Opsesivno-kompulzivni poremećaj usmeren na partnerski odnos: da li je on/ona osoba za mene?

Živite život kakav ste oduvek želeli, već nekoliko godina ste u stabilnoj vezi, čini se da su se sve kockice sklopile. Partner je pažljiv, nežan, delite iste ciljeve, vrednosti, pogled na život.

Ali, svakog dana kreće razmišljanje i sumnja da li je ova osoba prava, da li je to to,  kako da budete 100% sigurni. Tokom zajedničke romantične šetnje u glavi se pojavljuje roj misli o tome da li vam je vaš partner privlačan, nabrajate sve mane i nedostatke vaše veze.

I koliko god se trudili, misli ne odlaze, a vi ste već umorni od brige, smišljanja scenarija, frustracije, jer se svakodnevno borite sa njima. I sve ovo utiče na kvalitet kako veze, tako i vašeg života.

Ako vam je ovaj scenario poznat, vreme je da se upoznate sa opsesivno kompulzivnim poremećajem usmerenim na partnerski odnos (relationship obsessive-compulsive disorder- ROCD).

Šta je opsesivno-kompulzivni poremećaj usmeren na partnerski odnos?

Svi mi se sa vremena na vreme preispitujemo kada uđemo u vezu da li nam se partner sviđa, da li je veza u skladu sa našim očekivanjima. Posle prvog ljubavnog zaleta upoznajemo našeg partnera, osobine, navike, dobre i loše strane, i donosimo odluku da li želimo da budemo sa njim/njom.

Onog trenutka kada preispitivanje postaje svakodnevno, utiče na naš kvalitet života i postaje opsesija.

(Preuzeto sa Pinteresta)

Opsesije su neželjene i nametljive misli, dok su kompulzije ponavljajuće fizičke ili mentalne radnje, koje osoba izvodi u pokušaju da umanji anksioznost koju uzrokuju opsesivne misli.

Opsesija se javlja u formi misli (Da li je to to? Da li je dovoljno dobar/dobra za mene?), slike partnera, ali isto tako i kao nagon/impuls (npr. da se partner odmah napusti, da se pokrene razvod).

Kompulzivna ponašanja u ovom slučaju mogu da budu:

• stalna provera sopstvenih osećanja i misli o vezi (pri susretu osoba proverava da li oseća sreću. Ako oseća zadovoljstvo i sreću to je umiruje, ako nema pozitivnih osećanja to opažanje pokreće novi ciklus sumnje i preispitivanja)
• poređenje partnera sa drugim osobama (osoba proverava kako se oseća sa drugim osobama. Ako oseti privlačnost prema drugoj osobi, to aktivira novu sumnju da je partner zaista adekvatna osoba za nju)
• traženje potvrde od drugih da je on/ona prava osoba za vas
• razmišljanje o tome koliko ste srećni u vezi, jer je to jedini način da „oterate“ misli koje vas muče
• testiranje partnera da biste se uverili da je dovoljno dobar/inteligentan/zabavan
• pokušaji da se partner „popravi“ kako bi bio „pravi“
• Izbegavanje situacija koje bi mogle da budu „okidač“ za opsesivne misli….

Fokus je na osobi ili na samoj vezi

Osoba koja pati od opsesivno kompulzivnog poremećaja usmerenog na partnerski odnos fokusira se na:

• partnera ili
• vezu

Marija je uspešna mlada žena za koju okolina misli da nema nikakav problem i da joj sve ide savršeno. Nakon završenog fakulteta, zaposlila se i radi posao kojim je zadovoljna, finansijski je samostalna, društvena. U vezi je 5 godina. Ona i njen dečko su počeli da žive zajedno. Svako jutro kada se probudi kreću da je muče iste misli: pogleda u njega i krene da razmišlja da li je on dovoljno dobar za nju, ipak je završio samo srednju školu i ne voli da izlazi koliko ona. Sama kaže da zna koliko je vredan, inteligentan i uspešan, jer je pokrenuo svoj posao, zna dosta ljudi. Prema njoj je brižan, dogovaraju se oko svega, imaju isti pogled na život. Bez obzira na to, Marija ga često upoređuje sa momcima koje vidi kad izađe i pita se zašto on nije takav. Sve ovo je muči, jer ne može da se otarasi neželjenih misli, a zbog njih oseća krivicu, često je i depresivn,a jer shvata da u stvarnosti nije sve tako crno.

Marija je primer osobe koja se bori sa verzijom poremećaja koji je fokusiran na partnera. Misli koje u ovom slučaju opsedaju osobu su često vezane za partnerov izgled, inteligenciju, uspeh, osobine ličnosti….

(Preuzeto sa Pinteresta)

Jovan živi sa svojom devojkom godinu dana, a u poslednje vreme pričaju i o braku. Razgovor je inicirala ona. On pokušava da izbegne taj razgovor, jer od kada je postala ozbiljna, Jovan se svaki dan preispituje i razmišlja o kvalitetu njihove veze. Pita se da li je stvarno voli, više ne uživa kao ranije kad je sa njom. Pita se da li su to znaci da je veza gotova. Često se konsultuje i sa prijateljima, sestrom sa kojima proverava da li je njegova veza u redu. Zbog svakodnevnih preispitivanja besan je na sebe, a istovremeno oseća krivicu, jer se boji da priča sa svojom partnerkom o ovom problemu.

