loader image

Opsesivno – kompulzivni poremećaj

maj 3, 2021 | O životu | 0 Komentara

 

Zamislite da morate da operete ruke par puta zaredom samo da bi ste se osetili dovoljno „čistim“ da odete u krevet ili da treba da proverite desetak puta ringle na šporetu pre nego što poverujete da su zaista isključene. Zamislite da vas često preplavljuju neželjene  slike zbog kojih se preispitujete da li je sve u redu sa vama. Kakav bi osećaj bio biti bombardovan opsesivnim mislima i prinuđen na kompulzivne radnje paralelno sa pokušajima da svakodnevno funkcionišete  i nosite se sa svakodnevnim odgovornostima?

Možda znate kakav je ovo osećaj ili znate nekog ko to zna?

Šta je opsesivno-kompulzivni poremećaj?

Milioni ljudi u svetu pate od opsesivno-kompulsivnog poremećaja. OKP je četvrti po učestalnosti javljanja među mentalnim poremećajima i javlja se kod svih starosnih grupa, ali najčešće kod mlađih.  Ljudi koji imaju problem sa OKP-om mogu imati simptome različitog stepena ozbiljnosti, ali mnogi koji pate od ovog poremećaja nisu ni svesni da postoji ova dijagnoza ili da je lečenje dostupno. Stid koji osećaju povodom svojih simptoma može ih sprečiti da potraže pomoć i da otkriju šta se stvarno dešava.

OKP je poremećaj anksioznosti gde se ljudi „zaglave“ u jednom obrascu opsesija („neželjenih, intruzivnih i neadekvatnih misli, slika ili impulsa koje uzrokuju  intenzivna i uznemirujuća osećanja“) i kompulzija („ponašanja kojim pojedinac pokušava da se oslobodi opsesija “). Dakle, mogu biti prisutne iracionalne i uznemirujuće misli i osoba sprovodi određene kompulzivne radnje kako bi redukovala anksioznost i nesigurnost, i uspostavila kontrolu.

Razlikujemo dve vrste “nametljivih” misli: intruzije (misli uljezi) i opsesije. Intruzija je ugrožavajuća misao, jer otkriva nešto značajno o ličnosti i kosi se sa vrednosnim sistemom osobe. Svaka osoba ima intruzije i u periodima velikog stresa, umora, fizičke i emocionalne iscrpljenosti, njihova učestalost je veća. Tipične intruzije su vezane za ideju povređivanja drugih (majci koja drži bebu na terasu prolazi misao da će je baciti), seksualnog napastvovanja nemoćnih lica ili osoba sa kojima seks nije primeren (deca, roditelji, stara i nemoćna lica: tinejdžeru se javljaju slike seksa sa majkom i sl.). Intruzije same po sebi nisu problem i znak su normalnog funkcionisanja mozga. Intruzije prelaze u opsesije kada postoji pogrešna interpretacija intruzivnih misli i kada se upotrebljavaju disfunkcionalne strategije za kontrolu anksioznosti/misli (neutralizacija, izbegavanje, supresija) (Vlahović, 2012).

Kako se manifestuje opsesivno-kompulzivni poremećaj?

Simptomi OKP-a mogu biti veoma uznemirujući. Neželjene misli mogu se pojaviti u vidu zabrinutosti oko zaraze, tj. kontaminacije (npr. „Klice sa kvake se mogu se preneti na predmete u kuhinji. Treba je odmah očistiti“; „Morate ponovo oprati tu košulju, jer je dodirnula gomilu prljavog veša“). Mogu se javiti u vidu slika, koje su agresivne i/ili seksualne prirode („Šta ako podignem taj nož i posečem nekoga“; Šta ako gurnem nekog sa terase“). Možda će sadržaj opsesivnih misli biti potreba za simetrijom, savršenošću i redom („Svi predmeti na stolu moraju biti u istoj ravni“, “Čaršavi ne smeju da imaju nabore“). Ove misli se mogu javiti i kao sumnja („ Da li sam ostavio/la kuću otključanu? Da li sam nekoga pregazio na putu?“).

