje. U nastupu su često teatralni, ali niskog samopoštovanja. Šarmantni su i zavodljivi, skloni flertovanju. Ukoliko budu odbačeni postaju još dramatičniji. Prekomerna brinu zbog fizičkog izgleda. Sugestibilni su i lako podležu uticajima drugih. Misle da su odnosi sa drugima bliskiji nego što su zapravo.

– Granični poremećaj ličnosti karakteriše smanjena otpornost na stres. Osećaju se prazno i napušteno ili nedovoljno voljeno i nevredno ljubavi. Promenjivog su raspoloženja, i za minut mogu preći iz osećanja teskobe u bes ili očaj. Imaju nestabilne odnose sa drugim ljudima. Ljubavne veze su im intenzivne i dramatične, skloni su da idealizuju partnere. Često reaguju impulsivno i imaju problem kontrole besa, u konstantnom strahu da ne budu napuštene.  Imaju jako nestabilnu sliku o sebi, pa tako i njihov doživljaj drugih ljudi varira od idealizacije do devalvacije. Sklone su rizičnom ponašanju: seks bez zaštite, prekomerno konzumiranje psihoaktivnih supstanci i alkohola, brza vožnja, kockanje.

– Narcisoidni poremćaj ličnosti: ove osobe imaju duboku potrebu za divljenjem. Imaju nerealnu sliku o sebi koja može biti u vidu grandioznog doživljavanja sebe i svojih postignuća. Preokupirani su fantazijama o sopstvenoj moći, lepoti, sposobnostima i dostignućima. Nedostaje im empatije za druge ljude, i ne prepoznaju potrebe niti osećanja drugih ljudi. Često su veoma ambiciozni. Karakteriše ih egocentrizam, manipulativnost i često mogu da održavaju stav ogorčenosti i osvete prema drugima.

Klaster C

Poremečaji iz klastera C karakterišu bojažljivost u načinu razmišljanja i ponašanju. Ovde spadaju izbegavajući, zavisni i opsesivno – kompulsivni pormećaj ličnosti.

– Zavisni poremećaj ličnosti: ove osobe nisu sposobne samostalno da donose odluke, često se obraćaju drugima za savet. Izbegavaju da budu same, i odmah započinju novu vezu kada se prethodna završi. Često mogu biti žrtve zlostavljanja. Pokazuju prekomernu zavisnost od drugih i imaju potrebu da drugi o njima brinu. Ponašaju se podređeno u kontaktu sa drugima, a posebno u vezama ili na poslu. Imaju strah da ne mogu da se staraju sami o sebi ili da se neće snaći ako ostanu sami. Karakteriše ih i nedostatak samopouzdanja, zahtevaju prekomerne savete i razuveravanja od drugih, čak i pri svakodnevnim životnim situacijama. Nemaju inicijative, a pri svakoj aktivnosti im treba puno vođstva i usmeravanja. Tolerišu loš ili nasilan tretman od strane drugih (posebno u braku ili vezi), čak i kada imaju druge opcije (da odu iz veze, započnu samostalan život i sl.).

– Izbegavajući poremećaj ličnosti: često su socijalno anksiozni i stidljivi. Žive u stalnom strahu da će biti kritikovani i odbačeni ili da će im biti neprijatno. Osećaju se inferiorno i neadekvatno, i izbegavaju da učestvuju u socijalnim aktivnostima i upoznavanju novih ljudi.

– Opsesivno – kompulsivni poremećaj ličnosti: ove osobe karakteriše zaokupljenost detaljima, urednošću i pravilima; ekstremni perfekcionizam (koji rezultira blokadom i distresom kada se savršenstvo ne postigne); želja za kontrolom nad ljudima, zadacima i situacijama i nemogućnost delegiranja zadataka; zanemarivanje porodice, prijatelja i hobija zbog prekomerne posvećenosti poslu; nemogućnost da se išta staro ili nepotrebno baci. Osobe koje pate od ovog poremećaja su rigidne i tvrdoglave, nefleksibilne u pogledu morala, etike ili sistema vrednosti. Preterano su škrti i opsesivno kontrolišu trošenje novca.

Lečenje poremećaja ličnosti

Za razliku od drugih problema sa mentalnim zdravljem, kod poremečaja ličnosti je karakteristično da često više pati okolina (porodica, radno okruženje), nego sama osoba. Kako se ne prilagođavaju  drugima, drugi su, na neki način, primorani da se prilagode njima,  a kada se to ne desi, osoba koja pati od nekog od poremećaja ličnosti postaje depresivna, frustrirana, ljuta ili nasilna.

Uglavnom žive u skladu sa svojim poremećajem (“To sam ja!”), pa i ne osećaju potrebu da se obrate za pomoć psihoterapeutu ili psihijatru, ali u situacijama kada se dekompenzuju pod uticajem nekog stresora iz spoljašnje sredine (stres na poslu, svađa sa dečkom/devojkom, raskid veze ili razvod, provokacije od kolega i sl.) mogu da razviju različite kliničke slike od depresije,  anksioznosti, poremećaja ishrane, bolesti zavisnosti do psihotičnih poremećaja, kada se i obraćaju za pomoć.

https://bs.warbletoncouncil.org/tipos-trastornos-personalidad-6436#menu-3

https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/personality-disorders/symptoms-causes/syc-20354463