Podtipovi opsesivno-kompulzivnog poremećaja

Prevela i prilagodila: Nataša Milinković, psiholog

Svima se ponekad dešava da proveravamo da li smo zaključali vrata ili da li smo isključili peglu. Međutim, opsesivno-kompulzivni poremećaj ide dalje od jednostavnog proveravanja stvari.

Iako mnogi ljudi mogu, u nekom trenutku svog života, imati opsesivne misli ili kompulzivna ponašanja, kod osoba koje imaju opsesivno-kompulzivni poremećaj, opsesije i kompulzije formiraju začarani krug, koji one ne umeju da prekinu i koji ometa njihov svakodnevni život. Kod ovih osoba, opsesije i kompulzije oduzimaju mnogo vremena (nekada i veći deo dana) i značajno remete funkcionisanje u svim značajnim oblastima života (npr. socijalno, profesionalno funkcionisanje).

Svi podtipovi OKP-a podrazumevaju prisustvo opsesija i kompulzija.

(Photo by cottonbro on Pexels)

Opsesije i kompulzije

Opsesije su neželjene i nametljive misli (u obliku reči, slika ili impulsa), dok su kompulzije ponavljajuće fizičke ili mentalne radnje, koje osoba izvodi u pokušaju da umanji anksioznost koju uzrokuju opsesivne misli.

Kod osoba koje imaju OKP, opsesije i kompulzije mogu biti usmerene na određenu temu, koja je za osobu posebno značajna – zdravlje, bezbednost, moralnost, religioznost, partnerski odnos, seksualnost itd. U skladu sa tim, razlikujemo različite podtipove OKP-a.

Poznavanje različitih podtipova može pomoći osobi da bolje razume svoje simptome i potraži stručnu pomoć. Međutim, nije retko da osoba ima simptome koji su karakteristični za više podtipova OKP-a.

U daljem tekstu ćemo kratko opisati 18 različitih podtipova OKP-a.

Podtipovi OKP-a

OKP usmeren na proveravanje

Ovo je jedan od najpoznatijih podtipova OKP-a. OKP je često na ovaj način stereotipno predstavljen u filmovima ili televizijskim emisijama, iako to nije jedini način na koji se OKP može ispoljiti. Ovaj podtip karakteriše kompulzivno ponašanje zasnovano na proveravanju, kao što je preterano (samo)uveravanje da je šporet isključen. Osobe sa ovim podtipom OKP-a najčešće se plaše da mogu biti odgovorne za nešto loše, ukoliko ne sprovode kontinuirano svoje rituale proveravanja.

(Photo by Amol Tyagi on Unsplash)

Opsesivne misli mogu varirati od zabrinutosti za bezbednost, do zabrinutosti oko pravljenja grešaka ili neprikladnog ponašanja. Osoba ima osećaj da su ove brige beskrajne i nametljive. Zatim, da bis olakšala nelagodnost koju ove misli izazivaju, primenjuje kompulzije zasnovane na proveravanju, kao neutralizirajuće ponašanje. Za nekoga ko nema OKP, ove kompulzije mogu izgledati iracionalno, ali osoba je sigurna da će se nešto loše dogoditi, ako ne proveri.

 

OKP usmeren na kontaminaciju

OKP usmeren na kontaminaciju je više od prostog straha od klica (mikroba) – to je opsesija koja izaziva ozbiljnu uznemirenost i anksioznost. Osobe sa ovim podtipom OKP-a mogu imati intenzivan strah povodom zaraze ili širenja klica. One zatim pokušavaju da ublaže strah upuštajući se u kompulzivno ponašanje.

(Photo by Sean Horsburgh on Unsplash)

Ovaj podtip se može manifestovati na različite načine, u zavisnosti od osobe. Pa tako, jedna osoba može izbegavati korišćenje javnih toaleta zbog straha od bakterija, dok druga osoba može biti uverena da će se razboleti i može pokušavati da neutrališe tu opsesiju agresivnim tuširanjem, nakon što se oseti kontaminirano ili tako što satima istražuje o bolesti.

