Perzistentni depresivni poremećaj (distimija)

mar 13, 2023 | O životu | 0 Komentara

Perzistentni depresivni poremećaj, ranije poznat kao distimija, je hronični i trajni poremećaj raspoloženja. Najnovije izdanje „Dijagnostičkog i statističkog priručnika za mentalne poremećaje“ (DSM-5) je objedinilo distimiju i hronični major (veliki) depresivni poremećaj pod perzistentni depresivni poremećaj. Njegova osnovna odlika je depresivno raspoloženje koje traje skoro čitavog dana i prisutno je skoro svakodnevno. Osobe koje pate od ovog poremećaja se većinu vremena osećaju umorno i depresivno. Sve im predstavlja napor i ništa im ne donosi uživanje. Tmurne su, pune žalbi, loše spavaju, osećaju se bespomoćno i imaju doživljaj sniženog samopoštovanja.

Ovo stanje žene pogađa dva puta češće nego muškarce.

(Photo by Valeria Ushakova on pexels)

Koji su simptomi perzistentnog depresivnog poremećaja?

Osnovna karakteristika perzistentnog depresivnog poremećaja (distimije) je depresivno raspoloženje koje se javlja tokom većeg dela dana, većinu dana, najmanje dve godine ili godinu dana za decu i adolescente. Tokom perioda depresivnog raspoloženja, najmanje dva od sledećih šest simptoma mora biti prisutno da bi bili zadovoljeni kriterijumi za postavljanje dijagnoze:

slab apetit ili prejedanje,
nesanica ili hipersomnija,
niska energija ili umor,
nisko samopoštovanje,
slaba koncentracija ili teškoće u donošenju odluka,
osećaj beznađa.

Kod dece i adolescenata primarni simptomi su depresivno raspoloženje i razdražljivost.

Osim što je raspoloženje kod osoba sa ovim poremećajem stalno depresivno, nemaju ni interesovanja za uobičajene aktivnosti. Hronično su nesrećne i osećaju se jadno. Često mogu biti sarkastične, pune žalbi i krute. Takođe, za njih su karakteristični pesimizam i osećaj bespomoćnosti.

Tokom perioda od dve godine (godinu za decu i adolescente) intervali bez simptoma ne traju duže od dva meseca, a simptomi izazivaju značajno oštećenje u socijalnom, profesionalnom i drugim važnim oblastima funkcionisanja.

(Photo by cottonbro studio on pexels)

Razvoj i tok poremećaja

Perzistentni depresivni poremećaj često ima rani i podmukli početak (počinje u detinjstvu, adolescenciji ili ranom odraslom periodu) i, po definiciji, hroničan tok. Dok osobe sa major depresivnim poremećajem mogu imati dane ili periode kada se osećaju bolje, oni sa perzistentnim depresivnim poremećajem imaju depresivne simptome skoro sve vreme, dugo vremena, a nekada i tokom čitavog života.

Pošto su ovi simptomi deo svakodnevnog iskustva osoba sa ovim poremećajem (posebno u slučaju ranog početka), nekada ga je teško dijagnostikovati, jer su simptomi toliko dugotrajni da mnogi oboleli počinju da veruju da su oni jednostavno deo njihove ličnosti, „da su to oni“, a ne rezultat stanja koje se može lečiti.

(Photo by Lukas Rychvalsky on pexels)

Šta uzrokuje perzistentni depresivni poremećaj?

Ne postoji jasan uzrok za ovu vrstu depresivnog poremećaja, ali postoji niz faktora za koje se veruje da doprinose nastanku i razvoju:

Hemijska neravnoteža u mozgu, odnosno, neravnoteža neurotransmitera u mozgu može igrati ulogu u nastanku ovog poremećaja, kao i abnormalno funkcionisanje nekih regiona mozga (npr. prefrontalni korteks, amigdala, hipokampus).
Faktori životne sredine kao što su hronični stres, gubitak (naročito gubitak roditelja u detinjstvu ili odvajanje od njih), velike životne promene i traumatska islustva.
Istraživanja sugerišu da se ovaj poremećaj češće javlja u nekim porodicama, ali još uvek nisu utvrđeni geni povezani sa njim.

(Photo by Timur Weber on pexels)

Koja je razlika perzistentnog depresivnog poremećaja i major depresivnog poremećaja?

Simptomi perzistentnog depresivnog poremećaja su isti kao kod major depresije, ali ih ima manje i manje su intenzivni, iako traju duže. Major depresija može prethoditi perzistentnom depresivnom poremećaju, a epizode major depresije se, takođe, mogu javiti tokom ovog poremećaja, što se ponekad naziva „dvostruka depresija“. Međutim, kada se završi epizoda major depresije, dolazi do povratka u prethodno stanje hronične, ali blaže, depresije.

(Photo by Liza Summer on pexels)

Kako se dijagnostikuje perzistentni depresivni poremećaj?

