Poremećaji ishrane

Poremećaji ishrane mogu da preuzmu ne samo život obolelog, već i život onih koji ih okružuju.

Međutim, poremećaji ishrane nemaju veze sa hranom.

Umesto toga, ponašanje vezano za jedenje može biti mehanizam nošenja sa teškim osećanjima ili način na koji oboleli oseća da ima kontrolu nas svojim životom.

Šta su poremećaji ishrane?

Poremećaji ishrane su ozbiljne mentalne bolesti koje uključuju poremećeno ponašanje vezano za jedenje hrane. To može da znači ograničavanje unosa hrane, jedenje vrlo velikih količina hrane odjednom, borbu sa pojedenom hranom kroz čišćenje, post ili prekomerno vežbanje ili kombinacija ovih ponašanja.

Zašto nastaje poremećaj ishrane?

Još uvek se sprovode istraživanja kako bi se saznalo zašto ljudi razvijaju poremećaje ishrane, ali dokazi ukazuju da je to kombinacija biološke predispozicije za bolest i socijalnog ili sredinskog „okidača“. To može biti nešto što je velika životna trauma ili nešto što se nekome sa strane čini malim – ali ovo ne znači invalidaciju bolesti.

Stres, žalovanje posle gubitka, teškoće u važnom odnosu i kulturni pritisci samo su neke od stvari koje mogu imati važnu ulogu kod nekoga ko razvija poremećaj ishrane.

Ljudi sa poremećajima ishrane ne biraju da ih imaju i ne mogu da prestanu da budu bolesni.

Vrste poremećaja ishrane

Uobičajeno se veruje da se poremećaj ishrane vidi kroz promene u izgledu. Međutim, to su mentalne bolesti, i promene u ponašanju i raspoloženju će verovatno biti primetne mnogo pre promena izgleda. Poremećaji ishrane se razlikuju od osobe do osobe i iako postoje neki znaci povezani sa određenim poremećajima, bolest dugo ostaje skrivena.

Opšti znakovi koji mogu biti povezani sa svim poremećajima ishrane su:

• zaokupljenost hranom i/ili tajnovita ponašanja oko hrane,
• stid i izbegavanje da se jede pred drugima,
• nisko samopoštovanje,
• razdražljivost i promene raspoloženja,
• umor,
• socijalno povlačenje,
• osećanja srama, krivice i teskobe.

Bulimija

Bulimija uključuje cikluse prejedanja i čišćenja. To znači da će osoba jesti velike količine hrane odjednom, a zatim će se uraditi sve da poništi prethodno ponašanje kroz  povraćanje, izgladnjivanje, uzimanje laksativa ili prekomerno vežbanje. To su tkz. kompenzatorna ponašanja. Drugi mogući znakovi bulimije su:

• Nestajanje nakon obroka,
• Osećaj gubitka kontrole oko hrane,
• Bol u koži na zadnjem delu ruku ili prstiju ako se koristi za izazivanje povraćanja,
• Zadah iz usta ili propadanje zuba zbog povraćanja,
• Kolebanje težine.

Anoreksija

Anoreksija obično uključuje ozbiljnu restrikciju u unosu hrane. Prekomerno vežbanje i ciklusi prejedanja/ čišćenja mogu takođe biti u sklopu kliničke slike.

(Photo by ArtHouse Studio from Pexels)

Dodatno se javlja i:

• Iskrivljena percepcija težine,
• Zaokupljenost i/ili strah od debljanja,
• Opsesivno ponašanje (kao što je brojanje kalorija),
• Teškoće koncentracije,
• Gubitak kilograma,
• Nošenje široke odeće za sakrivanje gubitka težine.

Poremećaj opsesivnog prejedanja

Poremećaj prejedanja uključuje prejedanje, tj. jedenje velike količine hrane odjednom (nekada i do 2-3 kg), ali ne i kompenzacijsko ponašanje povezano sa prejedanjem (kao što je samoizazvano povraćanje i uzimanje laksativa), kao u bulimiji ili anoreksiji. Prejedanje se često planira unapred i izvodi u tajnosti.

(Photo by cottonbro from Pexels)

Mogući znakovi poremećaja prejedanja uključuju:

• Trošenje puno novca na hranu,
• Osećaj gubitka kontrole oko hrane,
• Jedenje brže nego obično,
• Jedenje kada niste gladni,
• Porast kilograma.

OSFED

Ponekad nečiji simptomi ne odgovaraju svim dijagnostičkim kriterijumima za anoreksiju, bulimiju ili poremećaj prejedanja. U tom slučaju, može se dijagnostikovati „drugi navedeni poremećaj hranjenja ili ishrane“ (OSFED, eng.). Dijagnoza OSFED ne znači da je poremećaj ishrane manje ozbiljan. Znaci OSFED-a mogu uključivati bilo koji od gore pomenutih.

Lečenje poremećaja ishrane

Ljudi sa poremećajima ishrane često poriču ili ne shvataju da postoji problem, ali to ne znači da nisu bolesni.

Poremećaji ishrane rastu u tajnosti, a ljudi koji su na oporavku slažu se da je narušavanje tišine prava stvar, čak i ako tada nisu tako osećali.

Što pre neko krene sa lečenjem, veće su mu šanse za puni i trajni oporavak.

U osnovi poremećaja jedenja je ono što osoba oseća, a ne način na koji se odnosi prema hrani.

Postoji mnogo različitih načina lečenja. Pravi za osobu koju podržavate (ili za vas) zavisiće od puno različitih stvari, uključujući nivo fizičkog i psihološkog rizika, starost, mrežu podrške i druge pridružene fizičke ili mentalne bolesti.

Lečenje poremećaja ishrane mora da obuhvati bavljenje osnovnim psihološkim uzrocima bolesti. Naravno, trebalo bi lečiti i sve fizičke probleme, pomoći osobi da razvije zdravo ponašanje vezano za ishranu i održi zdravu težinu. I uporedo sa tim, trebalo bi da  nauče zdrave načine da se nosi sa mislima i osećanjima koja uzrokuju takvo ponašanje.

Put do oporavka verovatno će započeti posetom lekaru opšte prakse ili pedijatru. Ako se posumnja na poremećaj ishrane, lečenje se nastavlja u timu koji čine psihijatar, psihoterapeut, nutricionista i internista.

Prevedeno i adaptirano sa: https://www.nationaleatingdisorders.org/brochures

 Naslovna fotografija: Alexander Krivitskiy from Pexels