Podređivanje: da li ste uvek u službi drugih?

Da li vam se ponekad čini da nemate kontrolu nad svojim životom? Da su drugi ljudi oni koji odlučuju za vas i umesto vas? Da ne znate ili ne možete da kažete ne?

U srži vašeg problema se verovatno nalazi uverenje da morate da ugodite drugima: roditeljima, braći, sestrama, prijateljima, nastavnicima, ljubavnim partnerima, supružnicima, šefovima, kolegama, deci, a ponekad čak i potpunim neznancima. Po svoj prilici, jedini izuzetak tom pravilu jeste vi sami.

Uvek je na prvom mestu nešto što neko drugi želi.

Šta je podređivanje?

Podređivanje, u najširem smislu, znači stavljanje potreba drugih ispred sopstvenih. Pritom se ne misli na sporadične i primerene životne situacije, već na celoživotni obrazac funkcionisanja.

Ako ste skloni zanemarivanju sopstvenih potreba, verovatno često imate osećaj da ste zatočeni u vlastitom životu. Osećaj podređivanja guši, i veliki je teret živeti pod težinom tog osećaja. Stalno ugađanje tuđim željama iscrpljuje, život gubi većinu radosti i slobode.

(Photo by Julia Taubitz on Unsplash)

Podređivanje vas lišava slobode, jer su izbori koje pravite određeni uticajem koji imaju na druge ljude („Ako odem na studije u drugi grad, moji roditelji će patiti“). Niste fokusirani na sebe. Ne vodite se onim „šta ja želim i osećam“, već „šta žele drugi i šta ja mogu da uradim po tom pitanju“.

Kako izgleda osoba koja se podređuje?

 Pasivni ste. Vama se život dešava. Imate osećaj kako u svom životu ne možete vi da oblikujte tok događaja. Umesto da delate, vi reagujete. Smatrate kako malo šta možete da uradite ne biste li rešili svoje probleme. Samo čekate i nadate se da će iznenada, nekim čudom, sve biti bolje.

Verovatno sebe smatrate osobom sa kojom se čovek lako može složiti. Budući da ste verovatno veoma dragi, a jo i izbegavate konflikte, logično je da se dobro slažete sa drugim ljudima. Možda čak smatrate i da vam je to vrlina: što ste fleksibilni i možete da se prilagodite svakakvim ljudima.

Međutim, teško vam je da postavite granice zahtevima koje drugi ljudi stavljaju pred vas. Kada ljudi od vas traže nešto neadekvatno, recimo da preuzmete više posla na sebe nego što bi bio vaš deo ili veliku novčanu pozajmicu, vi pristajete bez pogovora. Izuzetno vam je teško da tražite od drugih da promene svoje ponašanje, bez obzira na to koliko vam to ponašanje smeta.

Slično tome, moguće je i da ste ponosni što imate takvu sposobnost da ugodite drugima i budete predusretljivi prema njihovim potrebama. Jednim delom ste u pravu, jer sposobnost da podržimo druge kada im je to potrebno, jeste veoma značajna. Verovatno ste stekli izuzetne veštine kada je u pitanju pomaganje drugima, i moguće je da se time čak i profesionalno bavite. Međutim, vaša slabost je u tome što se ono što vi želite često negde izgubi, a da ni vi, ni drugi, to čak i ne primetite.

(Photo by Kaboompics on Pexels)

Možda ćete poželeti da se usprotivite: ja nisam podređena osoba, već opuštena. Razlika je u tome što opušteni ljudi imaju bar neke oblasti gde im se javljaju vrlo snažna osećanja i iskazaće ono što žele. Neće izraziti svoje mišljenje po pitanju sitnica, ali po pitanju krupnih stvari obično će reći šta žele. Zauzeće se za svoje stavove koji su im bitni. Kod podređivanja, snažni stavovi gotovo da i ne postoje. Nema snažne predstave o sebi. Neispoljena srdžba je još jedan pokazatelj da ste više podređeni, nego opušteni.