Dijagnozu postavljaju stručnjaci za mentalno zdravlje – psihijatri na osnovu anamnestičkih podataka (informacije koje daje pacijent) i heteroanamnestičkih podataka (informacije koje o pacijentu daju bliske osobe), često uz pomoć kliničkih psihologa, koji obavljaju psihološko testiranje u psihodijagnostičke svrhe.

Pri dijagnostikovanju ovog poremećaja, važno je isključiti mogućnost da su simptomi posledica korišćenja određenih supstanci, kao što su droge ili lekovi, ili posledica somatskih bolesti, kao što su hipotireoidizam, hipertireoidizam, reumatoidni artritis, karcinom i drugo, koje mogu izazvati depresivnu simptomatologiju. Takođe, neurološka oboljenja, kao što su na primer Parkinsonova bolest, demencije i tumori, često se javljaju udruženi sa depresijom. Ukoliko postoji povezanost depresivnosti sa ovakvim stanjima, onda su to sekundarne depresije i tretman uključuje, osim lečenja depresivnog stanja, i lečenje osnovne bolesti ili zloupotrebe supstanci.

Perzistentni depresivni poremećaj se često javlja istovremeno sa drugim mentalnim poremećajima. Pored već pomenute major depresije (tzv. „dvostruka depresija“), često su ovom poremećaju pridruženi anksiozni poremećaji, poremećaji ličnosti i zloupotreba supstanci.

(Photo by Demeter Attila on pexels)

Kako se leči perzistentni depresivni poremećaj?

Najefikasnija je kombinacija psihoterapije i farmakoterapije.

Psihoterapija – Najčešće je to kognitivno-bihejvioralna terapija, koja se fokusira na promenu iskrivljenih uverenja osobe o sebi i svom okruženju (koja utiču na nastanak i održavanje depresivnog raspoloženja), i pomaže osobi da razvije odgovarajuće veštine suočavanja sa svakodnevnim životom. S obzirom da ovaj poremećaj ima hronični tok, psihoterapija može pomoći oboleloj osobi da razume prirodu svoje bolesti, da nauči kako da živi sa njom, kao i da prepozna situacije koje mogu usloviti pogoršanje i da nauči da se bolje suočava sa njima.

Farmakoterapija – Postoje različite klase antidepresiva koji se koriste za lečenje ovog poremećaja. Psihijatar procenjuje fizičko i mentalno zdravlje osobe, i u skladu sa time bira antidepresiv, koji smatra da će za osobu biti najefikasniji, sa najmanje neželjenih efekata.

Treba imati u vidu da je antidepresivima potrebno nekoliko nedelja (od 4 do 6) da u potpunosti deluju, pa je važno da obolela osoba nastavi da uzima lek, čak iako joj se u početku čini da ne deluje. Ponekad ovi lekovi imaju neprijatne neželjene efekte, zato je neophodno da sarađuje sa svojim lekarom, da bi se pronašao antidepresiv koji joj najviše odgovara, sa najmanje neželjenih efekata. Pored toga, može potrajati nekoliko nedelja da se bezbedno prekine uzimanje antidepresiva, pa ako osoba odluči da prestane da uzima lek, važno je da to uradi uz saradnju sa lekarom.

(Photo by Rene Asmussen on pexels)

Kako još možete pomoći sebi ukoliko imate ovaj poremećaj?

Kada je u pitanju perzistentni depresivni poremećaj, dobijanje tačne dijagnoze i efikasnog tretmana je najvažniji korak kako biste se bolje osećali. Međutim, s obzirom da je reč o hroničnoj depresiji, za koju je neophodno dugotrajno lečenje, još neke stvari vam mogu pomoći:

Aktivirajte se i pored toga što niste raspoloženi: Kada su ljudi potišteni, često nisu motivisani da bilo šta rade, pa ponekad prestaju da obavljaju rutinske dnevne obaveze, a takođe prestaju da rade stvari koje su im pričinjavale zadovoljstvo. Međutim, jako je važno da ne prestajete sa tim stvarima, jer što manje stvari budete radili gore ćete se osećati, a što se budete gore osećali manje ćete biti motivisani da bilo šta radite. Rezultat će biti sve veća i veća depresija.

Znači, umesto da čekate da vam se popravi raspoloženje da biste se pokrenuli i nešto uradili, efikasnije je da uradite obrnuto – započnite sa aktivnostima ne čekajući promenu raspoloženja, zato što će vaše aktiviranje uticati na stvaranje upravo onih supstanci u mozgu koje dovode do poboljšanja raspoloženja.

Vežbajte više puta nedeljno – dokazano utiče na povećanje serotonina i popravljanje raspoloženja. Svakodnevne šetnje, takođe, mogu pomoći.
Potrudite se da što više vremena provodite u prirodi.
Jedite zdrave, dobro izbalansirane obroke.
Držite se dalje od alkohola i droga. Ovo može pogoršati depresiju.
Potražite podršku od porodice i prijatelja. Družite se, čak i ako nemate volje za tim.