Alkohol i anksioznost

Da li posežete za alkoholom da biste se opustili, kada se uznemirite ili da smanjite neprijatnost kada ste u društvu ljudi koje ne poznajete dobro?

Popiti čašu vina za opuštanje može se činiti kao odličan način da završite naporan dan, ali kako da znate da postajete zavisni od alkohola? Ili možda već i jeste, a niste svesni toga ili negirate problem?

Ako ste anksiozni, da li alkohol ublažava ili pogoršava simptome anksioznosti koje imate?

Zašto ljudi piju alkohol?

 Možda pijete da biste popravili raspoloženje, osećali se opuštenije, energizovanije i srećnije. Alkohol može biti način za suočavanje sa stresom, depresijom ili besom.

Međutim, alkohol je privremeno rešenje i kako efekat alkohola nestane, možda ćete se osećati gore. Kao i kod svake supstance, upotreba alkohola kao metode za upravljanje mentalnim blagostanjem može sama po sebi postati problem.

(Photo by Polina Tankilevitch on Pexels)

Alkohol kao lek za anksioznost

Dok alkohol u početku može pomoći u smanjenju simptoma anksioznosti, on je depresant centralnog nervnog sistema koji na kraju može i da pogorša anksioznost.

Alkohol ne rešava anksioznost, već je maskira. Anksiozne osobe često postaju uznemirene kada ne piju. Ako osećaju da im je alkohol pomogao u društvenim situacijama, posezaće za njim u svakoj takvoj situaciji.

Na svakih pet osoba sa anksioznim poremećajem, najmanje jedna osoba prijavi da koristi alkohol da bi se izborila sa simptomima anksioznosti. Efekti alkohola u početku zaista i mogu ublažiti osećaj napetosti i anksioznosti. Ali vremenom, teško je odupreti se da se ne koristi alkohol da bi se izbegli simptomi anksioznosti, što na kraju može dovesti do poremećaja upotrebe alkohola ili zavisnosti od sve veće količine alkohola da bi se postigao isti efekat. To znači da ako je u početku bila potrebna mala čaša piva da se osoba opusti i prijatno provede veče, vremenom za postizanje tog efekta treba popiti mnogo više (nekoliko velikih čaša).

(Photo by Andrew Patrick on Pexels)

Iznenadni prestanak pijenja može da izazove krizu sa ozbiljnim simptomima kao što su agresija, halucinacije, palpitacije, panika i anksioznost, što pogoršava postojeći anksiozni poremećaj.

Posle nekog vremena, zavisnost postoji zajedno sa anksioznim poremećajem. Na primer, osobama zavisnim od alkohola i sa socijalnom anksioznošću biće potrebno lečenje za oba stanja. Neće biti dovoljno lečiti poremećaj zloupotrebe alkohola, jer će se oni vraćati alkoholu zbog anksioznosti i obrnuto.

Kod ljudi sa anksioznim poremećajima, alkohol može izazvati pospanost, smanjenje inhibicije i narušeno rasuđivanje, što dovodi do opasnih situacija i ugrožavanja sigurnosti i bezbednosti. Pored toga, upotreba alkohola može dovesti do dehidracije i neravnoteže elektrolita, što može dodatno doprineti simptomima anksioznosti.

Anksioznost i zavisnost od alkohola

 Prema studiji iz 2018., komorbiditet (istovremeno prisustvo dve ili više bolesti) se obično vidi između poremećaja raspoloženja i poremećaja anksioznosti s jedne strane, i poremećaja upotrebe supstanci s druge Iz tog razloga je postavljena hipoteza o samolečenju, tj. smatra se da ljudi koji pate od mentalnih poremećaja obično zloupotrebljavaju supstance da bi ublažili simptome mentalne bolesti. Vremenom, ova praksa samolečenja se može pretvoriti u zavisnost.

Kod nekih osoba je teško odrediti šta je prvo nastalo. Ovo je slično dilemi kokoška ili jaje. Neke osobe sa anksioznim poremećajem mogu se okrenuti alkoholu kao na;inu da smanje anksioyne simptome, pa razvijaju zavisnost od alkohola, dok drugi sa zavisnošću od alkohola mogu razviti anksioznost kao rezultat upotrebe alkohola.

U oba slučaja, zavisnost od alkohola i anksiozni poremećaji se uvek leče istovremeno.

(Photo by Karolina Grabowska on Pexels)

Alkohol izaziva i pogoršava anksioznost

 Većina ljudi koji su zavisni od alkohola oseća intenzivnu anksioznost i ima probleme sa raspoloženjem. Takođe, studije su pokazale da do 50% osoba koji se leče zbog poremećaja upotrebe alkohola obično ispunjavaju dijagnostičke kriterijume za jedan ili više anksioznih poremećaja.

Upotreba alkohola može izazvati anksioznost, a može i pogoršati anksioznost kod ljudi koji već imaju problem sa anksioznošću.

Upotreba alkohola narušava hemijsku ravnotežu u mozgu i ometa sposobnost mozga da pravilno funkcioniše, uključujući procese koji pomažu u regulisanju emocionalnog reagovanja.

(Photo by Andrea Piacquadio on Pexels)

Posle pijenja, ljudi se često osećaju krivim ili stide što su pili. Ova osećanja dovode do veće anksioznosti i uznemirenosti, što otežava koncentraciju, spavanje ili opuštanje, tako da se često nađu u začaranom krugu.

Kada anksioznost nestaje nakon prestanka pijenja? Zavisi od mnogo faktora, ali generalno, uz odgovarajući tretman, koji uključuje terapiju lekovima, anksioznost nestaje u roku od nekoliko meseci nakon prestanka pijenja. Međutim, za anksioznost uzrokovanu hroničnom upotrebom alkohola, prirodno je pretpostaviti da se može lečiti tek kada postoji potpuna apstinencija od alkohola tokom dužeg vremenskog perioda.

Anksioznost usled mamurluka

 Mamurluk je vrlo čest kod ljudi koji se opijaju. Istraživanja su pokazala da oko 75% ljudi koji konzumiraju previše alkohola dožive simptome mamurluka sledećeg dana.

(Photo by Andrea Piacquadio on Pexels)

Anksioznost zbog mamurluka je anksioznost koja se oseti nakon što efekti alkohola nestanu i javlja se nakon obilnog pijenja. Simptomi mogu uključivati umor, jaku glavobolju, lošu koordinaciju, poteškoće sa koncentracijom i opštu slabost. Svi ovi simptomi se javljaju nakon što sav alkohol izađe iz organizma. Trajanje anksioznosti zavisi od toga koliko je alkohola konzumirano prethodnog dana. Uobičajeno, simptomi traju 10 do 14 sati, najduže 24 do 48 sati.

Reference:

1. https://www.alcoholrehabguide.org/resources/dual-diagnosis/alcohol-and-anxiety/
2. https://www.healthline.com/health/alcohol-and-anxiety#risks
3. Stanković, Z. i Begović, D. Alkoholizam od prve do poslednje čaše. Beograd: Kreativni centar.
4. Photo by cottonbro studio on Pexels (naslovna fotografija)