OKP usmeren na brojanje

OKP usmeren na brojanje karakteriše opsesivno razmišljanje da se nešto loše može dogoditi, i angažovanje u kompulzijama zasnovanim na brojanju. Čak i ako osoba shvata da to možda nema smisla, ritualno broji, jer misli da time garantuje bezbednost sebi i drugima.

(Photo by Engin Akyurt on Pexels)

Nakon što je bila izložena događaju koji je okidač, osoba broji u sebi do određenog broja, iznova i iznova. Kako opsesije postaju sve intenzivnije, brojanje u glavi može prerasti u tapkanje do određenog broja ili prerasta u ritual koji se osoba oseća prinuđenom da izvrši određeni broj puta pre nego što napusti kuću (pranje zuba u određeno vreme isti broj puta ili pravljenje istog broja koraka na istoj putanji). Takođe, osoba možda shvati da je brojanje automatsko. Jednom kada postane svesna činjenice da broji, to onda uglavnom pokrene opsesivne misli, poput „Šta ako nikada ne prestanem da brojim?“

Egzistencijalni OKP

Skoro svi se u nekom trenutku zapitamo šta je naša svrha u životu. Iako razmišljanje o nedostatku svrhe može izazvati anksioznost kod bilo koga, za osobu koja ima egzistencijalni OKP ova vrsta preispitivanja postaje dominantna i preplavljujuća.

Kompulzije za ovaj podtip su brojne. Osoba može provoditi sate razmišljajući o svrsi svog života ili da li je zaista ovde ili ne. Dok neko bez OKP-a može lako da prođe kroz ova pitanja, osobi sa okp-om je to gotovo nemoguće. To onda može dovesti do još više pitanja, do preteranog istraživanja da bi se pronašli odgovori ili do traženja uveravanja od drugih da je osoba stvarna i da postoji.

OKP usmeren na lažno sećanje

Da li ste ikada rekonstruisali sećanja u svojoj glavi? Kada to radimo, često osećamo da je „reprodukcija“ ovih sećanja potpuno tačna. Nažalost, sećanja se lako iskrivljuju i mogu se drugačije konstruisati svaki put kada se prisećamo.

(Photo by Tara Winstead on Pexels)

Za nekoga ko ima ovaj podtip OKP-a, nesigurnost u prisećanju može biti izuzetno uznemirujuća. Kod ovog podtipa OKP-a, osoba se kompulzivno prisećata uspomena. Sa svakim novim prisećanjem, može da pomeša detalje, čime povećava nesigurnost i  opsesiju sećanjima. Ovo se pretvara u začarani krug u kome se oseća zaglavljenim, pokušavajući da precizno reprodukuje sećanje, do tačke u kojoj može stvoriti „lažno sećanje“.

Ovo može biti izuzetno uznemirujuće i može dovesti do pitanja da li je ono čega se seća ikada dogodilo ili da li se dogodilo na način na koji se seća. Pošto počne da sumnja u svoju stvarnost, to može dovesti do bilo kog oblika kompulzija, kao što je traženje razuveravanja, postupanje na osnovu krivice za ono što misli da je možda uradila ili fizičko vraćanje na mesto sećanja.

Na primer, ove osobe mogu da brinu o stvarima koje su možda slučajno uradile u prošlosti –  da li su slučajno nešto ukrale ili su možda zaboravile da plate nešto u prodavnici, pregazile pešaka ili životinju autom na putu kući i sl..

OKP usmeren na povređivanje

Ovaj podtip OKP-a karakterišu nametljive misli o povređivanju drugih ljudi, usled čega osoba pribegava kompulzijama kako bi ublažila strah povezan sa tim mislima.