Jovan je fokusiran na samu vezu, a misli koje ga muče su u povezane sa samim odnosom između partnera (da li se dovoljno vole, da li je to taj osećaj pravi i slično).

Normalno preispitivanje ili OKP?

Glavna karakteristika ovog poremećaja jeste da su misli često, odnosno konstantno prisutne, da ih osoba smatra neželjenim, neprijatnim, upornim. Osoba ne može da prestane da razmišlja. Misli kod nje uzrokuju veliku količinu anksioznosti, krivice, ljutnje na sebe, ali i frustriranosti i bespomoćnosti, jer ne može da prestane da se bavi njima. Misli utiču ne samo na vezu, već i na celokupni kvalitet života.

(Photo by cottonbro on Pexels)

Preispitivanje nije deo razvojnog puta same veze, jer je stalno prisutno.

Osoba daje veliki značaj svojoj vezi, a i najmanji negativni događaj može da podstakne neželjene misli.

Baš zbog ovoga važno je da se obratite stručnjaku za mentalno zdravlje koji će na osnovu opisa problema, vašeg života, sadašnje, kao i prošlih veza, situacija, misli koje se javljaju doneti zaključak i raditi sa vama na prevazilaženju problema.

Zašto mi se ovo dešava?

Postoji više mogućih uzroka opsesivno kompulzivnog poremećaja usmerenog na partnerski odnos:

• osoba već ima opsesivno kompulzivni poremećaj
• sklonost katastrofiziranju (tendencija da u glavi pravimo najgore moguće scenarije)
• intenzivan strah od napuštanja koji vodi poreklo iz detinjstva
• osećaj prevelike odgovornosti zbog sopstvenih misli.

Neki od aktivirajućih događaja (situacija) kada se misli najčešće ispolje:

• stresni događaji ili velike životne promene
• u trenucima pre ili tokom seksualnog odnosa (Da li ću uživati? Da li uživam? Zašto ništa ne osećam? Da li bih sa nekim drugim više uživala? I sl.)
• u društvu (kada je osoba zajedno sa partnerom)
• kada je osoba u društvu drugih ljudi koje smatra privlačnim.

Za neke je dovoljno da su sa partnerom i da krenu da se javljaju opsedajuće misli.

(Photo by Keira Burton on Pexels)

Da li treba verovati mislima?

Naše misli su naši pokretači, ali ne zaboravimo da su one samo misli i samim tim podložne promeni!

Ispod svih sumnji i preispitivanja leže uverenja koja nisu zasnovana na stvarnosti.

Osobe koje imaju opsesivno kompulzivni poremećaj usmeren na partnerski odnos često imaju iracionalna uverenja o vezama. Ljubavi i romantičnom odnosu, zbog čega se preispituju i koja na njih utiču ekstremnije nego na druge.

Neka od tih uverenja su:

„ Ako veza nije uvek savršena i ako ja ne osećam da je to to u svakom trenutku, onda ta veza nije prava!“

„Živeti i biti bez partnera je nemoguće!“

„Ako partner nije baš onakav kakvim sam ga zamislila, ako nije savršen, onda ne vredi!“

„Prava ljubav se odmah oseti i uvek je istog inteziteta!“

„Moj partner mora da mi bude na isti način zanimljiv/atraktivan kao na početku veze!“

„Ako u svakom trenutku ne mislim na svog partnera onda to nije PRAVA ljubav!“

Kao i kod opsesivno kompulzivnog poremećaja značaj koji se daje mislima („Ako mislim o tome onda mora da je to stvarno tako“ i slično) je ključni element ovog poremećaja.

(Preuzeto sa Pinteresta)

Tretman opsesivno-kompulzivno poremećaja usmerenog na partnerski odnos

Ako vas muče opsesivne misli o vašoj vezi ili partneru, utiču na kvalitet veze i vašeg života, neprestano osećate krivicu zbog sadržaja misli, izbegavate da pričate sa partnerom o tome, često ste depresivni, ljuti na sebe, zabrinuti, najbolje bi bilo da se javite stručnjaku za mentalno zdravlje. Na taj način ćete saznati da li patite od opsesivno kompulzivnog poremećaja i početi sa tretmanom.

Tretman obično uključuje terapiju lekovima i psihoterapiju.

Na psihoterapiji se radi na identifikovanju uverenja o vezama, psihoedukaciji, prevazilaženju nezdravih emocija i uverenja, i izlaganju situacijama koje su za osobu zastrašujuće, te ih izbegava.

Cilj terapije nije da se spasi veza, već da se smanje simptomi koje klijent ima, kako bi klijent sam mogao, po potrebi, da donese neophodne odluke.

Ono što je važno znati jeste da opsesivno kompulzivni poremećaj jeste nešto što može da se ublaži i prevaziđe uz trud, rad i upornost.

I za kraj mala napomena: okp usmeren na partnerski odnos može da se javi u odnosu prema aktuelnom ljubavnom partneru, bivšim partnerima (Da li sam napravila grešku? Da li je ona bila prava?), ali isto tako i odnosu roditelj-dete (kada se roditelj fokusira i razmišlja samo o manama deteta) ili odnosu prema Bogu (kada je osoba preokupirana ljubavlju prema Bogu).

Reference:

1. https://iocdf.org/expert-opinions/relationship-ocd/
2. https://rocd.net/
3. https://psychcentral.com/ocd/relationship-ocd
4. Photo by Heather Mount on Unsplash (naslovna fotografija)