Uloga ljutnje

 Ljutnja raste ako stalno morate da podređujete svoje potrebe potrebama drugih ljudi. Kada su vaše potrebe neprestano osujećene, ljutnja je neizbežna. Ono što je zanimljivo, jeste da, iako ste možda hronično ljuti, verovatno ste toga svesni tek kroz maglu. Verujete da je opasno i pogrešno da drugima pokažete svoju ljutnju, pa poričete i potiskujete neprijatna osećanja.

Možda će vas ovo iznenaditi, pogotovo ako vam je branjeno da budete ljuti kao detetu, ali ljutnja je vitalan deo zdravog međuljudskog odnosa. Ona je znak upozorenja da neko prelazi vaše lične granice, da ugrožava neku vašu vrednost i da treba da reagujete.

Iskazivanje ljutnje drugim ljudima je poput znaka STOP za njihovo ponašanje, šaljemo im jasnu poruku upozorenja da prestanu sa ponašanjem koje nas ugrožava na neki način. Kada ljutnja stvori taj efekat, to je adaptivno i korisno. Međutim, pošto obično u sebi zadržavate ljutnju i ne borite se za svoje potrebe i prava, ignorišete prirodne signale svog tela i ne uspevate da poboljšate situaciju. To je kao kada biste otvorenu ranu na telu ignorisali, umesto da je sanirate.

Ono što je još važno da znate o ljutnji je da će ona svako naći način da se ispolji. Može se desiti da „eksplodirate“ zbog nekog, naizgled beznačajnog događaja, ne veoma neprikladan način. Ipak, veća je verovatnoća da ćete ljutnju ispoljavati indirektno, na prikriven način- pasivno-agresivno. Svetićete se ljudima na razne suptilne načine: odugovlačićete, kasnićete, pristajaćete da nešto uradite, a potom to nećete uraditi, nalazićete izgovore, pričaćete o drugima iza njihovih leđa… Sva ova ponašanja imaju zajedničku crtu da iritiraju druge ljude, ali je drugima teško da shvate da ih pasivno-agresivna osoba planirano iritira.

Vrste podređivanja

 Razlikujemo dve vrste podređivanja u odnosu na izvor:

• Samožrtvovanje (podređivanje zbog osećanja krivice)
• Submisivnost (podređivanje iz straha)

 Kada je u pitanju samožrtvovanje, vi želite da se dopadnete svima, želite odobravanje. Veoma duboko možete osetiti tuđu bol koja vas primorava da se pobrinete za tu osobu. Kada pomislite da ste napravili grešku, činjenjem ili nečinjenjem, javlja se krivica. Kako je i krivica neprijatno osećanje, samožrtvovanje je mehanizam koji ste razvili da biste je izbegli.

(Mirović, Višić i Petrović: Set karata za šema terapiju)

Moguće je da ste u detinjstvu osećali preveliku odgovornost za fizičko ili emocionalno blagostanje roditelja ili neke druge bliske osobe. Možda ste brinuli o nekom ko je bio hronično bolestan, pa je vaše samožrtvovanje vrlina koja je postala preterana. Vaše podređivanje je kod ovog oblika je većinom dobrovoljno. Ko god da vas je podređivao u detinjstvu, nije vas prisiljavao na to. Naprotiv, budući da je taj neko patio, smatrali ste da su njegove potrebe ispred vaših.

Vi takođe nosite veliku dozu ljutnje u sebi, iako je možda ne prepoznajete. U vašem životu, razmera davanje-primanje je neuravnotežena. Osećate krivicu kad god sebe stavite na prvo mesto. Osetite krivicu kad god se naljutite što morate da podredite sebe. Osetite krivicu kad god jasno pokažete šta želite. Osetite krivicu kad god ne uspete da olakšate bol. To je mnogo krivice i ona pokreće vaše samožrtvovanje. Ono opet pokreće ljutnju u vama, a ljutnja vas naposletku opet vraća krivici. Sve u svemu, da biste izašli iz ovog začaranog kruga, biće potrebno da naučite da tolerišete svoje osećanje krivice i da ne delate iz krivice.