Osoba oseća veliki strah da bi mogla da povredi ljude oko sebe, ukoliko postupi na osnovu svojih opsesija. Da bi ublažila ovaj strah, pokušava da neutrališe opsesije primenjujući kompulzije (izbegava predmete koji potencijalno mogu da naškode nekome ili konkretno osobi za koju se plaši da će je povrediti; ili stalno traži razuveravanje od partnera da neće povrediti nekoga ili pak, primenjuje neke mentalne rituale).

OKP usmeren na sakupljanje

Sakupljanje je dobro poznati poremećaj koga karakteriše prekomerno sakupljanje ili osećaj nemogućnosti da se osoba otarasi predmeta. Za nekoga ko ima ovaj podtip OKP-a, nemogućnost odbacivanja predmeta može biti povezana sa strahom da bi nešto loše moglo da se dogodi ako to učine. Takođe, može biti povezano sa opsesivnim osećajem nepotpunosti bez predmeta.

(izvor Pinterest)

Ovaj podtip može biti povezan i sa drugim podtipovima OKP-a. Na primer, može se razviti OKP usmeren na sakupljanje, kao rezultat kompulzivnog sakupljanja predmeta kako bi se ublažila uznemirenost izazvana drugim opsesijama vezanim za OKP. Takođe, može biti posledica OKP-a usmerenog na kontaminaciju (strah od klica na određenim predmetima može sprečavati osobu da ih baci).

OKP usmeren na red

Ovo je još jedan često karikirani podtip OKP-a, koji se viđa u filmovima. Ovaj podtip se razlikuje od drugih podtipova zbog poteškoće da se identifikuje specifični osnovni strah. Umesto toga, karakteriše ga opšti i intenzivan osećaj da nešto jednostavno nije u redu.

(Photo by OVAN on pexels)

Kao i kod drugih podtipova, neko ko ima ovaj podtip, oseća se zaglavljenim u začaranom krugu opsesija i kompulzija. Opsesije se mogu ispoljiti kao osećaj da nešto nije u redu, da nije kako treba, i kao osećaj potrebe da se počne iznova da bi se to popravilo. Kao rezultat toga, kompulzije mogu uključivati kontinuirano ponavljanje aktivnosti ili preuređivanje stvari, aranžiranje, menjanje mesta stvarima, sve dok osoba ne oseti da su stvari „baš kako treba“.

OKP usmeren na magijsko mišljenje

Većina ljudi ima neku vrstu sujevernog ponašanja. Međutim, ovaj podtip OKP-a karakteriše intenzivno sujeverje. Dok neko ko nema OKP može da kaže „da kucnem u drvo“ i da onda nastavi dalje bez ispunjavanja sujeverja (bez toga da zaista pronađe drvo i kucne), osoba koja ima ovaj podtip OKP-a oseća se prinuđenom da odradi ritual. Ova nefleksibilnost je rezultat osećaja da se nešto loše može dogoditi ili da se dobra stvar neće desiti ukoliko osoba ne odradi ritual. Na primer, ova osoba može verovati da će se nešto strašno dogoditi voljenoj osobi ako ne pogleda u sat svake večeri u 20 sati.

Sve u svemu, ovaj podtip OKP-a karakteriše ekstremno verovanje da sopstvene misli direktno utiču na spoljašnji svet. Na primer, osoba koja ima ovaj poremećaj oseća da ako pomisli na pad aviona, da će se to zaista i desiti. Uprkos tome što ne postoje nikakvi konkretni dokazi koji povezuju njene ideje sa takvim događajima, osoba će se osećati dužnom da učini sve što je u njenoj moći da kontroliše ishod.

(Photo by cottonbro on pexels)

OKP usmeren na seksualnu sferu

Kod ovog podtipa OKP-a, opsesije su usmerene na vrlo specifičnu temu: neželjene seksualne misli o deci/ sopstvenim roditeljima/starim ljudima/nemoćnim licima i sl.