Osobe prepoznaju patološki kvalitet ovih misli (strah da će povrediti svoju decu, svoje roditelje), nemaju nameru da ih realizuju, ali ih doživljavaju kao veoma uznemirujuće i plaše se da ih podele sa drugima. Postoje pokušaji da se ove misli ignorišu ili da se neutrališu nekim drugim mislima i akcijama (tako nastaju kompulzije). Osoba prepoznaje da su ove misli proizvod njenog uma i da nisu nametnute spolja.

Kompulzije su repetitivna ponašanja: pranje ruku, proveravanje, uređivanje ili mentalne radnje (molitva, ponavljanje reči u sebi, brojanje, sabiranje) koje osoba oseća da mora da uradi kao odgovor na opsesiju. Ove radnje imaju funkciju da spreče distres ili da spreče neke zastrašujuće događaje ili situacije. Osoba može ponavljati cikluse pranja ruku ili čišćenja dok se ne iscrpi. Može se vraćati nekoliko puta da proveri da li su vrata zaključana i da li su svetla ugašena.  Mogu određeni broj puta ponavljati neku radnju ili da broje do određenog broja puta izvođenje neke radnje i sl.

Uobičajene opsesije i kompulzije koje idu sa njima su (Marić, 2012):

  • strah od kontaminacije – pranje, čišćenje;
  • potreba za simetrijom, redom – ispravljanje dok ne bude „kako treba“, uređivanje;
  • neželjene seksualne i/ili agresivne misli i slike – proveravanje, molitva, radnje za poništavanje, samouveravanje i traženje uveravanja od drugih
  • Sumnje (da li je isključen šporet/pegla, da li su vrata zaključana) – ponavljano proveravanje;
  • zabrinutost povodom bacanja nečeg vrednog – sakupljanje (hording).

Ljudi sa OKP-om imaju često pojačan osećaj odgovornosti i osećanje krivice. Osećaju kao da moraju da brinu i rade određene stvari da bi zaštitili sebe i druge (“Ako se ne oblačim određenim redom, roditelji će umreti, i ja ću biti kriva za to”).

Tretman opsesivno-kompulzivnog poremećaja

U tretmanu OKP-a, primenjuje se psihoterapija i lekovi, ili oboje u isto vreme. U psihoterapiji, klijenti se uče da se izlažu svojim strahovima.  Recimo, klijent koji se plaši kontaminacije i preterano brine oko nečistoće u kući dodiruje pod svoga kupatila bez pranja ruku. Osoba koja stalno proverava da li je isključila šporet mora napustiti kuću bez da proveri bilo koji uređaj. Tokom izlaganja, veoma je važno da nauči da toleriše anksioznost koja se javlja, i da uporno odbija da se upusti u bilo kakva kompulzivna ponašanja kako bi ublažila osećaj nelagode. Izloženost je često rangirana od najmanje opasne do najopasnije (po kriterijumima same osobe), i obično se ide postepeno dok osoba gradi kapacitet za nošenje sa frustracijom i diskomforom.

Evo kako opisuje svoje iskustvo jedna osoba koja je bila na ovom tretmanu: “U početku mi se činilo zastrašujućim, kao da se bacam u vodu, a ne znam da plivam. Suočavanje sa mojim manjim strahovima mi se činilo kao da sam se našla u bazenu, suočavajući se sa većim strahovima imala sam osećaj kao da sam u dubokom delu bazena, pa potom u jezeru. Kada sam stigla do okeana, najvećih strahova na mojoj listi, osećala sam se kao da sam se vratila u bazen, da sam ojačala. Naučila sam da sam sve vreme mogla da plivam, mogla sam da budem anksiozna, da bi na kraju ta anksioznost nestala.”

Literatura:

https://www.psychologytoday.com/us/blog/compassion-matters/201810/what-we-need-know-about-ocd

Marić, Z. (2012). OCD. PPT

Vlahović, M. (2012). Opsesije: procena i tretman iz ugla KBT-a. PPT

Autor: Aleksandra Stamenković

Psiholog i REBT psihoterapeut u edukaciji

0 %s Comments

Prosledi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Povezani članci

Granični poremećaj ličnosti

Granični poremećaj ličnosti

Svi poremećaji ličnosti su trajni obrasci unutrašnjeg iskustva (načina razmišljanja i emocionalnog reagovanja) i ponašanja koji značajno odstupaju od očekivanja kulture pojedinca. Poremećaji...