Submisivnost (potčinjavanje, popuštanje) je drugi oblik podređivanja u kojem nedobrovoljno popuštate drugima. Bilo da stvarno imate izbora ili da ga nemate, vi osećate kako nemate izbora. U detinjstvu ste se podređivali da biste izbegli kažnjavanje ili napuštanje, verovatno od strane roditelja. Roditelj vam je pretio da će vas povrediti ili vam uskratiti ljubav i pažnju. U procesu podređivanja postojala je prisila. U odnosu prema odraslima, bili ste zavisni i bespomoćni. Dete ne može da se suprotstavi pretnji kaznom ili napuštanjem. Vaše ponašanje je tada bilo adaptivno, imalo je svoju svrhu. Međutim, sada kao odrasla osoba, imate izbor.

(Mirović, Višić i Petrović: Set karata za šema terapiju)

Buntovnici

 Neki ljudi svoj osećaj podređenosti kompenzuju pobunom. Buntovnici su skloni da postupaju kao da su jedino oni važni, i da jedino oni imaju potrebe. Ako se uklapate ovde, sa problemom podređivanja izlazite na kraj tako što zauzimate ulogu nekog ko je agresivan, prkosan i egocentričan. Tačnije, bunite se i onda kada to nije potrebno. Iako se površno gledano tako ne čini, ako osećate stalan pritisak da kontrirate drugima i grčevito se držite samo svojih potreba, vi ste i dalje podređeni drugima.

Kako se osloboditi podređenosti?

• Osvestite odakle potiče vaša podređenost. Vratite se sećanjima u detinjstvo. Pokušajte da razumete zbog čega je takav način reagovanja za vas tada bio od koristi. Ali i zbog čega to više nije.
• Nabrojte svakodnevne situacije kod kuće i na poslu u kojima se podređujete ili žrtvujete vlastite potrebe zarad potreba drugih. Napravite spisak situacija u kojima vam je teško da postavite granice ili zanemarujete sebe. To su situacije koje treba da savladavate korak po korak. Počnite od one koja vam je najmanje izazovna.
• Počnite da formirate vlastite ukuse i stavove u vezi sa raznim životnim aspektima: hranom, filmovima, slobodnim vremenom, politikom, tekućim kontroverznim pitanjima… Ovo podrazumeva promenu fokusa sa drugih na sebe i svoje sopstvene potrebe.
• Napravite spisak svega što vi činite za druge i ono što oni čine za vas. Sagledajte vaše važne odnose na skali uzimanje-davanje. Cilj je da dostignete ravnotežu i da težite recipročnosti u odnosima.
• Prestanite da se ponašate pasivno-agresivno. Podstičite sebe da iskažete svoje potrebe tako što ćete krenuti od lakših zahteva. Napravite spisak sa stavkama koje ćete oceniti po težini i počnite od onoga što vam je najlakše. Na primer, verovatno vam je lakše da prodavačici kažete da vam ne treba pomoć oko izbora odeće nego da saopštite suprugu da vam je neprihvatljivo da vas kritikuje pred drugima.
• Tražite od drugih da se brinu o vama kada vam je potrebno. Potrazite pomoć. Razgovarajte o svojim problemima.
• Izbegavajte odnose sa ljudima koji su suviše egoistični da bi uzeli u obzir vaše potrebe. Ako treba, izađite iz takvih odnosa.
• Prikladno iskažite svoju ljutnju čim je osetite. To ne mora da bude neki velik konflikt. Ako vas druga osoba verbalno napadne, ne upadajte u zamku pravdanja, nego nastavite smireno da se zauzimate sa svoju potrebu.
• Prestanite da racionalizujete svoju sklonost ka ugađanju i da govorite kako to i nije zaista važno.

Literatura:

1. Jang, Dž. i Klosko, Dž. (2018). Osmislite svoj život iznova. Novi Sad: Psihopolis.
2. Naslovna fotografija: Magda Ehlers on Pexels