Osoba koja ima ovaj podtip OKP-a, oseća se nesigurno povodom toga da li bi zaista postupila u skladu sa svojim mislima. Pored toga, oseća da ne može da veruje sebi. Stoga, kako bi umanjila rizik da postupi u skladu sa svojim opsesijama, primenjuje kompulzivno ponašanje. Zbog stida povodom opsesija, osobi je teško da priča o tome, pa čak i stručnjacima. Istraživanja pokazuju da je ovaj podtip rasprostranjen, ali često nedijagnostikovan.

Perinatalni OKP

Za novopečene roditelje je uobičajeno da osećaju strah za bezbednost svog deteta. Međutim, kod osobe koja ima perinatalni OKP, ovaj strah je mnogo intenzivniji. Javlja se tokom trudnoće i može trajati do oko godinu dana nakon rođenja deteta. Kao i generalno kod OKP-a, ovaj podtip karakterišu opsesivne misli i kompulzivno ponašanje kako bi se te misli neutralisale.

Kod žena sa perinatalnim OKP-om, verovatno je već ranije postojao OKP i trudnoća obično pogorša simptome. Na početku, obično se iznenada oseti strah da je dete u opasnosti ili da bi roditelj mogao da je povredi. Takođe, možete se osetiti iracionalna potreba za simetrijom i redom, ili pak strah od kontaminacije. Kao rezultat toga, majka opsesivno proverava svoju bebu ili steriliše bebine flašice, iznova i iznova.

(Photo by MART PRODUCTION on pexels)

Postpartalni OKP

Sličan perinatalnom je postpartalni OKP, koji se javlja odmah nakon porođaja, za razliku od prethodnog koji se javlja već tokom trudnoće. Kao i perinatalni, ovaj podtip karakterišu opsesivne misli, na primer da je dete u opasnosti, i kompulzije, kao što je traženje uveravanje da je dobar roditelj ili izbegavanje da se bude sama sa detetom.

Čisto opsesivni OKP

Dok skoro svaki podtip OKP-a karakterišu i opsesije i kompulzije, kod čisto opsesivnog OKP-a to može da varira. Posmatraču se čini da neko sa ovim podtipom OKP-a nema nikakve kompulzije. I za razliku od drugih podtipova, tema njihovih opsesija se može stalno menjati. Na primer, neko vreme, opsesije mogu biti u vidu misli o povređivanju drugih ljudi, da bi se kasnije promenile u strah od klica.

S obzirom da se opsesije stalno razvijaju, neko ko ima čisto opsesivni OKP možda neće imati kompulzivno ponašanje na isti način kao oni sa drugim podtipovima OKP-a. Kod ovog podtipa OKP-a, kompulzije nisu direktne akcije (motorički rituali). Umesto toga, osoba može da izvodi mentalne rituale, kao što je intenzivan pokušaj da negativne misli zameni pozitivnim mislima.

( Photo by cottonbro on Pexels)

OKP usmeren na stvarne događaje

Mnogi podtipovi OKP-a su orijentisani na budućnost – odnosno postoji strah da bi se nešto loše moglo dogoditi ukoliko se određeni rituali ne izvode. Ovo nije slučaj sa podtipom OKP-a koji je usmeren na stvarne događaje, odnosno, događaje koji su se već desili.

Osoba koja ima ovaj podtip OKP-a izokreće stvarni (realni) scenario u nešto štetnije ili strašnije od onoga što se stvarno dogodilo. Ove osobe mogu imati osećaj da je incident koji se sada dešava rezultat nečega što su uradili u prošlosti, čak i ako te dve stvari nisu nužno i direktno povezane. Kod njih postoji preplavljujući osećaj odgovornosti i krivice vezan za prošle događaje. Da bi ublažila ove uznemirujuće emocije, osoba sa ovim podtipom OKP-a može preterano da istražuje stvari povezane sa određenim događajem ili se opsesivno vraća na neki događaj da bi utvrdila da li je počinjena nepravda ili greška sa njene strane.

OKP usmeren na partnerski odnos

Sasvim je normalno da imamo određene sumnje kada smo u partnerskoj vezi. Međutim, osoba koja ima ovaj podtip OKP-a, ima osećaj da joj je neizvesnost oko partnerskog odnosa nepodnošljiva.

