Mnogi ljudi kada su napeti ili pod stresom nesvesno grickaju nokte, grizu usne ili čeprkaju po koži. Kod većine ljudi razmere toga nisu klinički značajne, prolaze kada osoba osvesti svoje ponašanje i uloži napor da to promeni, te stoga ne zahtevaju tretman. Ipak, postoji i grupa ljudi kojima je teško da se odupru porivu da, kada su napeti, svoju napetost ne prazne kroz takva ponašanja i kod njih ovaj problem mora se tretirati kroz psihoterapijski rad.
(Preuzeto sa Pinteresta)
Šta je poremećaj čeprkanja kože?
Ovaj poremećaj karakteriše ponavljajuće čeprkanje kože koje dovodi do oštećenja na koži. Osoba iznova pokušava da zaustavi ili smanji čeprkanje kože, ali obično u tome ne uspeva, ili su uspesi kratkog daha.
Dok većina ljudi povremeno čeprka svoju kožu, ljudi koji imaju ovaj poremećaj:
- redovno čeprkaju svoju kožu,
- često to rade nehotično – ne uviđajući da to rade,
- čeprkaju kožu kada su pod stresom ili anksiozni, i
- čeprkanje dovodi do oštećenja na koži.
Bitan kriterijum da bi se dijagnostikovao ovaj poremećaj je da se čeprkanje kože ne može pripisati fiziološkim efektima neke supstance (npr. kokaina) ili drugom medicinskom stanju (npr. šuga, psorijaza, seboreja, ekcem). Takođe, važno je da čeprkanje kože nije bolje objašnjeno simptomima drugog mentalnog poremećaja (npr. deluzije ili halucinacije kod psihotičnih poremećaja, pokušaji da se poboljša nedostatak koji osoba uočava u izgledu kao kod telesnog dismorfičkog poremećaja ili namera da osoba povredi sebe u nesuicidnom samopovređivanju).
Najčešća mesta na kojima se koža čeprka su lice, ruke i šake, ali mnoge osobe čeprkaju na više mesta po telu. Mogu čeprkati zdravu kožu, manje nepravilnosti na koži, promene na koži kao što su bubuljice, žuljevi ili kraste od prethodnog čeprkanja. Većina čeprka noktima, ali mnogi koriste i pincete, igle ili druge predmete. Pored čeprkanja kože, može doći i do trljanja kože, ceđenja, probadanja ili ujedanja.
(Preuzeto sa Pinteresta)
Kako se ovaj poremećaj ispoljava?
Čeprkanju kože mogu prethoditi različita emocionalna stanja, pa tako čeprkanje kože može nastati iz anksioznosti ili dosade, može mu prethoditi narastajući osećaj napetosti (bilo neposredno pre čeprkanja ili kad osoba pokušava da se odupre nagonu da čeprka), a nakon što je koža ili krasta iščeprkana javlja se osećaj zadovoljstva i olakšanja. Uglavnom, osobe sa ovim poremećajem ne prijavljuju da bol prati čeprkanje kože. Neke osobe se fokusiraju na čeprkanje kože (postoji prethodna napetost, svesno čeprkanje i naknadno olakšanje), dok drugi to više rade automatski (čeprkanje kože se dešava bez prethodne napetosti i bez pune svesnosti), a kod mnogih je to mešavina oba stanja. Čeprkanje kože se obično ne dešava u prisustvu drugih ljudi, osim bliskih članova porodice. Takođe, neke osobe prijavljuju da čeprkaju kožu drugih ljudi.
Čeprkanje kože može biti praćeno nizom ponašanja ili rituala koji uključuju kožu ili kraste. Pa tako, osobe mogu tražiti određenu vrstu kraste koju će čupati, i onda je mogu pregledati, igrati se sa njom u ustima ili mogu progutati kožu nakon što su je iščeprkali.
(Preuzeto sa Pinteresta )
Koje su posledice ovog poremećaja?
Čeprkanje kože dovodi do značajnih poteškoća u socijalnom, profesionalnom i drugim važnim oblastima funkcionisanja osobe, delom zbog toga što izbegavaju socijalne situacije i izlazak u javnost (izostaju iz škole, sa posla itd.). Često imaju izražen doživljaj gubitka kontrole i stida. Troše dosta vremena na čeprkanje kože, ponekad i po nekoliko sati dnevno, i to može trajati mesecima ili godinama.
Čeprkanje kože dovodi do oštećenja na koži, koje osobe sa ovim poremećajem često pokušavaju da prikriju ili kamufliraju (npr. šminkom ili odećom). Pored oštećenja tkiva i ožiljaka, medicinske komplikacije čeprkanja kože uključuju i infekciju koja može zahtevati lečenje.
(Preuzeto sa Pinteresta)
Koja je razlika između OKP-a i poremećaja čeprkanja kože?
Dok se opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP) smatra anksioznim poremećajem (iako je u najnovijoj klasifikaciji izdvojen u posebnu kategoriju), poremećaj čeprkanja kože je više poremećaj kontrole impulsa. Kao što je već pomenuto OKP karakterišu neželjene, nametljive misli (opsesije), a kompulzije se sprovode u pokušaju da se spreče loše stvari. Sa druge strane, poremećaj čeprkanja kože prvenstveno karakteriše ponavljajuće ponašanje fokusirano na telo – čeprkanje kože, da bi se smanjila napetost, stres ili osećaj krivice, ili ponavljajuće ponašanje iz navike. Kod čeprkanja kože ne postoji uvek opsesija, tj. neželjena, nametljiva misao. Dok se kod OKP-a opsesije i kompulzije odnose na veliki broj briga i tema, čeprkanje kože se uvek odnosi na napetost i/ili izgled.
Kada se najčešće javlja ovaj poremećaj i kakav tok ima?
Čeprkanje kože najčešće počinje tokom adolescencije, obično na početku puberteta. Često počinje nekimdermatološkim stanjem, kao što su akne. Mesta čeprkanja kože vremenom mogu varirati. Uobičajeni tok poremećaja je hroničan, sa povremenim usponima i padovima, ako se ne leči.
(Preuzeto sa Pinteresta)
Šta može pomoći osobi koja ima ovaj problem?
Tretman za ovaj poremećaj je sličan onom za OKP.
Kognitivno-bihejvioralna terapija je najefikasniji tretman, a nekad se kombinuje sa farmakoterapijom, tj. uzimanjem lekova.
Ukoliko imate ovaj problem, samopomoć je jedan od važnih resursa i ovo su načini kako možete da pomognete sebi:
- Neka vam ruke budu zauzete – pokušajte da stiskate „igračku za stres“ ili stavite rukavice da biste lakše identifikovali kada i gde najčešće čeprkate kožu;
- Pokušajte da se svaki put kad osetite nagon da čeprkate kožu odupirete sve duže i duže;
- Vodite računa o svojoj koži, posebno kad je čeprkate – nanošenje hidratantne kreme može pomoći;
- Recite bliskim ljudima da vam ukažu kada primete da čeprkate kožu, kako biste osvestili u kojim situacijama se to dešava;
- Održavajte kožu čistom da biste izbegli infekcije;
- Ne dozvolite da vam nokti budu predugi;
- Ne držite pincete ili druge predmete koje koristite za čeprkanje na lako dostupnom mestu.
Pored ovog poremećaja, ljudi često ispoljavaju i druga ponavljajuća ponašanja usmerena na telo, kao što je grickanje noktiju, usana ili čupanje kose, i nije retko da se više njih javi udruženo ili ispolji kod iste osobe u različitim vremenskim periodima.
Reference:
- American Psychiatric Association (2013). Diagnostic and statistical manual of mental disorders (5th Ed.). Washington, DC: Author.
- Jašović Gašić, M. i Lečić Tosevski, D. (2010). Psihijatrija; Udžbenik za studente medicine. Beograd: Medicinski fakultet u Beogradu.
- https://www.ocduk.org/related-disorders/
- Naslovna fotografija: Pinterest
0 komentara