Ove osobe se stalno pitaju da li su sa pravom osobom, da li bi mogli da nađu boljeg partnera, ili da li njihov partner zaista želi da bude sa njima. Svaki znak sumnje može pokrenuti opsesivno-kompulzivni ciklus. Kada ovi ciklusi postanu dominantni, sumnja prelazi preko granice „normalnog“ i razvija se OKP.

.

OKP usmeren na religioznost ili moralnost

Kod ovog podtipa opsesije su usmerene na kršenje verskih ili moralnih uverenja osobe. Mogu se manifestovati kao strah od izgovaranja laži, nanošenja štete nekome ili  činjenja greha. Da bi ublažile uznemirenost, osobe sprovode kompulzivne rituale, kao što su preterana molitva ili izbegavanje mesta koja su okidači za opsesije.

(Photo by Timothy Eberly on Unsplash)

OKP usmeren na seksualnu orijentaciju (homoseksualni OKP)

OKP usredsređen na seksualnu orijentaciju, koji se često naziva i homoseksualni OKP (homoseksualna anksioznost), karakterišu opsesije o sopstvenoj seksualnoj orijentaciji. Neželjene, nametljive misli vezane su za sumnju da osoba negira svoju pravu seksualnost ili potiskuje svoja prava osećanja („Šta ako sam gej?“). Takođe, javlja se i preterana obazrivost i briga o sopstvenim postupcima, odnosno, briga da li osoba šalje „signale“ na osnovu kojih će drugi pomisliti da je gej.

Važno je napomenuti da ovo stanje nije zaista povezano sa seksualnom orijentacijom, već sa osećajem sumnje koji je uobičajen za sve tipove OKP-a. (Photo by Rene Asmussen on pexels)

Kod ovih osoba postoji opsesivna briga da su možda homoseksualne („Šta ako sam gej?“) ili da mogu postati homoseksualne („Da li ja mogu postati gej?“). Ponavljajuća briga da mogu biti homoseksualne, praćena je konstantnom potrebom da uveravaju sebe da su heteroseksualne orijentacije. Istovremeno, ove osobe izbegavaju situacije u kojima bi se ovakve misli mogle pojaviti, kao što su situacije u kojima su prisutne osobe istog pola (svlačionice, teretane i sl.). Strah je intenzivan, iako su uglavnom već imale nekoliko partnera suprotnog pola i ne osećaju privlačnost prema osobama istog pola. Takođe, brinu da bi drugi mogli da poveruju da su homoseksualne orijentacije i da će ih zbog toga ismevati. Opsesije su praćene stidom, krivicom, anksioznošću. Kompulzije su najčešće u vidu proveravanja.

Tipični simptomi homoseksualnog OKP-a su:

• Ponavljajuće sumnje i dileme vezane za sopstvenu seksualnost;
• Neželjene intruzivne misli o tome da je osoba gej;
• Nemogućnost da se oslobodi neželjene brige ili intruzivnih misli o tome da je gej;
• Stalno (samo)uveravanje da je strejt;
• Osoba pokušava da sazna što više o pitanjima seksualnog identiteta, da bi se uverila da nije gej;
• Viđanje osobe istog pola povezano je sa anksioznošću i predstavlja okidač neželjenih misli o tome da je gej;
• Izbegavanje osoba istog pola zbog straha da će to dovesti do pojave neželjenih misli ili anksioznosti;
• Briga da osoba možda šalje „signale“ zbog kojih će drugi pomisliti da je gej;
• Osoba ponavlja određene radnje (svakodnevne aktivnosti), jer se brine da je možda uradila nešto na način da drugi pomisle da je gej (npr. muškarac više puta ustaje i seda na stolicu, jer se brine da će sesti na način koji izgleda previše ženstven, ili brine o načinu na koji hoda smatrajući ga previše ženstvenim);
• Ponavljanje određene aktivnosti može umanjiti anksioznost, nakon čega osoba oseća potrebu da ponovi istu aktivnost više puta kako bi nastavila da ublažava anksioznost;
• Anksioznost povodom toga što je gej u suprotnosti je sa ličnim vrednostima i željama;
• Osoba sama oseća da su misli neprihvatljive, neprimerene i neadekvatne;
• Homoseksualne misli su osobi odbojne, a ne uzbuđujuće;
• Osoba ne oseća privlačnost prema istom polu.

Važno je naglasiti da, i osobe homoseksualne orijentacije, mogu osetiti anksioznost, koju povezuju sa sopstvenom seksualnom orijentacijom. Međutim, ovakav vid anksioznosti je drugačiji od anksioznosti koju oseća osoba sa OKP-om, odnosno homoseksualnom panikom. Anksioznost kod osoba homoseksualne orijentacije nastaje prvenstveno kao posledica socijalne stigme, koja je vezana za homoseksualnost i dodatnih poteškoća koje mogu imati homoseksualne osobe, u traženju partnera i viđanju sa njima u socijalnom okruženju.

Homoseksualni OKP značajno remeti svakodnevno funkcionisanje osobe.

Intruzivne misli mogu biti ometajuće do te mere da prave dramatične promene u životu – napuštaju posao ili prekidaju veze kako bi izbegli javljanje simptoma. Dešava se da, neke osobe koje imaju ovaj problem, budu toliko ubeđene da su gej da započinju homoseksualne odnose. I dok bi otkrivanje homoseksualne orijentacije, osobi koja je zaista homoseksualna, donelo zadovoljstvo i olakšanje, ove osobe i tada nastavljaju da sumnjaju u svoju seksualnost.

OKP usmeren na suicidalnost  

Dok su osobe ljudi koji imaju OKP usmeren na povređivanje opsednuti idejom da bi mogli da nanesu štetu sebi ili drugima, ovaj podtip OKP-a usmeren je na namernu želju da osoba sebi naudi. Kao i kod drugih podtipova, ovaj podtip OKP-a karakterišu uporne, nametljive misli. U ovom slučaju, misli su suicidalnog karaktera i može postojati pokušaj da se potisnu kroz ponavljajuće i ritualno ponašanje.

Neko sa suicidalnim idejama može imati slične obrasce razmišljanja, ali su misli, u tom slučaju, namerne i voljne. Kod OKP-a, osoba oseća da su misli izvan njene kontrole, i ne želi zaista da počini samoubistvo, tj. da umre. Stoga su opsesije kod ovih osoba izuzetno uznemirujuće.

(Photo by Liza Summer on pexels)

Tretman opsesivno – kompulzivnog poremećaja

Bez obzira na sadržaj misli, svi podtipovi OKP-a imaju isti osnovni mehanizam, odnosno, isti ciklus opsesija i kompulzija.

Najefikasniji oblik lečenja za bilo koji podtip OKP-a je izlaganje i sprečavanje odgovora (ERP – exposure and response prevention). Reč je o najpriznatijoj intervenciji za OKP, a deo je kognitivno-bihejvioralne terapije. Funkcioniše tako što se osoba izlaže okidačima njenih specifičnih opsesija, a da pritom ne koristi svoja uobičajena kompulzivna ponašanja.

Reference:

1. https://www.treatmyocd.com/blog/a-quick-guide-to-some-common-ocd-subtypes
2. Duišin, D., Barišić, J., Milovanović, S., Nikolić-Balkoski, G., i Pantović, M. (2012). Rodna i polna anksioznost. Engrami – časopis za kliničku psihijatriju, psihologiju i granične discipline, 34(2), 35-44.
3. Jašović Gašić, M. i Lečić Toševski, D. (2010). Psihijatrija; Udžbenik za studente medicine. Beograd: Medicinski fakultet u Beogradu.
4. https://www.centerforanxietydisorders.com/treatment-programs/obsessive-compulsive-disorder/hocd/
5. Photo by David Garrison on Pexels (naslovna fotografija)